tri pesme iz distokične zbirke

Dragi blogeri i posetioci,

Nakon nešto više od 10 godina pisanja na B92 Blogu i 111 postova (uključujući ovaj), odlučio sam da odmorim neko vreme od prisustva ovde. Doduše, moji tekstovi su ranije bili češći, a kako je vreme odmicalo, malo su proredili, tako da ovo i nije naglo. Razloga ima više, što lične, što poslovne prirode, ali verovatno većini

Ja jako malo znam o Jugoslaviji mimo:

• Ličnog iskustva od 1958. kad sam se rodio, pa do 1986. kad sam otišao u UK, prvo da bazam i po još nekim stranim srpskim teritorijama osim jednodnevnih Trst bazanja za vreme fakulteta, a drugo da napišem i po neku liniju softverskog koda i na „alternativnim" okruženjima u mašinama, alatima i aplikacijama. Ispostavilo se da je na ovo drugo trebalo malo čekati, pošto je Energoprojekt tih godina baš rokao na ove teme.

• Toga da je u Jugoslaviji stvarno bilo mnogo bolje od ovog siromaštva većine u Srbiji sada, iako sam naučio da je mene olakše zavarati pošto sam u Jugoslaviji 75% vremena živeo u mehuru koji su naduvali roditelji i rodbina da bi mene štitio od štetnog zračenja spolja. Ovih poslednjih 25% vremena je stvarno bilo cool, al ne umem da ih objasnim, što ne znači da ne grešim, silovito, možda je ljudima sad dobro bar onoliko kao što je i nama onomad bilo.

• Pa toga da je Zapad doneo odluku o Jugoslaviji, ne jugoslovensko stanovništvo - mehanizmi hibridnog ratovanja su već uveliko bili dokumentovani i Jugoslavija je bila prvi poligon gde su ti mehanizmi isprobani u praksi, na putu cepkanja sveta u krajevima koji bi, na neke druge načine, bili teži za pljačkanje i kontrolu

... u doba Covida

Igrom slučaja ja nešto pažljivije pratim samo Covid19 u UK sada. Za vreme prvog talasa sam čitao skoro sve na šta sam nailazio.

U UK nema drugog talasa - npr u Londonu ga baš nema, dok u ostacima zemlje imamo "tail-ends". Virus je, po svemu sudeći, ulgavnom jedno-sezonski.

На (најмање) једном од претходних блогова било је након смрти Патријарха и током његове сахране баш онако, разуздано – од веселости, преко неукусних алузија, мешања личних политичких озлојеђености, до „разматрања“ питања новог Патријарха у светлу сигурног бизниса цркве, па и до свођења религије на ниво уличарског слободарства

When the Saints Go Marchin` in! 

Dr Emil u stolici Solomona Burka