Od kako sam cula sta ste uradili da nam pomognete sedim i smisljam divan blog kojim bih vam svima zahvalila, ali, u ovom trenutku ne mogu da se setim ni jedne od tako lepo smisljenih recenica.

Malopre su nas, KONACNO prikljucili. Stoga, sad hitam da vas, pre svega, o tome obavestim i da vam jos jednom svima beskrajno zahvalim na pomoci.

Vise o svemu kad ukljucim masinu, operem decu i USISAM kucu!

Ljubimo vas sve i svi vam se od sveg srca zahvaljujemo.

Pozz,

Vasa Mlekac

(либијскими дневником од пре деценије.... листајући)

                          све ово данас ће једном бити јуче(г. Д.Караклајић)

лудило у личном окружењу се баш примило посредством транзиције, алата неопходног за такве замисли, (урече нас г. Milton ...има томе),јер сваког од нас сусрећу идиосинкратични појединци- комшије са удав темама, жељни дијалога. с'тога није лоше повремено отићи у (своје) Село да проветриш то што имаш непотребног у глави.мукање крава ,блеја оваца кукурик јутарњи петла и ето ти за муфте чудотворног лека Panakeје мелема за свe грешке здравствене.

umetnicka impresija obaranja F-117A , koju je autor potpukovnik u penziji Majk Mekgi poklonio pilotu Dejlu Zelku  Lt Col (Ret) Mike McGee, USAF

Dvasedet sedmog marta 1999. godine, trećeg dana dejstava avijacije NATO saveznika na SRJ, desilo se do tada nezamislivo, bar iz perspektive agresora. Nad Srbijom je oboren do tada neoborivi avion, 'nevidljivi' lovac-bombarder F-117A. Ovo je priča o - istorijski gledano - jednoj kratkoj epizodi modernog ratovanja, akterima i okolnostima pod kojima se odigrala, ispričana deset godina kasnije i proširena i dopunjena ovih dana.

Milan Nikolić

Šta nam 6.april danas znači? Još jedan datum iz (kontroverznih) udžbenika istorije čije je značenje zamagaljeno stranačkim i ideološkim relativizacijama u decenijama koje su dolazile. Činjenica da je fašizam pojam oko kojeg se već u trećoj sekundi diskusije nepomirljivo delimo, ukazuje na društvo bez vrednosti. Društvo kojim se niko nije bavio oslobođen ličnih interesa. Odnos prema fašizmu bi trebalo da stane u jednu prostu rečenicu. Kod nas ona uvek trpi proširenje. Uvek postoji neko - ali.  I odmah zatim sledi licitiranje primerima, brojkama, istorijskim i pseudoistorijskim podacima.  Logika takvih izlaganja u nekom trenutku uvek dovede do posezanja za  zločinima drugih. Čak i kada su ti zločini nesporni, mogu li biti izostavljeni kada se govori o tom "prostačkom šljamu" kako je veliki Tomas Man, nemački pisac, govorio o nacistima. Čemu služe komparacije? U njima uvek postoji zrno relativizacije.

Rekoh sebi nemoj Nataša danas da bloguješ.

Lepo se spremi za crkvu, da stigneš na molitvu za školarce, al eto uključih FB i iskoči mi twiter i šta ćeš reči mi same došle.

Zašto i zašto se ne pomeri ustoličenje i zašto mora na Cetinju, zar ne može negde drugde...i milion pitanja koja se postavljaju a odgovor je jedan.

Mitropolit se ustoličava tamo gde je Mitropolija,a to je na Cetinju  i nema šta tu da se bilo ko buni.

Nema pomeranja, jer za razliku od ovih huškača pravi Crnogorci nikada veru za večeru prodati neće već će braniti

SVETI SAVA

Oko njegove glave lete pčele
I grade mu živi zlatokrug

U riđoj mu bradi
Zasutoj lipovim cvetom
Gromovi s munjama igraju žmurke

O vratu mu verige vise
I trzaju se u gvozdenom snu

Na ramenu mu petao plamti
U ruci štap premudri peva
Pesmu ukrštenih puteva

Levo od njega teče vreme
Desno od njega teče vreme

On korača po suvom
U pratnji svojih vukova

Jedno od surovijih sredstava prinude kojima su totalitarni režimi pribegavali u mentalnom slamanju svojih (političkih) protivnika bilo je zatvaranje istih u tamnice čija visina nije prelazila 1 metar. U takvim ćelijama sužnji su istovremeno spavali, ponekad jeli, vršili nuždu..., provodeći u njima godine ― ponekad čak i čitave decenije. 

Mnogi od njih u međuvremenu su zaboravili uspravno da hodaju. Kada je telo tako dugo pognuto ― pogrbljenost se, pre ili kasnije, nameće kao jedini mogući izbor. Namera vlastodržaca, naravno, jeste bila ta da pored gubitka slobode zatočenici izgube i osećaj ličnog dostojanstva i elementarnog samopoštovanja. Sposobnost uspravnog hodanja diktatore i despote uvek je naročito iritirala. Zato su upravnici tamnica, uvek ljudi od najvećeg poverenja, bili zaduživani prevashodno za to da pomenutu sposobnost, tu neoprostivu drskost uspravnog hodanja, kako god znaju iskorene. I to im je, uglavnom,  uspevalo. Godinama batinani, mrcvareni i maltertirani na opisani način ― kada bi bili pušteni iz tamnice, sužnji su iz straha nastavljali da hodaju podjednako pogrbljeni kao da iz tamnice nikada nisu ni izašli.

  ođendan je bio, i prošao. Taj dan, dan kad sam se rodila, je  značajan manje više zato što mu oni koji ga se sete daju taj značaj. Značajan za okupljanje porodice i prijatelja. Rođendane ne slavim odavno, ali na kraju uvek ispadne da slavim, onako, iz nevezanog. Svi nazovu telefonom ili svrate, onda ja kažem - pa sedite, daj da popijemo po jednu, probaj ovu tortu nisam je do sada pravila, itd. I... na kraju uvek ispadne dobar provod.

A ja sam  tog  jutra bila slobodna, mislim, od bilo kakvog posla, i nekako setna.  Uranila sam,  i počela dan pijući kafu na terasi, svodeći konte,  prebrojavajući silne godine i događaje. A toga ima!

 Scena iz filma Hiroshima mon amour, Alan Renea (Alain Resnais)

Mnogi antropolozi veruju da je populacija ljudske vrste (homo sapiensa), pre oko 100 000 godina bila spala na oko 12 000 odraslih jedinki. Ovaj bottleneck u ljudskoj populaciji neki osporavaju, ali postoje brojne indikacije da je, negde u to vreme, broj ljudi na planeti bio veoma mali - uglavnom se sporovi vode

Nikad bolji momenat za malo dobre muzike

i malo kurčenja, šta smeta da se proba:

nedeljom je laća, nedelja je ionako samo nogometni dan, nedelja je dan posle trinaestog 

ili bilo kog drugog.

moj favorit (benigna verzija)