Student...??? Biti ili ne biti? Pitanje je sad...?

Ako pogledamo realno stanje naše države, videćemo da je državno uređenje Srbije "beogradokratistička birokratija", samim tim svi provincijalski maturanti se većim delom opredeljuju za nastavak školovanja u Beogradu, kako zbog kvaliteta mogućeg stečenog znanja tako i zbog nemogućnosti nastavka školovanja u svom rodnom mestu.

Ali na zalost tu se javljaju najbitniji problemi studiranja u Beogradu. Finansije.

Ako pogledamo broj maturanata koji svake godine uspešno završi srednju školu, i na taj broj dodamo jos 10% prošlogodišnjih maturanata koji iz nekih razloga nisu upisali fakultete ili više škole sa svojom generacijom, i celokupnu tu cifru uporedimo sa brojem budžetskih mesta koje Republika Srbija obezbedjuje, videćemo da je velika razlika.  Sto samim tim povlači pitanja kako će se finansirati velika većina studenata koji nisu uspeli da se finansiraju preko budžeta.

Cena školarine na državnim fakultetima i višim školama iznosi:
za fakultete od 60.000 dinara  - 240.000 dinara
za više škole od 40.000 dinara - 70.000 dinara

+ polaganje prijemnog ispita od 3.000 dinara - 15.000 dinara*
* nije mi jasno kako dva lista papira mogu da koštaju 15.000 dinara ?

Zanimljiva stvar je da samofinansirajući studenti koji dolaze iz unutrašnjosti od troškova nemaju samo školarinu, već samim tim što nisu budžetski studenti nemaju pravo na studentske domove i studentsku menzu.  Znači sledeći trošak smeštaj ( stan ) i hrana. Još zanimljivija činjenica je da ne možete da se odreknete stalnih troškova kao što su kupovanje odeće, obuće i naravno "luksuza" ( ako se to tako može nazvati ) npr. kafa sa kolegama sa fakulteta.

Tako da ako uzmemo za primer jednu prosečnu četvoročlanu porodicu u Srbiji, gde oba roditelja primaju platu u proseku od 25.000 dinara - 30.000 dinara ( postoje i porodice u kojima je bar jedan roditelj nezaposlen, ali o nezaposlenosti ... drugi put ), mozemo bez ikakve matematike da vidimo da izdrzavanje jednog ili u "gorem" slučaju dva studenta koja nisu na teretu budžeta u Srbiji je nemoguća misija.

Zbog ovih surovih statiskičkih podataka većina maturanata / potencijalnih studenata odustaje od visokog obrazovanja.

E da sada ćete se svi vratiti na čuvenu rečenicu:

" Ukoliko budući student nije sposoban da nakon upisa bude na finansiranju budžeta Republike Srbije, taj ni ne treba da studira! "

Ja se u napred izvinjavam što ću morati da prokomentarišem ovu rečenicu.

TO JE NEŠTO NAJGLUPLJE ŠTO SAM ČUO!

Pre svega na prijemnim ispitima za fakultete i više škole u većini slučajeva odlučuju decimale
( npr. poslednji kandidat koji se upisao na teret budžeta ima 78.23 poena a kandidat koji se upisao kao samofinansirajući studetn ima 78.21 poen ).

Po meni, prijemni ispit je jednostavno "igra na sreću"

Mnogo perspektivnih mladih ljudi ne uspe u životu zato što nisu u mogućnosti da finansijski izdrže sve "čari" koje nosi studentski život!

Tako da budući studenti nemojte tražiti od roditelja da vam finansiraju vaše obrazovanje, tražite od države!

P.S.  Ja sam za primer naveo Beograd, celu ovu priču možete primeniti i na bilo kom drugom univerzitetskom gradu u Srbiji.

 www.glasrazuma.co.cc