Satirični radio šou "MUĆNI GLAVOM" emituje se od 23. novembra 2002, svake subote od 15h do 16h na talasima Beograda 202 (FM 98,5 101,8 104,0 MHz).

Tokom proteklih 13 godina u radio emisiji "MUĆNI GLAVOM" gostovalo je mnogo zanimljivih ljudi, najviše satiričara, a potom književnika, umetnika, građanskih aktivista,

 

* Tardigrada je sićušni beskičmenjak koji opstaje i u ekstremnim životnim uslovima. Izdržava temperaturu od svega par stepeni iznad apsolutne nule, kao i  + 151°C, pritisak 6 puta veći od onog koji vlada na najvećim okeanskim dubinama, 1000 puta je otpornija

Ја знам ко сам
и по пријатеља својих господству,
и по благородности њихова лика...

 

- I?

- Šta?

- Ušao si kod frizera, berberina, brice... šta ti ja znam...I šta si mu rekao? Dobar dan, kako ste? E baš lepo, evo ja malo došao da mi skratite kosu, gore trojka dole kec, vojska, znate, pravilo službe, jednoobraznost, znate i sami pa odmah se vidi da ste bili… Čekaj bre, jesi li rekao lepo razgovetno na čistom srpskom jeziku ili si u svom uobičajenom mumlajućem maniru istisnuo par slogova kao vazduh iz frizerske stolice.

- Ma, objasnio sam mu sve lepo. Klimnuo je glavom. To ti je internacionalni znak za razumem.

- Uuu što si pametan!Pa što onda izgledaš kao kopile Miška iz Ko to tamo peva i grdeličke buljine? Em si ćelav em su ti obrve non-stop dignute kao da ti je nešto duboko u grlu? Natakni šlem na tikvu ima dece na ovom peronu! Ladno su moroni poveli decu u ovaj plač i kuknjavu.

- Nemoj mahati tim srednjim prstom vidiš da su svi pod teškim naoružanjem!

Nekadašnji DAN REPUBLIKE proveo sam radno i buntovno,

Vraćam se sa rodjendanske žurke „Dvestadvojke" Nušićevom ulicom, dok jesenja kiša usred junskog beogradskog leta ne prestaje. Veseo, ispunjen lepim susretima i nostalgičnim sećanjima povodom proslave 46. rodjendana Beograda 202, ugledam simpatičnu bakicu sa belim kišobranom. A na kišobranu dreči brend, pomislih neka reklama.

NE, NE OČEKUJEM ČUDO, ALI NE BI MI SMETALO DA ME NEKO POGURA U PRAVOM SMERU

 

Rođen sam na jesen '45, rat se već bio završio. Možda ni 45 dana kasnije i već je bila nova godina, sve novo. Sedim sam u svom novom stanu od 45 kvadrata. U novčaniku imam 45 dinara. Pustio sam jednu staru ploču na 45 obrtaja. Kino 45. Vrti se. Ipak se okreće! Sve. Svet. Svet napolju počinje naglo da se krivi i već se nakrivio za 45 stepeni. Za to vreme, sedim i ne znam gde ću i ne znam gde sam, kao da sam u nekom paralelnom svetu. Severna paralela 45 prolazi kroz mene. Za ovih skoro 45 godina života u tom svetu, imam ovaj stan, plac od 45 ari na 45km od Beograda i Yugo 45. Imam i ponekad 45 minuta sna, inače ne spavam danima. Imam pored sebe priručnik kako napustiti ovaj svet na 45 načina. Memorisao sam svih 45 stranica ali nikako da izaberem. Sedim već 45 sati i čekam da se nešto desi, nešto strašno, neka nesreća. Neko drugi sve da udesi. Počinje prvih i poslednjih 45 minuta na Maksimiru.

1. Ja sam gospod Bog političar tvoj; nemoj imati drugih bogova osim mene.