2011-06-16 14:19:22

Nakon istovara Mladica Ratka u Hagu

Neven Anđelić RSS / 16.06.2011. u 15:19

Moj sin nema jednu baku. Nikada je nije vidio. Ubila ju je vojska Ratka Mladica. Sjedila zena ispred svoje kuce u Sarajevu kada je ispaljeno jedno pet-sest projektila iz visecjevnog bacaca raketa. Ne sjecam se tacnog broja jer sam se od kuce zene koju volim udaljio mozda tek tri minute hoda i cuvsi zvukove ispaljenja strasno sam se bio prepao te panicno potrcao prema zaklonu. Mozda su

 
2010-08-06 23:13:43

Bez naslova

Robert Matić RSS / 07.08.2010. u 00:13

Uopste nisam imao nameru da pisem o fudbalu….bar ne neko vreme…Ne bih svakako cekao otvaranje sledeceg Mundijala na Marakani u Riju, ali se ne bih bas ni oglasavao neko vreme…

Prvo, fudbala je bilo dosta ovog leta…kakvog takvog po kvalitetu, ali kolicinski sasvim dovoljno. Zatim manje vise je sve receno…a mnogima sam na blogu i dosadio (za sta me bas briga), pisuci o fudbalu i side stories oko istog dok Kosovo neumitno odlazi…dakle, prilicno sam nemoralnu poziciju zauzeo…al dobro…licni izbor…

Sve u svemu, verovatno bih se oglasio cim kompletna lepinja dobije

 
2013-11-05 17:40:08

Naknadna pamet, čemu?

vladimir petrovic RSS / 05.11.2013. u 18:40

                               There are schools, where the pupils learn nothing except that which is better unlearned

 

Kada jedna demokratski izabrana vlada na jedno od ključnih ministarskih mesta  (nisu svi ministarski portfelji isti) postavi pripravnika, vrlo je moguće da se to završi kao – neuspeh.

Pre dva dana mediji su zabeležili izjavu Borisa Tadića, bivšeg šefa države, koji je ostao upamćen i po tome „što se mešao u sve“: „Jeremić nije dobro radio, koristio je poziciju za ličnu promociju”.

 
2010-07-06 14:07:35

Izvinjenje

Strongman RSS / 06.07.2010. u 15:07

U tekstu napisanom za nedeljno izdanje Kurira sam upotrebio nespretnu paralelu u kojoj sam naša očekivanja od fudbalske reprezentacije uporedio sa preambicioznim očekivanjima od dece ometene u razvoju, koristeći vic koji sam par dana pre pisanja teksta čuo.  Brojna i burna reakcija ljudi koji su čitali tekst me je u početku zbunila, a kasnije i uverila da se radi o velikoj nepažnji i grešci s moje strane i da je moj pokušaj humora okvalifikovan kao diskriminacija prema deci sa takvim potrebama. Uvidevši svoj propust obrisao sam blog u kome sam preneo taj tekst.

Ni na kraj pameti mi nije bilo da je šala diskriminatorska niti sam imao niti imam nameru da bilo koga dovedem u diskriminišući položaj.

Najiskrenije se izvinjavam svima koji se osećaju pogođenim mojim tekstom, svakom detetu  ponaosob, roditeljima i javnosti. Izvinjavam se i uredništvima B92 i Kurira.

 
2013-05-28 11:07:30

Nedeljno jutro

natasavb RSS / 28.05.2013. u 12:07
Stojim pored kola i čekam da dođu Lola i mama. Aleksa je unutra. Sluša Kristinu Kovač i zato se još uvek ne buni što ne krećemo. Auto je parkiran neposredno pored ulaza, u gornjoj garaži Delta sitija, na mestu obeleženom za osobe sa invaliditetom. Da, odskoro imamo nalepnicu koja nam to omogućava.
Dok čekam, razmišljam o tome koliko nam ta naizgled sitnica znači jer se znalo desiti da se Aleksa uznemiri dok kružimo po parkingu u potrazi za praznim mestom.
U garažu ulazi auto i staje. Ljudi koji sede u njemu gledaju prema nama. Odmah shvatam da su hteli baš tu da se parkiraju, ali shvatam, ne znam ni sama zašto, intuicija verovatno, i da im je to mesto veoma bitno.
 
