pošto?

Je l’ ove bubašvabe i bubaruse prvo sterilišu, pa ih puste da se razmnožavaju? I ako je zabranjeno ocu da udje u porodilište, što nije i bubama?

Snežana, svaka čast. Sjajan tekst.

Sve ovo što si napisala slušam godinama od mnogih žena. Da li je moguće da je slučajnost?
Sve ovo što si napisala znam, čujem hiljaditi put. Da li je moguće da oni koji treba da znaju još uvek ne znaju?
Isto je u Novom Sadu i u Kragujevcu.
Nisam nikada čula da je neko makar pokušao da objasni.

Sve ovo što si napisala slušam godinama od mnogih žena

Mnoge zene imaju i drugu stranu priche.Da li mi to donosimo zakljuchke na osnovu tudjih iskustava a da to sami nismo proziveli?

Isto je u Novom Sadu i u Kragujevcu.

Sta je to isto u NS sa onim u Kragujevcu?Ja mogu da pricham o NS ali ne mogu o Kragujevcu jer tamo nisam bila.Kako je to u Kragujevcu i imam li ja uopshte osnova da poredim to sa sopstvenim iskustvom?

Nisam nikada čula da je neko makar pokušao da objasni.

Kako nekom objasniti i preprichati neshto shto sam nisi doziveo?

...svasta bih rekla, ali samo jedan suvisao iskaz mi se probija kroz salvu psovki u glavi - neverovatno ZALUPANI, to su Srbi kao narod! Pa ni ne cudi me sto se dernjaju doktori na zenski rod, kad - ne zavarajte se - veliki broj predstavnica istog HVALI muske batine, kako su dobre za zenu jer je zena pogan soj!...To su iste one sto veruju da od muskog gnjecenja rastu sise.

Ma, daaaaj...Dok budu cutale, naravno da ce se svaki jadnik izivljavati na njima samo zato sto se oseca superiornim - zaboga, ima kitu u gacama a jos je pritom i Dr - a one su na tim stolovima bespomocne.

PS Pardon my french, ali ... sta drugo reci...

Pozz

Greshka

Sve ovo što si napisala slušam godinama od mnogih žena

Mnoge zene imaju i drugu stranu priche.Da li mi to donosimo zakljuchke na osnovu tudjih iskustava a da to sami nismo proziveli?

Isto je u Novom Sadu i u Kragujevcu.

Sta je to isto u NS sa onim u Kragujevcu?Ja mogu da pricham o NS ali ne mogu o Kragujevcu jer tamo nisam bila.Kako je to u Kragujevcu i imam li ja uopshte osnova da poredim to sa sopstvenim iskustvom?

Nisam nikada čula da je neko makar pokušao da objasni.

Kako nekom objasniti i preprichati neshto shto sam nisi doziveo?

Ne bih da se mešam, ali mi ovaj "greškin" post liči na empirijokriticizam...o)))

Greshka
ništa mi nije jasan komentar
jedino mi jasno ovo za KG - moja priča je iz KG-a, te je zato Jelena napisala šta je napisala.

Jelena je ranije pisala o novosadskom porodilishtu.Moje ikustvo je vezano za novosadsko porodilishte .A ako me secanje dobro sluzi Jelena nije proshla to iskustvo vec je samo chula priche mnogih zena.Na osnovu chega je onda napravljeno poredjenje sa tvrdnjom "Isto je" i sta sa takvom postavkom stvari ochekuje za objashnjenje?

Da li je, Snezana, gore navedeno vashe izkustvo iz porodilishta u Kragujevcu?Ako jeste, vi imate argumente koje mozete da razmenite sa argumentima nekog drugog ko ima slichno iskustvo na drugom mestu.
Moje iskustvo iz novosadskog (starog) porodilishta je sasvim drugachije.Tek ako ukrastimo vishe argumentovanih chinjenica imamo dijalog, a tek nakon toga mozemo doci do objashnjenja i tvrdnji.

Nadam se da sam bila dovoljno jasna.

Mnoge zene imaju i drugu stranu priche.Da li mi to donosimo zakljuchke na osnovu tudjih iskustava a da to sami nismo proziveli?

Da Greshka, ako se moja mama porodila jednom kada sam imala 16, a jednom kada sam imala 18 godina, ako se porodila sestra, ako se porodilo bar još 20 meni veoma bliskih žena, ako sve one imaju veoma sličan utisak, onda da, donosim zaključak na osnovu tuđih iskustava.
Mama - potpisala da posle carskog reza izađe iz porodilišta treći dan jer nije mogla da izdrži ono što se tamo dešava, nije mogla da izdrži da joj ispod prozora radi mešalica za beton, nije mogla da izdrži da ženu u krevetu pored nje, koja je takođe imala carski rez i izgubila dete, sestra grubo gurne kada ova pokuša da se pridrži za nju kako bi ustala.
Sestra - dva dana ležala u krvavom čaršavu u kom se porodila.
Drugarica 1 - sama sebi vadila posteljicu dva dana posle porođaja. Da posteljicu. Došle sestre pa namotavale na lakat ono što su vadile iz nje.
Drugarica 2 - u devetom mesecu trudnoće dobijala da jede kuvani kupus za ručak, za večeru parčekanju salame i hleba od juče (ja videla)
Drugarica 3 - jedva ostale žive i ona i beba
Drugarice sve, mama, sestra - sve imale iskustvo sa veoma grubim osobljem u porodilištu
Tata, sestrin muž, drugari - ni jednom nije dozvoljeno da uđe u porodilište, čak ni kad su neke žene bile u porodilištu nedelju, dve...
Mogu da vam dostavim i fotografije kako izgleda kupatilo u porodilištu.
Ni jedna od svih ovih žena nema drugačiju priču. Slučajnost?

Jedino ako mislite da ne bi trebalo da verujem mami, sestri, drugaricama. Nisu se valjda sve urotile da me lažu? Pa im se još pridružila i Snežana sa istom pričom iz Kragujevca?

Pitala sam da li je sve slučajnost.
Nisam čula da je neko od odgovornih pokušao da objasni.

edit:
Dobro je da su neke žene imale i drugačije iskustvo, ali to ne umanjuje strahotu kroz koju su prošle žene o kojima ovde pričamo.

..Neverovatno je koliko se u nasem zdravstvu ne menja nista godinama..Naravno da uvek ima i pozitivnih primera ali oni sada nisu tema....Sve sto ste napisali da se dogadja "danas" ja sam dozivela pre cetvrt veka u istoj toj kg bolnici koja je sada klinicki centar...Ne bih da govorim o higijeni niti o strucnosti osoblja vec samo o odnosu prema pacijentu..Sestre su se ponasale kao da smo svi mi dosli njih da zezamo i kao da smo zajedno ovce cuvali...U sobi su svi osim jedne porodilje bili "carski rez" ....e ta jadna zena nas je sve opsluzivala....jer osoblje nije moglo da se "dozove"..a komunikacija "ajmo zene'...me je izludjivala....Takodje, kasnije, kada sam vodila malo dete na vakcine, redovne kontrole i slicno....pojavi se neka od sestara i drekne..."majke ovamo"..."majko vodite racuna o tome i tome"...Jednom sam rekla: ja sam majka mom detetu a ne vama.....Gledala me je zacudjeno kao tele...

Zanima i mene ta druga strana price.Ja imam jako ruzno iskustvo iz Novosadskog porodilista.Higijena i hrana zna se veoma problematicno.Da napomenem hrana su bila tri koluta cvekle sa polovinom parceta hleba za rucak i nista vise.Sestra ne pripremnom odeljenju veoma gruba i bezobrazna,koja ne dozvoljava pacijentkinjama da se obrate kada nastupi porodjaj.Lekari u zadnjem momentu donose odluke.Da kazem da mi je dete cudom ostalo zivo jer nisu pogledali US da je porodjaj nemoguc zbog bebinog polozaja,pa umesto da urade Carski rez,obrtali su dete u stomaku i jos mnogo,mnogo,mnogo ruznih stvari....Treba li jos ista reci?
p.s.Bilo je i pacijentkinja koje su platile da imaju normalne uslove,ali su prosle kao i mi ostale smrtnice.

..ja tamo nisam krocila godinama i zato mi sve sto ste napisali zvuci porazavajuce...zar je moguce da vreme stoji u jednoj takvoj ustanovi....?...evo jos malo insajderskih secanja.....Ja sam imala "srecu" da odem na porodjaj u noci kada se u Hotelu Kragujevac desavala takozvana "doktorska zabava"...tako da prakticno nije imao ko da me porodi....odveli su me u salu...bila je tu neka "babica" koju sam poznavala i neki stazisti...i jos jedna "pacijentkinja" tj neka Georgina koja nije mogla danima da se porodi...takva je bila "organizacija" da je jedan pacijent prisustvovao svim mojim mukama....nastali su neki problemi...svi su se uspanicili....agonija je trajala poduze...georgina me je "zabavljala" svojim pricama....i onda je ranom zorom pravo iz kafane dosao doktor sa kojim sam imala dogovor oko porodjaja....Porodjaj se zavrsio carskim rezom ali sa posledicama koje su trajale nekoliko godina....Nije mi vise palo na pamet da radjam decu.....

Izgleda da je to standardna procedura za sva porodilista u Srbiji.
Prezivela sam nekoliko situacija od nabrojanih u postu i za sve su krive medicinske sestre (ili sama uprava), koje su lenje, nadrkane, cesto ne umeju da urade svoj posao a drhte od doktora (da se doktor ne nervira kad vidi neseser torbicu na ormaricu a sto lezis u krvavom carsafu 4 dana to je normalna stvar? ) te im onda ostaje da se izivljavaju nad porodiljama. Ja sam se izborila tako sto sam im pretila a nisam se libila ni da galamim i placem-to sam upotrebila kad mi nisu dali da vidim i da podojim svoju bebu, scenu sam napravila pred hirurgom pa je on naredio da mi se donese dete. Medjutim ovo je sve sala, kozmetika, naspram ozbiljnih stvari, sto je takodje napomenuto u postu-smrtni slucajevi, komplikacije... Secam se da mi je drugarica pricala kako je insistirala da joj babica sklopi posteljicu kako bi se uverila da je kompletna...Ako odete na porodjaj u jednu od nasih porodilista morate da se izborite za sebe i koristite sva oruzja-pretnje, plakanje, vikanje...apsolutno sve sebi dozvolite i budite bez kompromisa. Muzeve naterajte da svakih pola sata zovu hirurga koji vas poradja. Ne smete biti pasivne i nemojte se plasiti porodjaja jer je to fenomenalan dozivljaj.

Porodila sam se u kragujevackom porodilistu pre tacno dest godina. Sva moja iskustva su licna, i zato i hocu da ih napisem. Tacno je - uslovi su tada bili katastrofalni. Ne znam kakvi su danas. Tacno je - nije bilo tople vode na ginekologiji, jer se cela bolnica snabdevala sa istog sistema. Tople vode je bilo jedino oko pola deset uvece - kada su svi, ali bas svi, u celoj bolnici, sedeli i gledali "Kasandru". Tad sam mogla da se tusiram do mile volje, iako su me sapatnice iz sobe upozoravale da ne smem da se toliko "zapiram". Iste su me upozoravale i da cu da izgubim oci, jer sam stalno citala. Hrana je bila ocajna - donosili su mi od kuce. Posle porodjaja, svadjala sam se sa glavnom sestrom. I onda su me, kao baksuza, pazljivije tretirale. Vikala ona - vikala ja. Bebe slusale, ostale majke me prekorno gledale.
Ipak - iako mnogo toga nije valjalo, lekari su bili divni. Bas divni. Pazljivi, brizni, odgovorni. Da ne genaralizujem - dr Folic je divan covek, dr Varjacicka, dr Nesa, dr Janko....
Rodila sam zdravu devojcicu, porodjaj je, sam po sebi, protekao idealno. Brzo sam zaboravila sve ruzno. Bio mi je vazan cilj, a ne proces.
Sada sam ponovo u drugom stanju - sve ove price me plase. Mislim da cu se opet, svim silama skoncentrisati na cilj.

mi tu zapravo nailazimo na probleme kakvih ima u skoro svim oblastima našeg društvenog života. Nemar, dezorganizacija, nepoštovanje profesije, nepoštovanje drugog čoveka, zlovolja, sklonost ka primanju poklona, iživljavanje nad slabijim, odsustvo svesti da posao više nije zagarantovan... To je sve već viđeno, i viđaće se. Još dugo.

U neku ruku, ovo su sve osobine koje su dovele do onako nehumanog i brutalnog ponasanja tokom proteklih ratova ex-SFRJ. Nazalost postovanje prema coveku (kako drugome, tako i sebi) je nesto cime se Balknaski narodi nikad nisu previse opterecivali.

I kad bi postavili najsposobnijeg mogućeg direktora na čelo neke zdravstvene ustanove, ne biste imali zadovoljavajuć efekat. Na svakom koraku bi imao otpor. Ne onaj organizovan otpor, već spontan otpor ljudi koji su raznoraznim, dugogodišnjim okolnostima ustrojeni da rade kako već rade (nešto od tih navika je opisano u samom blogu).

NIsam siguran da je bas tako. Ljudima treba to postovanje povratiti, prevaspitati ih. Moze se to, i nije tako tesko. Cesto cujemo primere kako se "nasi ljudi napolju" prilagode na norme ponasanja, itd. Niko ne baca djubre po ulici, niko ne pljuje, ne psuje, ljubazno se odnose prema drugima, itd.

Sankcinoisanje je svakako jedan deo price. Ali drugi deo price je licni primer, od vrha na dole. Verovatno se direktor tako dere na svoje potcinjene, doktor na sestre, glavna sestra na ostale, a sestre na cistacice i pacijente! Takodje bitne su i sitne stvari koje ljudima mnogo znace - da je cisto, da nema buba, ne dao bog malo dekoracija, itd, itd) i ljudi pocnu automatski bolje da se odnose prema svemu.

a šta bi recimo bilo kad bi se

Šta bi bilo kad bi bilo... Da je to izvodljivo već bi se desilo. Nije izvodljivo, jer je stanje baš onakvo kako je opisano u komentaru. To je uzrok što nema pravih pokušaja da se nešto reši (jer većina neće).

kad bi se te radne navike, recimo sankcionisale?

A najveći problem je što je to uobičajena pojava. Kod nečega što je nezvanično, javno usvojeno ponašanje nisu efikasni zakoni, odnosno direktne sankcije. Jer, em ne možete da stignete da sve kaznite, em ne možete da nađete lako onoga ko će pristati da kazni sve ostale. Ljudi bi radije da se ne zameraju tolikoj većini.

Stoga je rešenje u kombinaciji više stvari. Najpre atmosfera u društvu, pa svest o važnosti poštovanja pravila i zakonitosti, pa mentalitet, pa stalno javno ukazivanje da nešto nije dobro.., pa sankcije - koje tek tada imaju smisla. Tek tada sankcije nisu iskaljivanje strogoće nad nekim pojedincima koji nisu imali sportske sreće (pošto ih je neki nervozni direktor uhvatio na delu), već postaju zaslužena kazna za ono o čemu većina zna da ne treba činiti i samim tim kaznu ne osuđuje.

Pocinje da mi bude jasno zasto kod nas ne pustaju muzeve u bolnicu. Moj, po prirodi smiren covek, kad bi cuo da me je neko u porodilistu popreko pogledao, pa ne znam, to bi bio sou. Dobro sad, znam da nasilje nije resenje i da bi ga vrlo verovatno ubrzo privela policija ali ne bi ni ta policija tako brzo dosla.

Strašno Lilu, strašno.
I posle mi kažu "govor mržnje" kad se usudim priznati da dobijem poriv da ih bijem.
A kako se zove to što oni rade, onda? Akt mržnje?

Pocinje da mi bude jasno zasto kod nas ne pustaju muzeve u bolnicu...

pa naravno! pobili bi govna!

Kao dete sam imao operaciju, nije bas tema znam, i na decjem odeljenju gradske bolnice bilo je veoma slicno onome opisanom ovde. Moje jedino secanje je WC u kome su bukvalno PLIVALE fekalije i urin po podu, i da nismo mogli tamo ni da pridjemo. Cekala se poseta roditelja koji bi doneli nose, ili kadice za kupanje dece... A izmedju? Pa nista, uzdrzavas se! A ako se nekom detetu omane, ne dao mu bog kako ce da "dobije" od onih sestara.

@ Krugolina Borup

... ALAL VERA, citam i ne verujem...ja bih valjda pobila doticni personal MIMO REDA, randomly i to vec u trecem pasusu...

Kontradiktorna je ova nacija do bola. Oce da im se radjaju bebachi, a ovamo... Pa kladim se da i te, kako kazes, priplodne krave kad se tele, veterinari tretiraju sa vise dostojanstva.

Sad mi je jasno zasto se termin "majka" toliko povlaci po srBIJANskim psovkama. Koliko respekta i dan danas imaju za tu "instituciju zivota", vidi se iz prilozenog. Umesto da igraju sitno kolce od srece sto ih jos ima, i sto ima jos majki, hrabrih i ludih, koje ih radjaju!...

Tuga.

johanna29
Pa kladim se da i te, kako kazes, priplodne krave kad se tele, veterinari tretiraju sa vise dostojanstva

A, kad hoće s dostojanstvom da nas tretiraju, oni koriste latinski.
Oš' čuješ kako se kaže "priplodna krava" na latinskom?
"Sekcija iz sobe broj 8."

Ma, ima tu još mnogo stvari koje sam doživela tokom i nakon trudnoće.
Ovo su samo "highlights".

Krugolina Borup

A, kad hoće s dostojanstvom da nas tretiraju, oni koriste latinski.
Oš' čuješ kako se kaže "priplodna krava" na latinskom?
"Sekcija iz sobe broj 8."

E da to sam zaboravila-SEKCIJA!!

uzgred, da se ja shta pitam, tema bi trebala na naslovnu celog sajta da ode.

uzgred, da se ja shta pitam, tema bi trebala na naslovnu celog sajta da ode.

Dodaj i moj glas.

HOROR od pre trideset godina ,moj licni , ali ne verujem da se nesto promenilo.

Rodila sam jedno za drugim dvoje dece ,razmak godinu dana,nisam htela nikakve intervencije ili hormone za zastitu dok ja ne rodime dece koliko ja hocu, da mi budu zdrava a i odlucila sam da ne radim dok mi ne podju u skolu ,pa neka rastu zajedno. Ali desi se neplanirana trudnoca,deca jako mala,sta cu...kiretaza.

U prostoriji nas je bilo oko 40 zena ,ide to ko na traci ,udjes-iznesu te...udjes-iznesu te,sve pod anestezijom. Vratim se kuci i legnem. Lezala stvarno i pomalo setala,pa necu ja sebe da upropastim mala su mi deca. Imam bolove ali mislim normalno je. Vise me brine nadutost stomaka kkoja se povecava.Treci dan popuste malo bolovi ali ja se ne osecam isto nego kao da sam odrvenela pa zato ne osecam bolove. Peti dan odem na svoju ruku jer su rekli kontrola oko nedelju dana posle. Ja odem peti dan...primi me zaista fini doktor. pokusa da me pregleda ali kao da mi oci vadi ..ja se onesvescujem od samog pregelad. On me odmah smesta na odelenje a sestra me prati ko zatvorenika da ne odem kuci i zamnom zakljucava vrata.

Na odelenju vidim one zene sto sam ih videla tamo u sali skoro svih 40...sve sobe pune..jedna je dosla odmah sutra imala strasno krvarenje druge dan dva posle ja peti dan...

Niko kod kuce ni ne zna da sam zadrzana u bolnici a sestra je zakljucala vrata da ja ne odem kuci po spavacicu i da decu ostavim svekrvi..jer vec joj je doktor rekao da mi je zivot ugrozen i ako odem ko zna..A ja to ne znam

Legnemo uvece,bolnica jadna ko i danas,ujutru ulaze sestre i isti tretman,mene salju da vadim krv u krugu bolnice druga zgrada a tamo sto ljudi i ja idem sama a lelujam se isve mi se smraci..Kad sam se vracala posle vadjenja krvi dosao dorucak i ja se setim da nista nisam jela,pa pomislim od toga mi se muti i muka mi je pa da jedem? I jedem ja malo. Vratimse u sobu a tamo me cekaju dve sestre kao policajci i kazu da sidjem u operacionu salu jer ce da me operisu. Sidjem ja sama,nema pratnje iako je to drugi sprat pa u podrumu su sale..tamo ceka cela ekipa doktore i ja se izbecim na njih i pitam sta su naumili? Jer meni niti ko govori sta je meni niti ja znam sta oni hoce da operisu..nista..Pa tu saznam da je ona doktorka ( koja doktorka kad sam ja na kiretazi imala doktora) pa ta doktorka je na specijalizaciji pa nije znala da tu ne radi nesto,valjda sto usisava,pa je sve te zene kiretom usitnila plod ali ga nije POVADILA napolje i tako smo mi,koja manje koja vise bile pogodjene sepsom.

Ja im onda kazem da sam doruckovala a oni se zgranu jer ne sme anestezija. Ja kazem dobro onda sutra? A oni meni KAKVI SUTRA UMRECES VEC SMO ZAKASNILI PET DANA. Jao ,kad sam to cula pa kad sam pocela da vristim da ce ih moj muz sve pobiti. SVE. Da ce se saznati da smo mi njima bili pokusni kunici. Ja vristim oni me stisavaju ali moraju da operisu i domundjavaju se da li da taj rizik preduzmu. Pa posto mi je zaista zivot bio u pitanju oni su ipak operisali i kao probudim se a o0ko mene svi bledi ko krpa ,nesto je bilo ali meni ne govore koliko su me tesko vratili iz anestezije. One ostale zene koje su bile lakse od mene zahvacene neke vec otpustaju kuci,njih cak polovina ni ne zna zasto su se ponovo morale podvrci svemu tome.

Moje telo je odbijalo da se oporavi.dobijala sam nasasvremenije lekove i ostala u bolnici skoro tri meseca ali infekcija je naprediovala i oni su skoro svake nedelje nesto intrevenisali.Moj doktor je nadcovecanske napore ulozio,dolazio i popodne ali ja sam imala sve losije rezultate krvi i on je mom muzu rekao da se ja necu izvuci...To je posle tri meseca bilo jasno jer mi je sedimentacija bila trostruko veca od one najstrasnije koja mi je odmah po prijemu uradjena,dakle ne oporavljam se nego ide na gore.

Moj muz je dosao kuci,pa tek mi posle pricao,otisao kod komsije da palce nije smeo kuci da ga deca vide. Sin je tada imao 2 god a cerkia 1 god. Kada sam ja shvatila da tamo dzabe lezim i da mi nije bolje izadjem iz bolnice na moju odgovornost. Imala sam oko 45 kg.Visina 170.Lelujam se ne mogu ni do kupatila ali necu tamo nego kuci kod moje dece. Tako sam kod kuce MORALA jer deca traze pomalo da ustajem,svaki dan u bolnicu po terapiju ujutru i uvece ,ali mislim da me je izlecilo samo to sto sam znala da necu moju decu ,tako malu da ostavim Lecila sam se oko godinu dana a jos bar vde -tri vukla posledice. Koliko sam ja shvatila ,kada zena udje u salu nju primi doktor koji jeste ginekolog specijalista ali kad zena zaspe na njoj se vezba specijalizant.Kao pod nadzorom...ko je ovu nadzirao? A dosla je jednom u vizitu i ona ,valjda da nauci i to, i sva nadmena..ma ne gleda u pacijente koliko se visoko drzi..kad je dosla do mog kreveta ja samo dreknem MARS ostale iz sobe ne znaju zasto...one su tek dosle ili su par dana a ja skoro tri meseca pa nisu ni mogle znati sta mi je uradila .ali jos dok je bila u sobi ja joj odbrusim da je ona kasapin i da samo cekam da izadjem pa cu celu ekipu da tuzim..

Kakav tuzba.,to je bilo komunisticko vreme ,direktore postav;ljali oni,pa gde sme da procuri takva vest.Nista od toga nije bilo a ja evo ostadoh ziva..

stravichna pricha. zhao mi je shto ste morali kroz tu torturu nashih mesara koje, dojam je, chine lanac, da prodjete...

da, taj komunistichki duh je i dalje opshte-prisutan, s tim shto klinike izgledaju kudikamo pristojnije od fiktivne klinike iz filma variola vera. uprkos delimichnim novinama, i lekarima mladje dobi, imamo i dalje olupine vremena u kojem ste vi bili podvrgnuti torturi. to je ista birokratija, isti deo osoblja koje radi vec trecu deceniju tamo, ista prokleta birokratija, pa mi se chak chini i da su bolnichki kukci starosedeoci iz davnina.

strashno. kome se onda drzhavnici zhale shto zhene u srbiji izbegavaju da budu majke?

snezana mihajlovic:
se sve to zaboravi,

Jeste, to je valjda propisana uteha koju ti svi ponavljaju kao hipnotisani, dok ti plačeš i pričaš kako su te maltretirali.

Kako se to zaboravi? Ako neko ima recept, molim da mi ga pošalje. Ja ni skoro četiri godine posle svega ne mogu to da zaboravim. A kad se usudim da kažem da to nikad neću zaboraviti, dobijem kvalifikaciju "loše majke", jer dobra će sve da zaboravi, samo kad je dete dobro. Ili si majka-hrabrost ili majka-kukavica.

Slažem se da je o ovome važno pričati. Mnogo su me nervirale žene na prošlom blogu, koje su me napadale što "plašim trudnice i one koje još nisu radjale". Tada je bilo tek nas par koje smo se usudile izneti loša iskustva. Dobro je da ovde ima puno priča. Treba da ih je što više. Onda će valjda jednom za svagda postati jasno da to nisu pojedinačne, već masovne pojave. Ne rešava se ovakav problem ćutanjem, već nadizanjem frke. A žene bolje da znaju unapred, pa da se pripreme, a ne da idu ko ovce na klanje.

Ono što meni nije jasno jeste: a što se mediji ne bave ovim? Mislim, ovde ima materijala za serijal ala telenovela. Mediji uglavnom izveste ukratko kad neko umre (majka, dete...), i to ne svaki put kad se to desi. Ma koliko je tragično to što neko u celoj toj scenografiji horora umire, suština priče nije ta smrt. Suština priče je okruženje, scenografija, sporedne i epizodne uloge u tom hororu, koji na kraju tu smrt izazivaju. Jer, da nije te horor scenografije, ne bi ni velikog broja tih smrti bilo.

Ne znam. Valjda ni oni neće da plaše trudnice i žene koje još nisu radjale...

zanima me samo kakva su to pozitivna iskustva koja je Greshka, respektivno, ponela iz ove chuvene novosadske mesare?

Da li su pozitivna to je vec moje gledishte.Ja sam rekla da su drugachija i da ne mogu na osnovu svog iskustva da tretiram novosadsko porodilishte isto kao kragujevachko.Ne mogu da tvrdim neshto shto ne znam.
Da bi stvari sagledali realno potrebno je i malo znanja uz neko iskustvo.Kao primer dajem gore pomenutu prichu o namotavanju posteljice na lakata shto Jelena navodi kao primer drugarice br.1.-totalno bez svakog osnova.Imam i ja drugarice, majku, tetku, sestre...na kraju radim sa 30ak zena od kojih 95% ima decu.Volela bih kada bi neko struchan prochitao ovo i dao svoj komentar.Posteljica ili placenta je neshto u chemu beba zivi svih 9 meseci , 10 lunarnih meseci ili 40 nedelja.Ispada iz materice odlubljivanjem od njenog zida odmah nakon porodjaja.Izgleda kao spuvan balon sachinjen od krvnih sudova i nema velichinu da bi se mogao namotavati na lakat.Ako i jedno parche posteljice ostane u materici vec posle par sati pochinje da se ponasha kao strano telo i da truli shto dovodi do pavecanja temperature i ukoliko se ne odstrani na vreme moguce je da izazove sepsu gde krajnji ishod moze biti smrt.Od ovoga su zene nekada naveliko umirale.Danas se to kontrolishe i prati ponashanje trudnice nakon porodjaja pa se ipak desi kao shto se desilo zeni moga brata.Za zene kojima sledi porodjaj ovakve priche mogu samo da naude jer je zena kako fizicki tako i psihichki potpuno u drugom stanju, a sam porodjaj je neka vrsta traume i svaka ga dozivi na svoj nachin.
Neko ko nije bio u porodilishtu ne moze da zna kako je tamo.Bez svakog osnova je da pricham o iskustvima svojih prijateljica i rodjaka iako ih znam dosta.Znam koja je i shta proshla pre, za i posle porodjaja.Pordjale su se i pre i posle mene u istom tom novosadskom porodilishtu.Ako vec spominjemo novosadsko ono je nadam se da ste upoznati sada potpuno novo.Kazu savremeno, ne znam, nisam bila.Chula sam.Ono shto znam da je isto novo porodilishte imalo problem sa vodom.Ceo sistem vodovoda je bio zagadjen.Voda nije bila za upotrebu, ni za pice ni za ista drugo.To niko ovde nije spomenuo.Ko su odgovorni za to?Lekari?Osoblje?

Ja mogu da pricham o porodilishtu pre novog porodilishta.
Moje iskustvo kaze da se porodilishte sastoji iz mnogo vishe odeljenja od onog gde su zdrave porodilje u kojima se ovde najcheshce pominje.Kad kazem zdrava porodilja to je ona koja izlazi iz porodilishta za 24 do 48h.Istina taj deo je bio katastrofalan.Jedno kupatilo na kraju hodnika, 10 do 20 zena u sobi.Bezuslovno potpuno.To je istina.
Sa duge strane, postoji patologija trudnoce gde zene chuvaju i paze svoju trudnocu, a sa njima zajedno to radi i osoblje.Josh ovde niko nije dao svje iskustvo iz takvog jednog dela porodilishta, a zene tamo leze od par dana do par meseci.One bi mogle da daju pravu sliku toga kakvo je osoblje bilo prema njima, ako vec prichamo o ljudskosti i odnosu osoblja i pacijenata, shto je po meni najnaglashenije u ovoj temi.

Moje iskustvo iz novosadskog porodilishta:
2001 staro porodilishte.Normalna i zdrava trudnoca.Zelela sam prirodan porodjaj.Spremala se u shkoli za trudnice sa 20ak zena, bar za polovinu njih znam kako su se porodile.U tom programu shkole za trudnice postoji obilazak porodilishta i gledanje samog porodjaja.Neke zene to ne mogu da izdrze.Ne mogu da slushaju kuknjavu i vapaj zene koja se poradja, ne mogu da gledaju porodjaj jer im je zlo kao nekom shto je zlo od vadjenja krvi iz vene.Lichna stvar.
I pored ovoga moj lekar insistira na carskom rezu, njegovi parametri kazu da je beba prevelika da nije ushla u porodjajni put i da ce porodjaj biti losh po bebu.Shok za mene.Neopisiv shok.Strah od carskog reza, operacije, strah od onog shto me cheka.Majka moje bake umrla je posle carskog reza.Tada u selu iste godine umrle su tri zene u ranim tridesetim posle carskog reza.Sepsa.I pored svega toga pristajem na carski zarad zdravlja mog deteta.Prolazim fazu pripreme na patologiji, sama spavam jednu noc u novom delu gde leze po tri zene.Nema vise zena na pripremi do mene.Klistiranje, brijanje sve to je odvratno i ruzno dakako ne moze biti lepo.Sigurno nije lepo ni sestri koja to radi, ali se mora.Mora ona i moram ja.Bez objashnjavanja.Idemo dalje u pripremu na porodjajno.Zene leze, neke cute, neke kukaju, primaju indukciju.Meni sledi kateter i nekoliko inekcija samo 10 min pre ulaska u operacionu.Ne znam shta je operaciona sala, nikad nisam ushla pre tamo.Par minuta shvatam da sam ushla u svemirski brod.X-Files.Sve je metalno, ogromne lampe, lekare ne poznajem koliko su maskirani u zeleno..Stavljaju me na uzak sto i vezuju kaishem desnu ruku i obe noge na uskom stolu.Gola sam.Hladno mi je.Lekar me maze nechim zutim po stomaku i grudima.Neki od njih razgovara sa mnom.Pita me za godine i ime.Kasnije sam shvatila da je to anesteziolog koji je u par rechenica pokushao da zakljuchi moje psihichko stanje.Kasnije sam shvatila da je dobro procenio.Odradio je svoj posao vrhunski.Ne znam ko je ni kako se zove al sam mu beskrajno zahvalna.Moj lekar me i dalje maze i cuti sve dok ja ne prozborim.Doktorka pa to ste vi?Da ja sam sa osmehom, malo sam se maskirala.Gledam u veliku spravu koja mi stoji iznad desne ruke i iglu koja ulazi u venu, pa technost koja pochinje da se izliva u istu i tu je kraj filma.Horor film.Budim se sa pitanjem kako ce se zvati devojchica?
Sledi mi shok soba.Nas dve u sobi.Spavam, probudim se onog momenta kad sestra proverava braunilu kroz koju dobijam infuziju.Osetim da mi kateter neko povremeno dira.Kakav ruzan osecaj.Zedna sam.Ne smes da pijesh kaze mi jedna sestra.Donosi vatu natopljenu vodom i prelazi mi preko usana.U snu provodim ceo dan, budim se samo kad me obilaze sestre i neshto oko mene rade....Dete sam videla jednom, divna je i roza, ne plache.Nisam u stanju da je uzmem na moju zalost, neko se drugi brine o njoj.Sledeci dan sam budna, josh sam na infuziji.Ne pitam zashto.Ide jutarnja vizita.Visok crn lekar mi pregleda ranu.Pita da li imam gasova.Pita kako se osecamo.Rashirite noge, peru nas vlaznim tupferom izmedju nogu.Menjaju charshafe ispod nas.Nisam znala da krvarim isto kao da sam se porodila prirodno...Cimerka i ja danas razgovaramo.Mladja je skoro 10 god od mene.Sve je boli.Operisana je 10 sati kasnije od mene.Morala je hitno na carski.Plashljiva je.Nije svesna shta joj se dogodilo.Ostace tu malo duze od mene.Imam josh dve flashe infuzije i posle toga cu ici obrok.Shta je obrok?Chaj.Nishta vishe za pochetak.Chujem zvuke u stomaku.Svaki lekar koji udje u sobu pita za to.Posle infuyije prebacuju me na poluinteyivnu, i mene i moju cimerku.Tamo su trokrevetne sobe.Ima i kupatilo.Sve je chisto i novo.Tri nas je u sobi,jedna je vec raije lezala u njoj.Uspanichena je jer ima temperaturu.Proshli put je temperaturu dobila kod kuce zbog urinarne infekcije.Mere joj temperaturu svaki sat.Bebe nisu sa nama.Donesu ih na sat poloze pokraj nas pa ih posle pokupe.Ne mogu da srachunam da li sam u toj sobi bila 2 ili 3 dana ali znam da su se za to vreme smenjivale sestre i lekari koji su pristojno radili svoj posao.Odradili su ga kako treba.Istusirala sam se u kupatilu uz sestrinu pomoc.Kad sam prvi put imala stolicu, kad nije vishe bilo znakova da neshto ne valja, nije bilo temperature okupali su mi dete u istoj toj sobi obukli ga u ono shto sam spremila i otpustili kuci.Od ponedeljka do subote koliko sam provela u istoj ustanovi bila je jedna zena kojoj mogu neshto da zamerim.Lekar pedijatar koja je ushla u shok sobu, koja je kako sam kasnije saznala bila na mom porodjaju, krenula je sa nekom prichom o snimanju glave deteta i podelila nam vizitkarte da dodjemo kad izadjemo iz porodilishta.Drugi lekar pedijatar napisao je sve o mojoj bebi na otpusnoj listi i rekla mi da ne brinem, da je sve u redu.Kasnije je to potvrdio i drugi lekar pedijatar koji danas lechi moje dete.Saznala sam kasnije sve o izvesnoj doktorici,nekoliko puta je menjala mesto zaposlenja i eto imala je varijantu da navlachi zene na posetu u njenu privatnu ordinaciju.To je najgora stvar koju sam tamo chula i videla, ali to direktno na mene nije uticalo.Sve ostalo traumatichno shto sam dozivela je bol, gadjenje, nemoc ali to je u direktnoj vezi sa onim shto su mi radili.Ni jednog od ljudi sa kojima sam dolazila u kontakt ne mogu da optuyim da je kriv zbog toga.Da li je moj lekar ikako komunicirao sa osobljem pa su svi bili kulturni i profesionalni prema meni ne znam, a ako je i tako svaka joj chast.Brinula se o meni znachi.I da naglasim, nisam platila carski rez niti bilo shta od toga shto mi je radjeno.Dakle ne mogu da kazem da je osoblje na novosadskom porodilishtu i jednog momenrta prema meni postupilo neprofesionalno.Ne kazem da su svi bili nasmejani da su me mazili i pazili, nisu bili grubi i samo su radili svoj posao.Zene koje su sa mnom lezale dozivele su isto to.Razlika medju nama je u tome koliko je koja dozivela svoj bol.Koga su vishe bolela ledja, koja je vishe krvarila, kojoj je krenulo mleko kojoj ne, koja je imala temperaturu koja ne, u samoj trudnoci i momentu porodjaja, njegovoj rizichnosti, fizichkom i mentalnom stanju, godinama... i svaka od nas je to dozivela na razlichit nachin.Prema svima nama odnosili su se profesionalno.Eto to je moje iskustvo vezano za to toliko spominjano novosadsko porodilishte koje je danas potpuno drugachije od onog shto je bilo, kao shto je bilo drugachije u trenutku kada sam ja bila u njemu od onoga od pre 15 godina koje Jelena spominje u svojoj prichi kad je njena majka radjala.
Jeste ruzno je sve to, sve boli, svaka igla, rana.Boli te svugde po celom telu, ne znash gde ne boli.Svugde je krv oko tebe, lekovi, mirisi i to traje josh neko vreme i nakon porodjaja.Traje i prodje.Jednostavno zena koja namerava da rodi dete mora da bude svesna boli koja je ochekuje.

