Pre neki dan (tačnije, u sredu uveče) Fu je surfovala TV kanalima. Krajičkom oka ugledao sam na jednom (TRT-u -- državnom kanalu) Aru Gulera i rekoh joj da ostane na njemu.

Ko je uspeo da prođe (samo)torturu čitanja zločina protiv prevodilačke delatnosti Istanbul uspomene i grad, Orhana Pamuka, u izdanju Geopoetike, zločinac/prevodilac Mirjana Marinković, taj je upoznat sa imenom Ara Guler (Ara Güler). Za one koji nisu, dovoljno je da upotrebim najraubovanije klišee koji idu uz čikino ime -- fotograf Istanbula, "oko Istanbula", najpoznatiji turski fotograf.

No, vraćam se dokumentarcu koji smo gledali. Po svemu sudeći propustili smo samo najavnu špicu i prva dva-tri minuta, jer smo bez problema uhvatili nit priče, a ona ide otprilike ovako:

Kao reakciju na (još jednu) promociju vetrenjača Vetar “nosi” 1,5 mlrd. EUR ulaganja, ponovo bih postavio pitanje: Da li je zelena energija stvarno 'zelena'?

Evo kako izgleda susret beloglavog supa sa vetrogeneratorom:  

Danas posle pazara tout le Karaova (Crna dolina) se okupila u izletištu sela Čomlekči da gleda ljude koji, okupani maslinovim uljem, turaju jedni drugima ruke u kožne gaće iliti, pogađate već, pe(h)livane.

Nije me bilo dugo na ovom blogu, u međuvremenu sam postala stručnjak za blog i za tviter i za fejsbuk, ma za sve živo, you name it... Pa evo, biću toliko nesebična da potpuno besplatno ovde postavim savete posle kojih ćete i vi postati tako dobri stručnjaci kao evo recimo ja. 

(Kliknite na ovaj link i uplatite 300 evra za pro kurs o tome kako da postanete pro stručnjak.)

Овај текст је наставак дискусије на теми изнетој на Сунце прошлог лета у овим текстовима КЛИК и КЛИК.

Шта смо тада имали: једну моју радикалну идеју о драстичном унапређењу пољопривреде и суштинско преоријентисање Света на соларну енергију, те друштвено-економске имликације такве трансформације. Из дискусије која је уследила смо научили много тога о економским, техничким и технолошким изазовима који би стојали на путу, али ништа што би суштински оборило ту идеју или понудило бољу алтернативу.

Шта се у међувремену дешавало?

Као прво уметник наслика позадину па ево наше: ово је већ девети месец за редом како се бележе рекордне температуре за период од годину дана. Не мора ништа да значи, али је прилично занимљив тренд у контексту ове приче.

Као друго, цена нафте је наставила да пада и отишла испод 30 долара, а постало је јасно да ће цена остати на ниском нивоу дуже време, да није само обарање руку Саудијаца и Амера поводом удела на тржишту и завртање руке Русији. Инвестиције у обновљиве изворе енергије су претекле инвестиције у фосилна горива по први пут. Продаја хибриних и електричних аутомобила је почела да опада, највероватније јер су под условима јефтине нафте конвенционална возила на бензин поново постала веома примамљива. 

Nekada, Bor je bio grad.

Mogao je do 2000.godine postati i prestonica Istočne Srbije. Nije.

Gramziva politika, njeni eksponenti - političari i direktori nisu doneli vidniji napredak.

Ni nakon 2000.godine, Bor se nije oslobodio lopovluka i korupcije.

Umesto moćnog oslonca, država je dobila još jedno breme. 

Bor je danas "grad u nestajanju".

Ponižen narod.

Gladan grad.

Izgubljena nada.

Grad, koji su političari koristili kao poligon za vežbanje svojih naratorskih sposobnosti pričanja bajki. Kad

Gost autor: Gavrilo

Фотографија beginning телескопа Hubble

Неуро-урбанизмус

Mентални поремећај који се манифестује као депресија, напад страха, шизофренија највише је заступљен у популацији великих градова.
Директор института за менталне болести у Манхајму, Andreas Mejer-Lindenberg каже да је неуро-урбанизмус последица велике буке, загађености ваздуха, пуно смећа, суживота великог броја људи на малом простору, свакодневни стрес.
Да ли су то заиста узроци?

Baš sam dokonao na ovu temu kada Milanče (inž. Milan Novković) pomenu to mi/oni raslojavanje. Ta pojava je postala baš nekako osobena za Srbiju, a ne primećujem je na drugim mestima gde putujem, posla ili zadovoljstva radi.

Nekad nije bilo uvreda za nekog reći da je ekspert u svojoj oblasti. Sve do masovne upotrebe te reči u jeftinoj politizaciji koja je rezultirala stvaranjem interesne grupacije G17+ (sad poznatije kao URS). Slično je i sa reformamama. One su obeležavale nešto što je ovom društvu (skoro pa u svim segmentima) potrebno ali se ne dešava iz raznih razloga. Izgovori su se kretali od nepostojanja političke volje do uzaludne potrage za vođom (izvinjavam se - Vođom) koji će reforme osmisliti, sprovesti i reformisano društvo ponuditi na dalje korišćenje. Ali reforme u Srbiji jednostavno nije bilo (sem po neke Reform torte) ali to nije sprečilo Mišu Brkića da proglasi kraj reformi, trijumf restauracije a i da sahrani reformatore koji su časno pokušali ali ih je zla koalicija ("kuka i motika" ili preciznije "paraziti rođeni u socijalizmu") savladala.