Čija je zemlja ????

Ovo pitanje je kako lokalno tako i globalno. O globalnom pitanju vlasništva samo ako ima veze sa lokalnim.

Povod ovoga pisanija je pitanje "vlasništva" nad parcelama zemljišta koje se koristi u "javne svrhe" u ovom slučaju prašine dignute oko eksproprijacije zemljišta (koja nije ili je nakaradno urađena) za tzv. autoput  od severa ka jugu Srbije.

Ispade da su oni upućeni, Čumići kupili od seljaka bud zašto zemlju (isto je i sa građevinskom zemljom primera zgrada Ušće ili Luka Beograd i td., unapred znajući za projekt Autoban i sada traže prema navodima resoornih kamaretine para kako bi ta neorana zemlja ponovo bila vraćena u svoje prvobitno stanje "vlasništva" i bila ono što u stvari jeste - obična zemlja.

Osim etičkog ovo je pitanje i zdravog razuma ustvari teško poremećenog razuma, retardiranog društva u kojem je vlasništvo nad onim što čovek nije sam stvorio prihvaćeno kao osnov odnosa među učesnicima ove igre.

Zaustavljanje ili kašnjenje velikih društvenih projekata poput autobana zbog nerešenih vlasničkih pitanja lično doživljavam (bez obzira u kojoj se državi dešava) kao igru debila i retardiranih (ovo se ne odnosi na zbilja bolesne ljude) u kojoj su subjekti isti a naravno i objekti (zemljište). Niti su "vlasnici" stvorili zemljište niti je društvo dužno da papreno plati to njihovo "pravo" na osnovni resurs postojanja.

Slične stvari su se dešavale u Britaniji u srednjem veku sa takozvanom (common lands) gde su delovi travnatih površina bili u zajedničkom ("vlasništvu") gde su svi imali pravo korišćenja. Koristeći svoje privilegije i društveni status su razne protuve prigrabili na silu ove zajedničke parcele i ostalim počeli da naplaćuju njihovo prirodno pravo.

U Srbiji je takođe kroz istoriju vidljiv isti način ponašanja a lepo ga opisa i Petar Kočić rečima "ni carska, ni spahijska ni Davidova, a zbog svega završi u ludari.

Kako novine pišu jedan od Vlasnika (naslovljeno "veliki deo zemljišta je u vlasništvu Tajkuna) je u zatvoru optužen i valjda osuđen za najteža krivična dela il' je zaštićena sveta životinja, dok za druge tek treba da bude izdata poternica posle dizanja optužnice za ratna i druga profitersva, zla koja su od Srbije napravila društvo koje razni srpski tabloidi, ozbiljni ekonomsti a i sam narod omrzli i javno nazvali Ludarom iz koje treba bežati glavom bez obzira.

Ako bih nekako i mogao da progutam privatizaciju nečega što su ljudi stvorili svojim radom, privatizaciju zemlje koju niko od nas nije stvorio svakako nisam u stanju da prihvatim.

Ako je zemljište (zemlju) stvorio Tvorac onda je ona po prirodi stvari njegova (što ne označava vlasničko posedovni odnos - Bog je svemoguć i nema rivala (?) pa se i nema potrebe da dokazuje svoje pravo)) a ako je u pitanju priroda onda je u pitanju ista stvar a pošto su svi ljudi deo prirode onda je i sva zemlja vlasništvo istih tih, svih ljudi, znači bez izuzetaka.

Davanje  (prisvajanje) svojinskog prava na zemljište bez ograničenja do koje mere to pravo služi pojedincu, a kada je u službi društva je delikatno pitanje koje demokratije neće skoro moći da reši.

Običajni i pisani zakoni kroz istoriju ukazuju na činjenicu da je monarhistička država sa ovim veoma lako izlazila na kraj. Sva zemlja je bila u krunskom posedu (zato imamo Hercegovina nem. = Vojvodina sr.) koja nije morala da dokazuje svoje pravo (kruna) nikome pa su projekti od javnog interesa bez ikakve diskusije bili lako sprovodljivi.

Danas kada smatramo da smo na putu ostvarenja (neko to zove liberalizacijom) ljudskih Prava, jedno od tih prava je državljanima Srbije ultimativno oduzeto (Pravo na slobodno kretanje UN dekl.) baš na osnovu privatizacije čitavih delova planete u ovom slučaju EU & Co. isto kao i pravo države Srbije da u ime Naroda (društva) a zbog zajedničkih interesa bez ikakve nadoknade vrati u posed Naroda ono što je po svim etičkim pravilima njegovo. Prisvajanje zemljišta u privatnu svojinu sa surogatom naslednog prava je jedno od najtežih pitanja kako u pravnim naukama tako i u budućoj etici koja se sada gradi.

Ako Narod treba od raznih protuva da kupuje svoje onde je reč o okupaciji goroj nego bilo kojoj do sada. Neka razumna naknada onim kojima je zemlja koja je u pitanju  jedini izvor egzistencije svakako treba da postoji, (za čega već postoje pravni instrumenti) a za pohlepne, profitere i špekulante bi trebalo da se rezerviše mesto u državnim Apsanama i naravno da bude sa njima popunjeno.

Naravno oduzimanje zemlje za javne potreba nasilno i bez ikakve nadoknade profiterima, tajkunima i špekulantima je jedna od mera koje država treba da ozakoni a umesto davanja ekstrenmih profita (nagrada za kriminalno delo) za zlo koje čine društvu, počiniocima zakonski propisati ne domaćinske nego drkonske kazne.

Na kraju za one koji bi me optužili: niti sam za komunizam nit' sam komunista, već upravo posle dugih studija Komunizma sam osvedočeni protivnik istog. koji smatram perfidnom manipulacijom kapitalističkog sistema i njegovom produženom rukom.

dragan7557 cerski

P.S. &  L.S.,Deo ovog posta je naknadno dopisan u mojim vlastitim komentarima.