она ние

Черевићан RSS / 01.06.2009. u 09:48

 

препис исдневничкихми белешки названих . . . . време осипањанас

Атанасије , уствари Онаније звани , небашђак, клупа магарећа, сићурав ал дрчан , ау глави луфтикаст, често нам је приказивао умеће свое десанке шакић у запишаном клозету новосадске техничке  школе тамо с'краја педесетих века унеповрат очлог.На одмору, међу часовима, тамо нам је било омиљено окупљалиште , док мотиви одласка уто царство блуда, различити.Једни да уче гледајући, други да подучавају радећи, очију уситњених, док трећи да дуване крџу.

- само се добро олакшајте, дркаџије обичне

имао је обичај да нас изненади дежурни професор, математичар Станоје, србијанац,

- ћуВас видим на мојему часу, вазда су вам углави Сисуље.

Ово задње се односило на ученице медицинске школе са којима смо делили зграду у новосадскоме центру, а за којима се и Он,распуштеник, сетно окретао мрмљајући себи знану поруку у браду те причало се, намигујућим , а оне се кикотале ко луде на брашно.

Једини, неки Гојковић, се издвајао, повисок и куждрав а лепушкаст, паметан пре свега, одликаш књизи предан, другар ми из скамије закојим су се одреда окретале девојке, будуће медицинарке,уздишући, а Он, некако срамежљив ,није смео ниједан упућен му поглед да прихвати , а ми му завидели , неразумевајући га.

Од нас осталих , бубуљичавих , су углавном окретале главе, с'презиром.

- њих остале разумем, али шта Тебе привлачи утај смрад, често ме је знатижељан запиткивао

- незнам тачно, ал' тоје јаче од мене изгледа

- ма умишљаш, Ти си другачији од њих

- штобибијо, смислих као оправдање чину присуства

 skola.jpg

Е сада бих малко убрзао развој догађања . . . потоњих :

Сатим Гојковићем одликашом, једна из медицинске , штојује подучавао из немачкога ,затрудни , у паузи подучавања ,кадасусе малко шалили, опуштени , па стрбувом поче га спопадати да је жени, а Он ни школу још ние окончао, док о срамоти родитељаму предсветом ни мислити ние смео ,педантан, те пуче и убисе свозом ,скочивши под локомотиву на ранжирној станици у суседству станаму.Сахрана била огромна и сећам се сви одреда горко плакасмо ко 1 . Ускоро му и матери пуче срце за јединцем, а отац , ко колац, ожени другу, а много млађу. .... малопосле.

Атанасију пак ,онанисту, живот, играч тај, усмери повазда другачије.У трећем техничке кад бесмо, умре му теетак у Београду а тетка у колици, непокретна, те реше његови да га преселе кодње па да тамо и школу настави како стан ( на Теразијама) после ње не оде Општини.

И би тако. . . .

Сећам га се, није волео да иде у ту бестрагију а нас другаре остави.

Билаје 1960.

Потом, сретосмо се поново на студијама нОн другачији, с'наочарима и смирен, узједну женску коју упозна у новој школи а која му побуди интересовање за књигу , такођер студенткињу. Да га не познаш од оног Таце постаде окац предан науци те политички веома ангажован.Почеше га пратити успеси као резултат даноноћног рада.Након окончаних студија, трећи степен пуце закратко, па избори место асистента на престижној катедри. Уследише две специјализације иностране , успут и докторат, па касније и ванредна професура.Наравно женидба и двое дечице десише се онако успут, са којима и женому живот у стану + тетке на рај личише. И поред поменутог веома ангажован у Партији на власти, те као резултат сретних околности , указиваше једни ,а други рекоше, силних замерања многима, у 40 седмој поста редовни професор.

Билаје 1991 , преломна.

Уследисе ангажмани са актуелним Партијским вођом на власти , док науку некако ко' запусти ,рад у множини Комисиа те силесија путовања по ратном окружју бивше нам ЈУ ,

- нас фамилију ретко да је и виђао, жалила (ми) се жена му.

И онда, под још увек неразјашњеним околностима, у педесетој га у постељи хотела у Приштини сустиже крај трајања му у виду мајсторског срчаног удара.

Лекари рекоше:

- услед преангажованости непримерене животним годинама

но подоста њих посумњаше уто.

На тужном испраћају ,уз приличну помпу и говора људи у наочарима тамним ,са обезбеђењем залеђи, неуочих суза .... сем фамилијарних те неколицине нас, и утом ,као што то често бива ,љуљну киша . . . па се разиђе скуп тужни, а ми присутни , на дааћи , потом , о Покојнику сетисмо се лепог . . . некако баш у ове дане, спочетка јуна, па ваљда отуд и присетами овога.



Komentari (36)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Dr M Dr M 10:15 01.06.2009

Parastos


Svi cute, k`o sto je i red na parastosu.

Ali, ako ovo ne shvatimo kao parastos nego kao evociranje uspomena, onda moze i da se kaze pokoja rec.

Potpuno nevezano za pokojnika, al` kad ste pomenuli tuzni kraj, pomislim da ima ljudi kojima je infarkt jedini dokaz da su imali srca.

Sto se tice pokojnika, mora da je imao neke dobre osobine, cim ste secanje na njega podelili sa nama.
Inace bismo ostali bez ovog bloga, obzirom na "De mortius nihil nisi bene".
Черевићан Черевићан 11:14 01.06.2009

умислих, кренух, хтеломе , ал . . .

да , Dr M , прво је што нам падне напамет када читамо помен на неког да је повод томе искључиво . . о покојнику све најбоље. у случају поменутог Атанасија није то био мотив. водиља ми је била његова упорност ( в. добра особина) да се покуша издвојити из сеоске средине одакле је потицао и премда смо одрастали заједно пратио сам ту његову трансформацију и малко му и завидео. одлазак у београд створио је од њега посве другу личност. нашао је себе, кренулому , но нажалост не и дало да у плодовима уложеног труда и ужива . . .

хвала Вам на јавки.
miloradkakmar miloradkakmar 10:41 01.06.2009

Tužan kraj

sustigne nekog pre , nekoga kasnije. Nismo baš moćni u određivanju njegovog datuma.
Klozeti su , izgleda , u svim vremenima , osim svoje osnovne, imali iste dopunske namene i aktivnosti.
Isto je primenjivo i na medicinske škole.
U mojoj prvoj srednjoj školi družili smo se i praviii priredbe sa zubo-tehničarkama. U drugoj , za tim nije bilo potrebe jer je u razredu bilo 27 devojaka!
Черевићан Черевићан 11:20 01.06.2009

благо Вама

miloradkakmar , мене вазда терао малер током школовања јер разреди беху чисто мушки ( додуше било и покушаја женских али су благовремено одустајале схвативши да грађевина и није неки избор за слабији пол ).
то ме ваљда и усмерило нежнјем полу у каснијем животу те им . . . . приврженик постах. и то траје , упс.
а за вецеје сте у праву . . институције су то у оквиру школа.

хвала на дружењу.
mariopan mariopan 11:58 01.06.2009

Re: благо Вама

"Institucija je to".....bas ste me nasmejali ali to je tacno.
Nema skole gde ta "institucija" nije bila vaznija od same ucionice, tj neki su samo zato i dolazili u skolu. Tu su se mogli cuti najnoviji tracevi, tu se povuko prvi dim iz cigarete, tu smo isprobavale garderobu da vidimo kako kome nesto stoji, sminkale se i slicno. Ali to je sve daavno bilo.

Nestajemo polako, na svakoga dodje red, samo ne valja ako je prekoreda.
Pozdrav g Cer.
Черевићан Черевићан 13:48 01.06.2009

редом и без гурке

посебно ми је драга Ваша јавка гђо mariopan . знате, ако жена / човек прихвате пролазност живота и то без траума живот се још како угодно може организовати. е сад да није изазова који га умеју и прекратити, потом болештина гадних те више силе ни брига нас била неби. овако . . .
а та испробљавања женских гардероба у вецејума се живо још сећам јер смо се верали по симсовима школе небили који поглед на те пробе бацили. било је богме и падања са висина зарад тога. но женско је женско , изазов за свагда.
sladjamk sladjamk 11:30 01.06.2009

Secanje

Lepo je kada se setimo ljudi ,koji su bili deo nase proslosti , istorije davno prosle.. Pogotovo je lepo kada se setimo svojih i ne tako bliskih drugara.
Cudno je kako kad evociramo uspomene iz mladosti i spominjemo koje kakve drugare i dozivljaje , kako su nam secanja razlicita. Postoje ljudi kojih se dobro secas i koji su ti bas odbelezali na neki nacin proslost i koji su ti bas zbog nekog iskustva vazani. Njima mi mozda i nismo znacajni na isti nacin, kao oni nama, ali smo zato mi nekima drugima bitni i vazni dok su za nas samo neko bledo secanje iz grupe. Mislim da ovo zavisi i od toga ko je kakvu ulogu imao u zivotu., Dali da nauci nekoga ili da nauci od nekoga.
Lepo sto si se setio svoga druga i sto si ovo podelio sa nama.
Preporuka za prijateljstvo
Черевићан Черевићан 14:08 01.06.2009

хвала

мрс sladjamk што сте евидентирали састав а посебно што вам се и свидео. ко зна колики број особа током живота упознамо а само в. мали број убројимо у знане. дружење јесте да обогаћује али и обавезе ствара којима ми савременици нисмо увек у стању да одговоримо из разлога милијон .отуд ваљда и толико отуђења међу људима па и оним најрођенијим, а што добро ние. посебно глобалним изазовима смо све мање способни да парирамо и . . . отуд ваљда то. стога, остаје бар присет на времена када је то све комплет било посве другојачије . . .


KRALJMAJMUNA KRALJMAJMUNA 12:52 01.06.2009

Dogurali smo i mi daleko

Eh, ah.
Mi ostali što ovo čitamo i pišemo smo dogurali do polufinala. I sad samo gledaj šta je sve iza nas ostalo i prošlo kroz naše ruke - neprimereno godinama uvek bilo, naravno. Pod voz neću, a i retko idu. Čekaću red. A skoro ništa nisam zapisivao. Da zadužimo autora da kad čuje nešto da je neko dogurao do finala - da odmah kuc, kuc, kuc zapiše. Umesto nas. Ne umemo tako lepo. Nek sve ide u PM tj. u PC.
Черевићан Черевићан 13:58 01.06.2009

године теку, пролазе минути

тај осећај за евидентирање осипањанас поседујем г Кингу и уистину се трудим да никог не прескочим јер редје.
далеко бијо ајзлибан, пуј, пуј а има и савременијих метода суицида ,ако ћемо отом. искрено се надам да ће се и мене неко сетити, кад за присет стасам , упс.
него ајмо весело окончати овај коментар натписом на неком крајпуташу (збрадом додуше)

овде лежим ја а читаш ти
боље да лежиш ти а читам ја


фала на редовности дружења.
KRALJMAJMUNA KRALJMAJMUNA 14:09 01.06.2009

Re: године теку, пролазе минути

Naš drug Ivo Andrić ostavljao tragove pored puta, krajputaše. A ja ostavljao u glavama ženskim, nadam se, tragove. Uh, kad se samo setim. Tri Če-a plus jedna Mariopan i plus moderator ne bi stigli da zapišu sve.
A, da. Nisam hteo to da kažem. Nego ko se ne kaje taj nije normalan, a ko se kaje taj je glup. Pa ti biraj, ago.
Черевићан Черевићан 14:24 01.06.2009

г Кингу

собзиром да то из Вас ж. искуство кличе, коментара јок онда. климоглав да. ето.
shumska shumska 14:39 01.06.2009

vani kiši

volim se prisećati dragih mi pokojnika. a nakon vašeg sastava videh vest kako je i gdin Diklić Bogdan, glumac koji nam je smeha davao u baš lošem stanju...
i tako, živimo - i samo odjednom -cap! eto nas okupljamo se na lepom zemunskom groblju, ćutke.
ponedeljak uz vaš sastav mi lakše pade, misje Če
Черевићан Черевићан 15:01 01.06.2009

мрс shumska

знано је да док их помињемо покојници и трају. ваљда у (тој ) неизвести присета ( кад време дође и нас) има дражи ,или ми то умишљамо, јер никакав мудрији одговор неимамо. за г Диклића нисам у току, а да нас је насмејавао, јесте. ако ће Вам овај мој састав бар мало допринети да остатак дана опуштеније одтрајете, ето мени задовољства.

хвала на јавци.

накнадно се интересовах за здр. стање г Диклића но детаљан инфо имамо на Б92
mariopan mariopan 15:24 01.06.2009

Re: мрс shumska

NIsta ne moze coveka da podseti kako je zivot jedinstven i dragocen kao sto moze da nas podseti secanje na neke drage ljude, pune zivota, koje smo poznavali a sada ih vise nema.

Ako smo do sada prevalili polufinale u zivotu ta secanja mogu da nas inspirisu da drugo polufinale odigramo maestralno dok nam ne jave da li se tamo negde igraju produzeci.

KRALJMAJMUNA KRALJMAJMUNA 18:55 01.06.2009

Re: мрс shumska

mariopan
NIsta ne moze coveka da podseti kako je zivot jedinstven i dragocen kao sto moze da nas podseti secanje na neke drage ljude, pune zivota, koje smo poznavali a sada ih vise nema.Ako smo do sada prevalili polufinale u zivotu ta secanja mogu da nas inspirisu da drugo polufinale odigramo maestralno dok nam ne jave da li se tamo negde igraju produzeci.

Dabogda se sreli u produzetku. Drugom, naravno.
mariopan mariopan 19:33 01.06.2009

Re: мрс shumska

KRALJMAJMUNA
mariopan
NIsta ne moze coveka da podseti kako je zivot jedinstven i dragocen kao sto moze da nas podseti secanje na neke drage ljude, pune zivota, koje smo poznavali a sada ih vise nema.Ako smo do sada prevalili polufinale u zivotu ta secanja mogu da nas inspirisu da drugo polufinale odigramo maestralno dok nam ne jave da li se tamo negde igraju produzeci.

Dabogda se sreli u produzetku. Drugom, naravno.

Dogovoreno
Znak prepoznavanja
Blade Runner Blade Runner 16:37 01.06.2009

Dok si djak

jedva cekas da se skola svrsi, a kasnije to bude vreme koga se najradije secas...
Черевићан Черевићан 18:25 01.06.2009

убосте уистину

г Blade Runner -е АЛАЛ .или слично речено . . . док си млад желиш да старији будеш (да би се онда са сетом присећао кад си оно млад бијо). ха, чудна смо ми сорта љуцка.

фала на евергрин потсету.
Jelena Pavlović Jelena Pavlović 17:51 01.06.2009

Sahrana


Lep tekst gospodine Sveto!
Trazila sam na youtubu scenu sahrane iz Bosonoge Kontese sa Avom Gardner, pa posto nisam uspela da pronadjem, evo priloga iz New Orleansa. Zasto igraju sa sandukom? Zato sto je to poslednja igra ovog sto je umro:) sviraca tube.








Черевићан Черевићан 18:18 01.06.2009

уистину

посве неуобичајан а и не баш често виђен ритуал приликом сахране. што би се казло . . . . колко људи толко обичаја. но збуњоза за неупућене свакако a оно што поздано знам да усрему ово неби баш прошло а ние да нисмо и свирце сахрањивали... .

хвала на посети гђо Pavlović а и на посве оригиналном видео прилогу : опрост од Покојника
Черевићан Черевићан 18:51 01.06.2009

улога смрти у животу човека

прочитах . . .

према народном веровању, судбина је сила која одређује живот сваког појединца и од које ce не може умаћи. Судбина је оно што је неком предодређено, поготово најзначајнији догађаји у животу, укључујући час и начин смрти. Догађаји које човека сналазе сматрају му се досуђеним, а оно жељено које и поред уложеног труда остаје неостварено, сматра ce несуђеним.Судбина је у словенском веровању најчешће час смрти, место и начин умирања који је одредио усуд; ређе, удес који сваког човека прати у значајним околностима његова живота, у срећи и несрећи.
У словенској митологији, суђаје, суђенице или рођенице су натприродна женска бића која одређују судбину новорођеног детета. Ова божанства судбине познају скоро сви Словени. Верује се да се треће вече по рођењу код новорођенчета окупе три суђенице и тада му одређују судбину за цео живот. Што суђенице тада реше, верује се да ће тако и бити и да од тога нико не може побећи или се спасти. Суђенице одређују не само колико ће времена дете живети, већ и каквом ће смрћу умрети.

Грчка митологија је судбину пак персонификовала у виду три старе жене
(мојре - суђаје) које испредају људске судбине. Прва мојра је Клота (»Преља«), која испреда нит живота, друга је Лахеса (»Делитељица судбе«), која одмерава дужину сваке појединачне нити, трећа је Атропа (»Неумитна«), која пресеца нит живота изазивајући смрт. У старој Грчкој, пророчанства играју важну улогу у саопштавању људске судбине. Једно од најпознатијих је било Аполоново пророчиште у Делфима, где је Питија, удишући испарења из земље, у заносу изрицала своја често збуњујућа предсказања.

е сад . . . штајазнам
Jelica Greganović Jelica Greganović 22:36 01.06.2009

Re: улога смрти у животу човека

Lepo ispričana priča, uostalom kao i uvek kada je vi pričate gazda Čer.
Samo mi jedno nije jasno

Лекари рекоше:

- услед преангажованости непримерене животним годинама

но подоста њих посумњаше уто.


Što su posumnjali, ima angažovanosti raznih vrsta, oće od nekih i kobno da se desi u tim godinama...još ako je objekat angažovanosti živahan...
Черевићан Черевићан 23:25 01.06.2009

тада недорек

би, наиме није се помињала грешна живахност којој су мушки у тим климакс годинама склони него га је једноставно здесило . . . . вечерас румен ,а ујутру жут и крут . и отезање са извештајем о аутопсији, те сахрана по хитном поступку, побудила је сумњу код колегаму и фамилије. но тада крену и растур Јууге, приоритетима се надлежни посветише и . . . . време учини свое .

ето гђо Greganović и хвала на редовности дружења.
Jelica Greganović Jelica Greganović 09:08 02.06.2009

Re: тада недорек

Kanda su doktori smatrali da nema potrebe, ko razume shvatiće
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 23:00 01.06.2009

Crnogorke i smrt

Poslaše roditelji neku đevojku sa sela na školovanje u grad. Kad je kretala, majka je lijepo śetuje što da radi i kako da se ponaša. Мајка је mајка, pa neće dijete da uvrijedi, nego joj kaže sa po jezika, da joj samo malo naštukne:
- Nemoj, crna drugo, da grdna nijesi, koga na sebe puštati, e ću ti ja umrijeti!!!
Pođe đevojka, pa kad se vratila na ferije, majka je pripita:
- Da nijesi koga puštala vrh sebe!?
A đevojka će iz punanijeh usta:
- Bogami, jesam majko! Ali ja sam bila na njega, pa neka njemu mama umre!

Ima još toga ovde.
Черевићан Черевићан 23:30 01.06.2009

хвала

г Stojković -у на јавки а посебно на линку. докон почесто волим да пронађем народске умотворине и уистину останем затечен маштовитошћу и игрореком прочитаног. уме народ . . нема збора да не!

драгомије да сте и овај пут са нама.
Черевићан Черевићан 07:14 02.06.2009

мало шале, но дали је

SUDBINA NA OSNOVU SATA RODJENJA
Sat rodjenja uvek ima vaznu ulogu u tumacenju necije sudbine, a sa stanovista Natalne astrologije, cak predstavlja jedan od osnovnih i nuznih faktora za preciznu izradu licnog horoskopa. Astroloski gledano, jedan dan koji sadrzi 24 sata, podeljen je na 12 astroloskih ili planetarnih kuca. Svaka kuca ima svog "vladara" - planetu koja njome upravlja na veoma specifican i sebi svojstven nacin.

evo kakve osobine i karakter poseduju ljudi koji su rodjeni u dvanaest astroloskih - casovnih kuca.

IZMEDJU PONOCI I DVA SATA - RADOZNALI
IZMEDJU DVA I CETIRI SATA - KORISTOLJUBIVI
IZMEDJU CETIRI I SEST SATI - PIONIRI
IZMEDJU SEST I OSAM SATI - DAREZLJIVI
IZMEDJU OSAM I DESET SATI - POLITICARI
IZMEDJU DESET I DVANAEST SATI - KARIJERISTI
IZMEDJU DVANAEST I CETRNAEST SATI - AVANTURISTI
IZMEDJU CETRNAEST I SESNAEST SATI - FENIKSI
IZMEDJU SESNAEST I OSAMNAEST SATI - MIROTVORCI
IZMEDJU OSAMNAEST I DVADESET SATI - KOMANDANTI
IZMEDJU DVADESET I DVADESET I DVA SATA - ZVEZDE
IZMEDJU DVADESET I DVA SATA I PONOCI - FILOZOFI

ako sebe bas I niste pronasli to je zato sto su opisi tacni za nultu casovnu zonu (Grinic). Za precizno tumacenje rodjenja u ostalim casovnim zonama trebalo bi dodati (za istok) ili oduzeti (za zapad) odredjeno vreme u zavisnosti od mesta rodjenja.
jesen92 jesen92 11:09 02.06.2009

osipanje

...nisam juce videla vas post posto sam kratko bila pored kompa....tek da znate da sam ja vas redovni posetilac i da svako odsustvo nije namerno.....Postoji jedno mesto u mom zivotu ,a to je kuca u kojoj se rodila moja majka.,..kad tamo odem uvek imam neki cudan osecaj kao da sam se vratila u proslost, na tren, a istovremeno vidim da je sve drugacije i da je nestao ceo jedan "svet" koji je meni nesto znacio u detinjstvu....
Черевићан Черевићан 11:20 02.06.2009

чудно је то

оду нам драги а ми се потом и несвесно везујемо за некретнине / мобилијар које су они за живота користили и тако ваљда и несвесно им настављамо присуство мећу живима. има додуше и оних који су . . сами себи предак.
е сад . . .

драга гђо jesen92 кад год доспете вазда сте овде међу нама добродошла. а за овај пут хвала .
Ivana Knežević Ivana Knežević 14:31 02.06.2009

Upoznaju se

ljudi kroz ovakve price, dragi Cher, zblize, pa eto, sada i mi tugujemo za pokojnicima. Odcuti se malo, zamisli nad svima nama, i to je to.

Черевићан Черевићан 18:22 02.06.2009

могуће

је посве гђо Knežević да сви ми хуманоиди имамо у себи неки сажаљиви ген наслеђен од заједничке нам прамајке па смо стога осетљиви на несреће и нама потпуно непознатих особа. има их додуше и кои нису , но то је тема малко озбиљнија . . .

хвала Вам на коментару.
madam_mym madam_mym 18:39 02.06.2009

čudni su putevi božji

i klimoglav
pozdrav, gos'n Čer
Черевићан Черевићан 20:36 02.06.2009

узвраћајућига

на поздраву се захваљујем, као и на посети madam_mym , хвала. а о путевима Свевишњег . . оооо, да ли , ми грешни, коментарисати можемо, се питам ?

понекад.
mirelarado mirelarado 22:23 02.06.2009

Таква времена...

Занимљиво и лепо испричано сећање на школске другове којих више нема, гос'н Чер.
Прича о Гојковићу, одликашу, говори о томе колико судбина зависи и од тренутка у којем живимо. Данас неког сличног младића вероватно не би приморавали на женидбу, па ни разлога за самоубиство не би било. Али, онда су била таква времена...
Черевићан Черевићан 08:00 03.06.2009

покушао

сам ,додуше веома убрзаним описом ,да прикажем две дијаметралне личности са којима сам проводио школске дане ,те како се живот, тај сачулатац, уме поиграти судбинама нашим. морални пак обзири данашње младежи заслужују посебну студију.

мрс mirelarado годи Ваше присуство међу нама.хвала.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana