Na današnji dan pre 18 godina jedinice bivše Jugoslovenske narodne armije ušle su u Vukovar, čime su okončane tromesečne borbe.

Borbe za Vukovar trajale su 86 dana, a u njima je, kako se procenjuje, poginulo između 3.000 i 5.000 ljudi, uglavnom civila. Tokom 87 dana opsade na grad je padalo

Seoba  Mordora na Zapad nije se na mojoj geopolitčkoj mapi  i u vrednosnom sistemu dogodila na današnji dan. Ali današnji dan svakako  jeste simbolička prekretnica u shvatanju sveta i funkcionisanja politke i sile u njemu, razloga, uzroka i posledica.

Današnji je dan svakako dan kad smo SAD i ja prestali da budemo prijatelji.

  Februarsko je veče '74. Dok krišom ispod oka bacam pogled na sat čekajući 7 i 15 i početak majstorice u Frankfurtu gde će se Špancima dogoditi Katalinski, cedim poslednje atome strpljenja da ostanem miran dok stari Mađar štekće makazicama oko mojih ušiju. Pogodba je „šiške za utakmicu" i tu dileme nema. Da je uslov bio „nularica"- pristao bih.

Ko bi rekao da je prošlo već 10 godina od početka snimanja filma "T.T.sindrom". Bilo je to čudno vreme. Scenario se pisao negde za vreme i posle bombardovanja. Skupila se mala ekipa entuzijasta i ljubitelja horora. Bili smo odlučni da snimimo horor film po svaku cenu. Imali smo samo kameru Sony 1000 i nešto skupljenih para od sponzora. Cifra do kraja snimanaj nije prešla 20.000 dolara. Uglavnom smo svi radili besplatno jer smo verovali u film.

Pre devet godina, jedanaestog devetog 2001. dogodio se događaj koji je potresao svet.

84 godine ranije, 1917, s jeseni takođe, ali oktobra i novembra, dogodila se ruska revolucija koju je američki novinar Džon Rid opisao 1919 u knjizi "Deset dana koji su potresli svet". Naslov te knjige je sjajno izabran i može se primeniti na priličan broj događaja izazvanih ljudskom namerom, ljudskim planom i ljudskom rukom.

Ta dva događaja, inače,  imaju malo toga zajedničkog (ako uopšte išta imaju) osim te jedne jedine, najznačajnije osobine - temeljito su protresli naš svet i oblikovali istoriju za jednu celu ljudsku generaciju, ako ne i mnogo dalekosežnije.

Čast mi je i zadovoljstvo da ovaj prostor ustupim blogerima ciji su nickovi docsumann i vishnja92. Uzivajte!

-          Ok, a šta bi Ti  pitao nekog vegetarijanca?

        -      Pa prvo bih ga pitao da li je normalan

„Animals are my friends...and I don't eat

i ovdašnja, tada pretežno komunistička, ekipa je takođe bila zauzeta proslavama i proglašenjima. 29. novembra 1947. u sedištu UN u njujorku izglasana je rezolucija kojom je omogućeno izraelu da uspostavi državnost. kao posledica strašne humanitarne krize koja je u to doba zadesila evropske jevreje, i umešnošću jevrejskog lobija, prevashodno u americi, izdejstvovana je 33:13 odluka o podeli tadašnje britanske palestine, sa deset uzdržanih - među kojima je bila i titova jugoslavija.

uzdržanost druga tita, starog sir olivera, nije međutim sprečila jugoslovenskog vođu da doturi izraelcima oružje, kupljeno u čehoslovačkoj, i zatim protureno vozovima do beograda i šibenika, i potom brodom do obala nove države na mediteranu, poplavljene tada u ratni sukob.

Slučajno znam. Imao sam poslednjih godina nekoliko vrlo teških operacija, po sedam sati, po tri sata i morao sam da budem uspavan. Poslednja rečenica koju sam jednom prilikom izgovorio doktorki koja me je uspavljivala bila je: „Gospođo doktor, jeste li naručili buđenje?“(smeh) I ona ti kaže diši, diši, diši i ti dišeš i uđeš u nešto crno, iza čega nema ničeg. Crno. Ništa. Ne postojiš. To je smrt. Nekoliko puta sam doživeo osećanje smrti, baš prave smrti. Tako smrt izgleda, tako mora da izgleda. Jedino je jebeno da se ne mučiš pre nje, ali to ne ulazi u ovu priču. Oni koji veruju u reinkarnaciju pitaju me šta bih voleo da budem u sledećem životu, a ja im odgovaram „ponedeljak“. Volim ponedeljak, stvarno. Tada počinje sve. Možda neko kupi sliku, možda neko plati tekst… (smeh).