2011-06-19 19:10:17

heartbreakin amy

Srđan Fuchs RSS / 19.06.2011. u 20:10

 “Ne poznajem Amy Winehouse, ali se iskreno nadam da će neko blizak njoj intervenisati i pružiti joj pomoć. Ovo je zaista srceparajuće.”  - moby

7137689584dfe1f6c233bb417930712_orig.jpguvek sam pokusavao da objasnim sebi to zaista cudno raspolozenje kada sam prvi put cuo ejmin glas. ono je variralo izmedju neke vrste neznog saosecanja, i sokantnog predosecaja bliskog kraja, nesto sto sam prvi put osetio kada je kobejn overio u rimu, i posle sa dugim nizom prijatelja koji su padali kao snopje pod pritiskom heroina, ili vec nemoci da akumuliraju i apsorbuju ochaj devedesetih i izadju iz njega kao chvrshci i sjajniji ljudi, odnosno ne izadju nikada, nikuda. potonu...

ejmi tone, i to je tuzno, pretuzno.

 Nekoliko trenutaka Amy je izgledala svesno i srećno dok je pevala neke od svojih najvećih hitova.

 
2010-01-22 14:57:07

Odelo mrtvog čoveka

Srdjan Staletović RSS / 22.01.2010. u 15:57

Gaša se ugojio...

...te su mu sve košulje kratke, rukavi na džemperima jedva nešto do ispod lakata, a pantalone od raznih materijala razvuku mu se po nožurdama i napnu k'o strune. Izrazito je visok zbog čega mu se stomačić-bojlerčić iz profila još više ispolji. I svakoga dana pipkajući stomak po nekoliko puta dođe te nam svima saopšti kako je „dobio sise". U kombinaciji sa nekoliko verzija kariranih šešira tipa agent-slobodni strelac, Gaša je svakako uočljiv.

Gaša troškari...

...pa je tako uoči Nove godine počastio sebe „ajfonom".

 

 

 Gost autor: JARIL

Сагласни су скоро сви аргументи који се могу пронаћи по медијима у протеклој деценији да је Парада поноса потпуно споредна активност у достизању поштовања права и стварања културе толеранције

 
2014-04-10 07:08:03

Pravoslavni peder (1)

Jaril RSS / 10.04.2014. u 08:08


врло интимна исповест

 

Ја сам имао ту (не)срећу да сам доживео истовремено аутовање два своја идентитета: религијског и сексуалног.

Било је то негде око моје 20те године. Технички гледано, касно. Слутећи конфликт који ће постојећи идентитети направити, њихово испољавање (аутовање) и признавање, пре свега себи самом, одлагао сам колико сам могао. Вакуум који је настао испуњен је музиком. И свим око музике. Слушање, свирање, певање, учење и све у круг. Одлагање материјализације својих идентита уопште није препоручљиво. И поред тога ја сам свесно чекао да се бар средња школа заврши. (Појашњење: средња музичка школа у Србији уме да буде екстремно напорна; на четвртој години сам имао 20ак предмета од тога сваки двочасовни + ванредне пробе хора; кад се на то дода редовно вежбање клавира (3 сата дневно), солфеђа (колико се стигне), јасно је да се даље од музике и не може отићи.) Није ми био потребан додатни духовни напор који би ме омео у школовању.

То што су моји идентитети били на "стенд бају" никако не значи да су били угашени. Пре бих могао поетски да их опишем као сабијени вулкан окован непробојним механизмима одбране. Исказивали су се понајвише кроз уметност (нпр. писање песама без родова, обраћање "апстрактним лицима") и, наравно, кроз снове. Снови су ми били у тоталном нереду: од најпорнографскијих (са све групњацима) до најбожанскијих (са све угледањем Христа и Оца). На јави су се оба идентитета испољавала макар толико да сам био свестан да постоје (ал' нисам баш хтео да признам). Све се ипак завршавало на почетним импулсима: религијском надахнућу и сексуалним поривима.

 
2013-09-28 11:31:09

Apel za pomoć

Dr M RSS / 28.09.2013. u 12:31

 Na molbu koleginice iqiqiq, koja nema autorsku opciju a trebalo bi, objavljujem ovaj apel!

 Младеновић Немања је рођен 29.7.1998.године у Београду. До јуна месеца ове године био је ђак ОШ "Ђорђе Крстић" а сада је ученик Прве београдске гимназије. У школу није кренуо.

Немања се већ две године лечи на педијатријској клиници Института за мајку и дете, на одељењу хематоонкологије ради спровођења терапије. Лечи се под дијагнозом MORBUS HODKIN IV CS (C 81.o).

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana