2012-07-28 21:16:52

sloboda savesti

Srđan Fuchs RSS / 28.07.2012. u 22:16

negde mi se chini da u celokupnim ovim tranzicionim mukama radjanja srpskog slobodnog drushtva dramatichno odsustvuje kvalitet slobodne savesti, savesti u najshirem mogucem smislu i znachenju te rechi, like being free to act mindfully as you feel. i have an impression that it simply misses.

i am not sure really how to explain it. once i 've read an analysis, just prior to the game in between pao and maccabi, it was about zelko obradovic as a coaching person, that, in his mind, he is a sort of slavic dictator  with an affinity to scare the people, whom everyone obbeys since they're afraid of him. 

 
2010-01-10 19:48:43

pristojnost

antioksidant RSS / 10.01.2010. u 20:48

Tadić je kazao da je politikom uvažavanja tuđe patnje i odavanja poštovanja tuđim žrtvama moguće na međunaordnom planu sticati kredibilitet za vođenje nacionalne politike.

 

 
2017-03-03 13:27:02

Voja, crveni vojvoda

Srđan Fuchs RSS / 03.03.2017. u 14:27

74034145058b80c78aa64c488171957_v4_big.jpgŠešelj je svašta pokazao do sada, no čovek ne prestaje da iznenađuje.

Koloritna ličnost, pričala mi je moja direktorka da su se oni sa žurnalistike na Sarajevskom univerzitetu, tamo 1980-ih, utrkivali ko će ga intervjuisati, da je bio čovek neverovatne elokvencije i lične neposredne harizme. Kada je, kasnije tokom tog perioda, uhapšen zbog direktnog konflikta sa komunističkim rukovodstvom BiH, pisale su se peticije, od Đerdapa pa do Triglava za njegovo oslobađanje. Preživeo je Hag, oslobođen je, prema nekima, da bi provocirao stvarnu odanost Srbije zapadnim reformama.

  Međutim, u danu kada se pojavio ovaj, prilično iritirajuće intonirani tekst, koji piše "bivši britanski ministar za Evropu i Balkan Denis Makšejn za portal Euraktiv", Šešelj briljira, za populističke sentimente povređenog, osiromašenog i poluučenog srpskog elektorata.


 
2014-03-08 17:23:01

razni segmenti antisrpstva

Srđan Fuchs RSS / 08.03.2014. u 18:23

koliko ja vidim, srbija ima više prepreka na putu samostalnog i uspešnog državništva, statehood-nosti svojevrsne. ima dosta prepreka sa strane, ono pravoslavna zemlja, pa samim tim i ne previše dobrodošla u Zapadnom Klubu (navedite 1 pravoslavnu zemlju koja je uspešna na zapadu - ne računajući izrael gde su zer jews amongst the founding fathers of USA pa se ne računaju?) - premda ja iz ličnog iskustva tvrdim da onaj koji poštuje sebe stekne poštovanje i drugih, i to p.e. zapadnjaka, pre ili kasnije. izbačen sam iz jedne američke škole svojevremeno jer sam se potukao s nekim glavonjom koji me je nazivao "malim miloševićem" i pričao da smo zasluženo dobili po labrnji. zanimaju me lična podmetanja noge, odnosno unutar nas samih.

 

 
2019-11-07 08:43:52

Nova etika ... napredna ...

Đorđe Bobić RSS / 07.11.2019. u 09:43

 
2013-11-12 20:35:06

Pilerovi

expolicajac RSS / 12.11.2013. u 21:35

Ljubi vas čika EX u pametne glavice. Živeli braćo cigani i sestre ciganke. 

 

Peter Rap, može samo da ................. 

 
2013-01-29 19:49:16

Knjiga o dva principa (2)

kukusigameni RSS / 29.01.2013. u 20:49

Idemo dalje.

smile.gif

 

 

Južnoslovenski vladari, u želji da što brže organizuju sopstvenu državnu vlast, gledaju prevashodno sopstveni ekonomski interes. Pretvaranje dela slovenskih masa u kmetove za njih znači izgradnju novog društva, koje je već u nekim drugim zemljama uspostavljeno. Kako Južni Sloveni više nisu vojna sila Vizantije, to vladari imaju odrešene ruke, ali – sudaraju se i sukobljavaju sa sopstvenim vojskovođama, sitnom vlastelom koja neće da se liši svojih vojničkih družina i koja želi da njihova imanja obrađuju poluslobodni ili slobodni seljaci, koji određenim porezom plaćaju zaštitu vlastelinu. Tako počinje viševekovna istorija verskih ratova na Balkanu: na jednoj strani, gnostici koji se bore protiv Rima i protiv Konstantinopolja, a time i protiv sopstvenih vladara koji su prihvatili kraljevska znamenja od jednog od ova dva centra; na drugoj strani su vladari koji su prihvatili Konstantinopolj i moraju da se bore ne samo protiv gnostika, već i protiv vlastele koja prihvata volju rimskog prvosveštenika; na trećoj strani su oni koji su prešli u katoličanstvo i koji očekuju da im u borbi protiv ostalih pomognu dva inkvizitorska reda, dominikanci i franjevci.

 

 
2020-08-09 07:25:17

SVAKO IMA DA IMA SVOG BOGA

Đorđe Bobić RSS / 09.08.2020. u 08:25

 
2018-02-10 14:38:11

Napoleon – peti deo

Neven Cvetićanin RSS / 10.02.2018. u 15:38

Napoleon je još za vreme Direktorijuma, već od svojih prvih značajnijih vojnih uspeha u Italiji bio viđen - usled stalnog smenjivanja izbornih uspeha jakobinaca i rojalista što je proizvodilo unutrašnju nestabilnost - kao stabilizator prilika, prvenstveno od strane krupnog građanstva. Stoga je „njegov" državni udar tzv. 18. brimera najentuzijastičnije podržalo upravo krupno građanstvo - ona sintetička sila koja je, obzirom na mesto u društvu, pokušavala da posreduje između sila akcije i reakcije (Revolucije i Restauracije), zalažući se zdušno da revolucija pređe u stabilan poredak, prvenstveno težeći da zaštiti sopstvena imovinska prava. Imućni slojevi, umorni od tolikih prevrata i strahova, tražili su jakog i sposobnog čoveka koji bi ih mogao zaštititi od ponovnog početka revolucionarnog procesa, ali i od povratka monarhije i njene ultrakonzervativne aristokratije koja bi mogla imati sopstvene posedničke zahteve, te su ovog čoveka pronašli u Napoleonu Bonaparti.

 
2019-02-02 09:46:46

Volite li Šekspira?

tasadebeli RSS / 02.02.2019. u 10:46

Или Кристофера Марлоуа?

Или обојицу?

 

Посвећено мојој другарици

( https://www.shmoop.com/doctor-faustus-marlowe/  )

 


 

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana