препис исдневничкихми белешки названих . . . . време осипањанас
Атанасије , уствари Онаније звани , небашђак, клупа магарећа, сићурав ал дрчан , ау глави луфтикаст, често нам је приказивао умеће свое десанке шакић у запишаном клозету новосадске техничке школе тамо с'краја педесетих века унеповрат очлог.На одмору, међу часовима, тамо нам је било омиљено окупљалиште , док мотиви одласка уто царство блуда, различити.Једни да уче гледајући, други да подучавају радећи, очију уситњених, док трећи да дуване крџу.
- само се добро олакшајте, дркаџије обичне
имао је обичај да нас изненади дежурни професор, математичар Станоје, србијанац,
- ћуВас видим на мојему часу, вазда су вам углави Сисуље.
Ово задње се односило на ученице медицинске школе са којима смо делили зграду у новосадскоме центру, а за којима се и Он,распуштеник, сетно окретао мрмљајући себи знану поруку у браду те причало се, намигујућим , а оне се кикотале ко луде на брашно.
Једини, неки Гојковић, се издвајао, повисок и куждрав а лепушкаст, паметан пре свега, одликаш књизи предан, другар ми из скамије закојим су се одреда окретале девојке, будуће медицинарке,уздишући, а Он, некако срамежљив ,није смео ниједан упућен му поглед да прихвати , а ми му завидели , неразумевајући га.
Од нас осталих , бубуљичавих , су углавном окретале главе, с'презиром.
- њих остале разумем, али шта Тебе привлачи утај смрад, често ме је знатижељан запиткивао
- незнам тачно, ал' тоје јаче од мене изгледа
- ма умишљаш, Ти си другачији од њих
- штобибијо, смислих као оправдање чину присуства
Е сада бих малко убрзао развој догађања . . . потоњих :
Сатим Гојковићем одликашом, једна из медицинске , штојује подучавао из немачкога ,затрудни , у паузи подучавања ,кадасусе малко шалили, опуштени , па стрбувом поче га спопадати да је жени, а Он ни школу још ние окончао, док о срамоти родитељаму предсветом ни мислити ние смео ,педантан, те пуче и убисе свозом ,скочивши под локомотиву на ранжирној станици у суседству станаму.Сахрана била огромна и сећам се сви одреда горко плакасмо ко 1 . Ускоро му и матери пуче срце за јединцем, а отац , ко колац, ожени другу, а много млађу. .... малопосле.
Атанасију пак ,онанисту, живот, играч тај, усмери повазда другачије.У трећем техничке кад бесмо, умре му теетак у Београду а тетка у колици, непокретна, те реше његови да га преселе кодње па да тамо и школу настави како стан ( на Теразијама) после ње не оде Општини.
И би тако. . . .
Сећам га се, није волео да иде у ту бестрагију а нас другаре остави.
Билаје 1960.
Потом, сретосмо се поново на студијама нОн другачији, с'наочарима и смирен, узједну женску коју упозна у новој школи а која му побуди интересовање за књигу , такођер студенткињу. Да га не познаш од оног Таце постаде окац предан науци те политички веома ангажован.Почеше га пратити успеси као резултат даноноћног рада.Након окончаних студија, трећи степен пуце закратко, па избори место асистента на престижној катедри. Уследише две специјализације иностране , успут и докторат, па касније и ванредна професура.Наравно женидба и двое дечице десише се онако успут, са којима и женому живот у стану + тетке на рај личише. И поред поменутог веома ангажован у Партији на власти, те као резултат сретних околности , указиваше једни ,а други рекоше, силних замерања многима, у 40 седмој поста редовни професор.
Билаје 1991 , преломна.
Уследисе ангажмани са актуелним Партијским вођом на власти , док науку некако ко' запусти ,рад у множини Комисиа те силесија путовања по ратном окружју бивше нам ЈУ ,
- нас фамилију ретко да је и виђао, жалила (ми) се жена му.
И онда, под још увек неразјашњеним околностима, у педесетој га у постељи хотела у Приштини сустиже крај трајања му у виду мајсторског срчаног удара.
Лекари рекоше:
- услед преангажованости непримерене животним годинама
но подоста њих посумњаше уто.
На тужном испраћају ,уз приличну помпу и говора људи у наочарима тамним ,са обезбеђењем залеђи, неуочих суза .... сем фамилијарних те неколицине нас, и утом ,као што то често бива ,љуљну киша . . . па се разиђе скуп тужни, а ми присутни , на дааћи , потом , о Покојнику сетисмо се лепог . . . некако баш у ове дане, спочетка јуна, па ваљда отуд и присетами овога.