Epilog:

Konačno se odigrava ukrupnjavanje u srpskoj opoziciji. Istorija nas precizno i racionalno podučava da tamo gde političke organizacije centra i neposredne leve i desne okoline oko centra nemaju saradnju, pobedu odnose organizacije dalje i ekstremno daleko udesno od centra.

Jako je tuzno citati vesti i komentare na srpskim portalima u vezi sa rezultatima izbora u UK. 

O višestrukim društvenim i mentalnim podelama unutar srpskog društva (Istok-Zapad, patriote-izdajnici, tradicionalisti-modernisti, itd.) su na duhovit način pisali književnici, literarno prevodeći naše tragične istorijske činjenice u komičnu literaturu, dobijajući efekat „smeha pod vešalima", dok mi želimo da zađemo u sociološko-istorijske uzroke tih podela obrađujući ovu temu na naučni način.

Otišao sam u Kinu bez nekih predubeđenja. Nisam čitao, u jeku medijskog hladnog rata između Amerike, s jedne strane, i Rusije i Kine s druge, o problemima za koje američka strana optužuje kinesku. Pre svega, sama Amerika ima problem sa predsednikom Belim Suprematistom, koji, kada bi mu svet to dozvolio, bi verovatno od svih "nesaveznika" ostavio crni ugarak umesto prostora gde ovi obitavaju. Čitao sam, vođen impresivnom ekonomskom situacijom Izraela, u knjizi Start Up Nation, kako su izraelski inženjeri i diplomate došli u Kinu početkom ovog našeg stoleća, na poziv domaćina, da istraže opcije za finansijsku saradnju sa Kinom. Prva stvar koju su gosti pitali bila je: "Ima li ovde antisemitizma?" "Anti-what?", iskreno su bili začuđeni domaćini. Nikada čuli. Izraelci su odmah raspakovali opremu i krenuli da softverizuju Kinu.

 да баталимо ми флоскуле? пароле и лична разрачунавања. да оставимо реиндустријализацију онима који ту реч могу изговорити после пола флајке тг`зјуг. шалим се. око ове реиндустријализације бих да разјасним пар ствари. да би "индустрија" ферцерала неопходно је правити нешто довољно атрактивно (квалитетно и јефтино) да то неко купи. е сад, не знам да ли сте чули за кину? то је она земља која се потписује са прц (made in).

Gledam kroz prozor, u trešnju, pokrivenu snegom. Nije baš pristojno što u ovakvoj idili pijem vino, ali, došlo mi. Nekako mi taj buke „Strasti“ sa izuzetnom završnicom, dugom i postojanom prija. U toj samoći, krajnjeg stadijuma alkoholizma, kad piješ sam, postavljaju se pitanja kojima su odgovori potrebni, taman toliko, koliko i aroma crvenog bobičastog voća sa blagim tonom hrastovine u pozadini ovog vina.

Šešelj je svašta pokazao do sada, no čovek ne prestaje da iznenađuje.

Koloritna ličnost, pričala mi je moja direktorka da su se oni sa žurnalistike na Sarajevskom univerzitetu, tamo 1980-ih, utrkivali ko će ga intervjuisati, da je bio čovek neverovatne elokvencije i lične neposredne harizme. Kada je, kasnije tokom tog perioda, uhapšen zbog direktnog konflikta sa komunističkim rukovodstvom BiH, pisale su se peticije, od Đerdapa pa do Triglava za njegovo oslobađanje. Preživeo je Hag, oslobođen je, prema nekima, da bi provocirao stvarnu odanost Srbije zapadnim reformama.

  Međutim, u danu kada se pojavio ovaj, prilično iritirajuće intonirani tekst, koji piše "bivši britanski ministar za Evropu i Balkan Denis Makšejn za portal Euraktiv", Šešelj briljira, za populističke sentimente povređenog, osiromašenog i poluučenog srpskog elektorata.