2022-03-27 16:23:17

Atentat produženog trajanja

Nebojša Milenković RSS / 27.03.2022. u 17:23

20131.jpg

Odlomak iz romana “Savršen antitalenat za sreću”, Akademska knjiga, Novi Sad, 2021/2022.

 

Tačno tri meseca i devetnaest dana po Ana Marijinom nestanku, na vratima moje kancelarije pojavio se vitalni starčić, s tankim, negovanim brčićima, na pragu osamdesetih, u iznošenim cipelama i prilično pogužvanom, dva broja većem kariranom sakou kog je, očito, oblačio samo za specijalne prilike. U desnoj ruci nosio je prvo izdanje mog Bicikliste, a levom, čvrsto ga stežući za plastičnu ručku, cimao ogroman tamnocrveni kofer na točkiće, koji je do četvrtog sprata dovukljao pešice (iako je zgrada imala lift), što sam rekonstruisao po lupnjavi sa stepeništa koja je, poput zvučne prethodnice, najavila njegov dolazak:

– Jeste li vi Igor Basarić?

– Da, izvolite...

 
2022-03-26 21:19:05

Za koga si?

loader RSS / 26.03.2022. u 22:19
Флеш:
Царство земаљско, кратко и међу црвима, и царство небеско, бескрајно, у светлости Бога. Избор делује једноставно. Ово друго је, јакако, не само бољи, него и савршен избор. Само, ту има и некаквих несавршености, чак тешких несавршености, јер у тој варијанти нема рата и убијања, укључујући и одбрамбено насиље у име правде...
 
Pred svako pojavljivanje nove knjige pisca iz srpskog rasejanja (jedan deo tog prostora u poslednje vreme zovemo regionom), pitanja potencijalnih čitalaca su ista ili slična, a svode se na interesovanja o mogućim promocijama u Srbiji. Sa stanovišta čitalaca, pitanje je potpuno logično. Ali...
 
Tokom proteklih dvadeset godina, koliko kontinuirano pišem i
 
2022-03-21 01:03:49

PAS SE RADUJE I KAD NEMA REP (2/2)

horheakimov RSS / 21.03.2022. u 02:03

Kučence je švrljalo levo-desno kao da je sve u redu, bez pretpostavke o sopstvenoj sudbini. A sudbina psa spašenog tek nešto više od tri meseca ranije bila je nepredvidiva.

            Nešto što je isprva izgledalo kao obična senka krenulo je korak dva prema nama do podnožja zemljanog uzvišenja. Obratilo se psu na nekom jeziku koji nisam razumeo. Usled sledećeg približavanja od korak dva glasovi su postali jasniji ali meni i dalje nerazumljivi. Međutim senka je dobila oblik i sada je bilo jasno da je to devojka koja čeka ponoćni autobus za nigde. Zatvorio sam usta i počeo da dišem samo na nos što vrlo retko radim. Utišao sam sebe.

 

 
2022-03-19 09:14:33

ANDREJEVIĆI

Dragan Jakovljević. RSS / 19.03.2022. u 10:14

Андрејевиће сам упознао на промоцији Исидорине књиге. Сећам се да је место у трећем или четвртом реду, одмах до њих, било једино слободно, па сам се ту и сместио, двадесетак минута пре почетка књижевне вечери.

 
2022-03-16 20:21:24

A kako stvarno izgleda ?

Đorđe Bobić RSS / 16.03.2022. u 21:21

FN_yP28XMAQNuqW?format=jpg&name=small

 
2022-03-15 23:00:51

Kada je počeo rat u Ukrajini?

loader RSS / 16.03.2022. u 00:00

Ne znam kakav je sve odgovor,

ali pitanje je krajnje jednostavno:  Kada je zapravo počeo rat u Ukrajini? 

Ovo "zapravo" je nekima jeres, 

nekima tolerantan odnos prema medijski definisanom zlu, 

nekima lepa prilika da kažu ono drugo... 

Uglavnom, zlo nikada ne počinje tu, gde se razgorelo.  

Ako nema konteksta, onda je istina još dalja.  

K2IimFp.jpg 

 
2022-03-13 22:42:58

PAS SE RADUJE I KAD NEMA REP (1/2)

horheakimov RSS / 13.03.2022. u 23:42

Trebalo mi je vazduha da bih viknuo da se gušim ali nisam, niko to ne bi čuo. Otvorio sam prozor i napravio jedan duboki udisaj. Bio je isprekidan bolom širenja grudnog koša. Sve stvari kada trule imaju tendenciju da se skupljaju. Napolju je padala kiša i smrdela je trulež sa ulice. Možda su mačke udavile pacova i ostavile ga pored đubreta ili su psi udavili mačku i ostavili je pored pacova. Ne znam više ni sam, zaudaralo je pa sam odmah zatvorio prozor. Natrag u sobu iz koje nisam izašao ceo dan.  Kretanje po zamišljenoj liniji, kuhinja - fiziološka potreba, soba - fiziološka potreba, kupatilo - fiziološka potreba. Fiziologija sporog umiranja ista je kao i fiziologija brzog življenja, moraš jesti, moraš spavati, moraš ići u WC. Ne moraš raditi. Tu počinje patofiziologija. Ne znam kako ne mogu da dišem kada već ništa ne radim. Da li je do zatvorenog prostora? Nije. Vazduh mi nedostaje i kada sam na vazduhu. Retko izlazim ovih nedelja. Deprimira me svakodnevnica, kako ona suncem osvetljena tako i ona neonska. Sve teže dišem vani. Dobijam napade i ne mogu da se odbranim.

 

 
2022-03-13 15:35:18

Lakše je sa kulturom

Spiridon RSS / 13.03.2022. u 16:35
 
2022-03-13 08:50:49

ISIJAVANJE MRAKA ...

Đorđe Bobić RSS / 13.03.2022. u 09:50

FNqs39GWYAEkE7K?format=jpg&name=small

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana