rasturaju me, dezintegrišu
fra gme nti ra ju
godinama

skoro da postadoh
pazl, i sebi i drugima
dal da se nedam?

 Dragi čitaoci, na severu Kosmeta nema struje. Za sada su to isključenja po četiri sata dnevno ali to nije ništa, najavljuje jedan rukovodilac Šeki i dodaje da će ako građani nastave sa neplaćanjem struje, isključenja trajati po šest, a zatim i po deset sati dnevno. Ko je Šeki? Šeki je osoba koja je direktor Elektrokosmeta za Zvečan i preziva se Milošević.

Struju plaća samo 10% stanovnika severne Mitrovice i Zvečana – objašnjava Šeki, iznenađen pozivom novinara, i kaže nešto kao „to je naša stvar“. Čija stvar? Stvar rukovodećih ljudi nadležnih za struju.

.

I ovo ću početi onom afričkom poslovicom - "Što se majmun penje više uz drvo bolje mu se vidi rep"..

Dakle, danas je Beta objavila vest iz Gradskog zelenila, u kojoj stoji sledeće: 

Beograd -- Grane od posečenih platana biće ustupljen za grejanje socijalno ugroženih porodica, a velika debla biće prodata na javnoj licitaciji, kažu u Zelenilu Beograd. 

Ne može se, zaista, u manje reči iskazati veće licemerje onoga ko je u Gradskom zelenilu sročio  ovaj socijalno demagoški uradak.Odnosno, nemoguće je da ovo nije sočinenije DS-ovih propagandista.

Ima

Kao i svih prethodnih zima, i ove se Srbija našla na korak do havarijskiih i planskih isključenja u napajanju energijom. Bez obzira da li je u pitanju nedostatak gasa, toplotne i/ili električne energije, kriza je kriza: trpimo svi.

Današnja elektroenergetska kriza je po mnogo čemu specifična, u odnosu na prethodne. Iako veliki deo privrede radi smanjenim kapacitetima, ili ne radi, električne energije nema dovoljno. Drugo, ova kriza je najava težih deficita koji će nas sačekati koliko iduće godine, i godine iza nje.., sve dok se na mreži ne pojavi novi  objekat.

Traže radnici EPS-a, njih 30.000, čija je prosečna plata veća od 50.000 din, da im se povećaju plate za 20%, da dobiju veći topli obrok, pa regres, da ne bude otpuštanja viška radnika i da im se isplati dobit EPS-a. EPS je inače monopolista, u vlasništvu svih građana Srbije čija su prosečna primanja oko 29.000 din. Kako vam se čini ovaj zahtev?

u realnosti koju smo naucili u skoli "ovaj svet"se sastoji od MATERIJE I ENERGIJE.

Sve ostalo su pojavni oblici ukljucujuci i nas same.

U tom istom svetu ENERGIJA bez obzira u kom vidu (interpretirana kao SILA} se ljudima prodaje za nevidjeno skupe pare, uz stalnu napomenu kako je treba POSTO PO TO STEDETI????!!!!!!!!!!!

Zamislite da svemoguca vlast izda naredjenje biljkama da stede energiju??? Posto smo osim onih koje mrtve zderemo ostatak zivotinja vec smestili u Zoo vrtove da nam ne bi nedaj Boze smetale u nasem beskonacnom razmnozavanju.

Energiju biljke upotrebljavaju

Međunarodni Dan borbe protiv korupcije se svake godine obeležava 9. decembra. Činjenica da se radi o međunarodnom danu je potpuno prikladna, jer korupcija pogađa sve narode sveta, u većoj ili manjoj meri. U Velikoj Britaniji, koalicija nevladinih organizacija obeležila je ovaj Dan pritiskom na Vladu da usvoji Zakon o mitu, koji se nalazi pri kraju rasprave u Parlamentu. Svrha zakona je da uvede strožije kazne protiv britanskih kompanija koje u inostranstvu nude mito.

Ovde u Srbiji, Agencija za borbu protiv korupcije, koja će od 1. januara sledeće godine imati pun mandat da se bavi ovim pitanjem, obeležila je ovaj dan prezentujući, između ostalog, stavove srpske javnosti u vezi korupcije. Istraživanje je pokazalo da korupcija predstavlja jednu od najvećih briga (na 3. mestu posle nezaposlenosti i siromaštva) građana Srbije, od kojih 82% veruje da korupcija direktno utiče na njihov život. Iako ljudi misle da je korupcija sveprisutna, izdvojili su zdravstvene institucije (78%), političke stranke (76%), carine (72%) i sudije (70%) kao najproblematičnije. Kažu i da u proseku iz kućnog budžeta izdvoje pozamašnih 164 evra za mito.

i prvo poglavlje Sage o Peri, Miki i Lazi

Videli smo da je u poslednjih pola veka svaki naftni šok bio je praćen recesijom. U pitanju nije koincidencija, povećane cene nafte utiču negativno utiču na ekonomski rast. Međutim, ovo još uvek ne mora da znači da ključni uzrok ekonomske krize (kojoj tepamo SEKA) leži u skupoj nafti. Zato ćemo da pokušamo da utvrdimo da li postoji veza između potrošnje energije i ekonomskog rasta, preciznije, videćemo da li je rekordni ekonomski rast koji je čovečanstvo  ostvarilo u poslednjih stotinjak godina pre svega rezultat eksploatacije fosilnih goriva, među kojima značajno mesto ima nafta. Ako je to zaista tako, onda ne treba da nas čudi što je naš ekonomski sistem toliko osetljiv na naftne šokove.

Ukoliko posmatramo naftne šokove u poslednjih pola veka, možemo utvrditi da postoji sledeća korelacija: svaki naftni šok biva praćen recesijom. Međutim korelacija ne mora da znači nužno i kauzalitet. Nekakva veza nesumnjivo postoji između naglog porasta cene nafte i ekonomskog usporavanja koje sledi, možda je u pitanju koincidencija ili možda skok cene nafte signalizira recesiju, a pravi uzrok krize zapravo leži negde drugde?

Da bismo ovo utvrdili pogledajmo kakav uticaj pad proizvodnje nafte ima na pad ekonomske aktivnosti. Mehanizam izgleda otprilike ovako (upozorenje - u pitanju je alegorija):

Pera, Mika i Laza žive na ostrvu usred mora. Pera je skuplja suvarke po šumi, Mika lovi ribu, a Laza piše pesme. Svakog dana Pera i Mika (na slici levo) vrše menjažu - drva za ribu, a Laza svakome ponaosob da po jednu pesmu i za uzvrat dobije drva od ribu od Mike. Svaki od njih, nakon menjaže, naloži vatru i večera. Pera i Mika čitaju Lazine pesme, a Laza smišlja nove.