Kafane su bile pune iako je bio četvrtak, osećao se već početak poslednjeg predbožićnog vikenda. Upravo smo završili sa poslom zbog kojeg sam bio u Rigi ali sam rešio da ostanem još jedan dan da bih obišao rt Kolka i obližnji rezervat prirode Slitere sa peščanim dinama na obali Baltika.

Domaćini me odveli u restoran gde se sjajno jede, dimljena riba i litvansko crno pivo, jako. Pređemo

Hrvatska je donela lex specialis kojim država preuzima Agrokor Ivice Todorića u pokušaju da ga spasi od bankrota. Agrokor je dužan preko 46 milijardi kuna (više od 6 milijardi €) a ukupna imovina firme vredi 53 milijarde kuna (7 milijardi €), po završnom računu za 2015. Najveći deo duga Agrokora (i povezanih firmi) je prema dobavljačima ali i bankama duguje ohoho: Ruskoj Sberbanci preko milijardu €, Deutsche banci i VTB banci zajedno nešto manje od milijarde itd.

Nekada davno, u jednoj neobično lepoj ali mračnoj šumi živela su tri praseta, trojica braće, u miru i slozi sa ostalim njenim stanovnicima.  Vuk im je jedne nesrećne 1888. godine porušio kuću, ali ih od tada nije dirao.  Naravno, tu i tamo bi im priredio smicalice i začkoljice, ali mu je pažnja bila usmerena na neke dalje, drevne šume čije se reke po tigrovima zovu. 

Najstarije prase bilo je obrazovano, uglađeno, uff, znalo je ovo prase kao njihov uglađen deda da stavi kravatu, da se umije, štrcne miris od najskupljeg šumskog cveta, i doteran iziđe

Otprilike da ne prođe ni desetak dana a da ne ne pojavi neki tekst o IT-ju. Otprilike isto kao i vesti o nalazištima zlata, budućim rudnicima, milijardama ulaganja, zlatnim žilama na kojima draga nam otadžbina leži pred izbore bilo koje sorte.

Obično takve tekstove ignorišem, ali ovaj

Da li ste vi i/ili vaš računar BOT? Sigurni ste da niste? Ipak, nemojte to tvrditi dok dobro i detaljno ne proverite. U ovom tekstu biće izneto malo više detalja na temu botova. Prateći napade na moj novi lični web sajt, koji su počeli čim sam ga sredinom januara postavio na potpuno novom domenu, primetio sam i da popriličan broj računara iz Srbije učestvuje u njima.

Ako u 2017. krenem, redosled još ne znam ali kandidati su svakako:

- zloupotrebljivači dece u svim vidovima propagande
- oni što parkiraju ispred ulaza, stepenica i požarnih prolaza
- vlasnici ugostiteljskih objekata koji đubre prazne u kontejnere za građanstvo
- uvoznici koji lepe etikete na srpskom preko originalnih etiketa
- svi koji stanu sa 4 migavca samodakupeburek, samodapokupede,

Fale mi dve, možda čak i tri godine života. Nije da baš sasvim nedostaju, da u njima nema ničega - ima, ali nepotpuno. Naime, moja prva sećanja isključivo su privatna, odnose se na događaje iz porodice i neposrednog okruženja. I tako pune dve, možda i tri godine, tek od tada se sećam i događaja koji spadaju u domen opšteg i javnog.

Ne znam šta kažu psiholozi (molim priučene, diletante, konzumente udžbenika Freud

Odem ja juče na veb-sajt e-uprave da onlajn popunim upitnik za izdavanje elektronske zdravstvene knjižice, prijatno iznenadjana i mogućnošću da ako uplatim sedam banki više, znači, umesto 400 rsd, 470 rsd, dobiću narečenu poštom, što je totalno fenomenalno obzirom na kilometarske redova u kojima stoje milioni gradjana Srbije da bi obavili ovaj posao peške, u znoju tela svog.

Ne žalim ni da platim taksu, iako mi A. stalno ponavlja da to nema nigde u razvijenim zemljama, gde kad država uvodi ovakvu vrstu promena, ne plaća se taksa. Hoću da kažem, baš me briga za taksu,