Mogu da shvatim svaku traumu koja zena pretrpi u tom chinu porodjaja, jer postoji i takozvana postporodjajna trauma kao oblik psiholoshke bolesti, o kojoj se u nashim sredinama jako jako malo pricha i prema njoj postoje izrazito konzervativna shvatanja, ali ne mogu da shvatim potrebu zena koje nemaju iskustvo roditeljstva i china porodjaja da toliko o tome prichaju i to iz negativnog ugla.Jedini odgovor koji mogu da nadjem kao validan za takvo neshto je strah.
Zelimo bolje ovoj zemlji?Natalitet?Onda treba da radjamo decu i prichamo malo vishe o shushtinskim stvarima.Kakvo je blazenstvo trudnoca, i koliko toga ima lepog u tome naspram tezine samog china porodjaja.Kako muskarac i otac to dozivljava?Postoji li i jedna tema tog tipa na Blogu B92?

snezana mihajlovic

još jednom ću napisati da me se pogrešno ne shvati
ovim tekstom nisam želela reći da je svo medicinsko osoblje loše
već da postojanje ovakvih slučajeva pokazuje koliko smo naviknuti -
jedan od saveta koji ćete čuti (a ima i ovde, Gotsha) je da - se sve to zaboravi, i zaista mi sve to zaboravljamo jer smo ostali živi, drugi je - šta ćeš, jer sve to tako mora.

Snezana i tekako mislim da su medicinske sestre neznalice i vrlo, vrlo lenje - bar u Betaniji (NS) i to u onoj postavi kakva je bila kad sam se ja poradjala, 2001, na odeljenju sekcije. I doktori su pomereni u svom znanju, meni su na silu probili vodenjak pa sam zavrsila sa carskim rezom - bila sam prestravljena jer necu moci kontrolisati situaciju onako kako sam zamislila. I kako je krugolina rekla tretiraju nas kao krave-to je istina. Ima bezbroj razloga zasto je to tako - drustvo nam je bolesno od vrtica do predsednika drzave.
Nisam rekla da se zaboravi, jer da sam zaboravila ne bih nista napisala, vec da porodilje preduzmu sve moguce mere kako bi sebi i bebi olaksale boravak u porodilistu jer osoblje to nece uraditi - ni doktori ni sester. Usla sam u pripremno odeljenje sa recima upucene muzu: Mozda necu izaci odavde, mozda ce biti uzasnih komlikacija, ne smes me ostaviti i otici kuci - sedi ovde u holu i telefoniraj doktoru (nismo nikog platili i nismo imali svog lekara) svakih pola sata i interesuj se za moje i bebino stanje, ako bude problema telefoniraj ovom, ovom i ovom. Zvao je doktoricu, raspitivao se kako tece porodjaj...uradio je sve. Ostao je do kasnog jutra kada je lupao i vikao da mu pokazu Anu i kada je saznao da sam OK.
Bitno je da porodilje budu svesne stanja u nasim porodilistim i da se izbore za svoje i bebino dobro dok se doktori i sestre ne osveste.

Snezana kad bi bar postavili knjigu utisaka u porodilista ili kad bi sproveli obimnu anketu sa jedinim pitanjem kako ste dozivele tretman pre porodjaja, tokom porodjaja i posle porodjaja mislim da ne bi imali ni 1 promil pozitivnih odgovora. Ali mislim da bi bio neki pomak jer bi procitali gomilu losih impresija koje porodilje ponesu sa sobom kuci.
Zene su u ovom drustvu ucene a postoji i stereotip kako medju samim zenama a o muskom svetu da ne pricam, da zena trpi i nosi bol i cuti. Pa sta reci kad su ukinuli epiduralni porodjaj-procitah pre neki dan.

Kako sam ja razumela niko i ne kaze da je svo medicinsko osoblje takvo niti su sva porodilista ista.

U mojoj prici koja je tako strasna da je pamtim svih ovih trideset godina, sve vreme POSLE te nesrecne intervencije o meni se brinuo divan doktor, necete verovati da je on i popodne dolazio da me vidi,toliko je bio zabrint. Cesto je sazivao i konzilijum,obavljao i sva snimanja,na drugim odeljenjima recimo kad je bolest pocela da se siri na trbusnu maramicu i creva, on je sve to profesionalno odradio,i verujem da upravo njemu mogu i da zahvalim sto sam ziva.

A cela tema je zapravo da se ukaze na negativne pojave. Mnogo lekara radi vrlo savesno i pozrtvovano,cesto nemaju uslove ni sredstva pa se snalaze, to je tezak posao u ovako siromasnoj zemlji.Ali recimo zasto bismo cutali i dozvolili da se neke pojave ni ne spomenu,a strasne su ,samo da ne bi izgledalo da sve lekare ovde napadamo. Pa ne, ne napadamo, nego skrecemo paznju na te pojave da bi se ucinilo nesto zarad zdravlja malisana i majki i zdravijeg potomstva. Namera je humana i potrbno je to da se kaze.

Jos bih spomenula doktora koji je mrtav pijan svaki dan dolazio u bolnicu,osorno se obracao i svojim kolegama i sestrama a pacijente tretirao kao stoku. On je verovatno bio neki politicki postavljen covek jer mu niko nista nije mogao.Dzabe su pisane prijave kada je tako mrtav pijan otpustio pola odelenja,sve operisane pacijentkinje i tek porodjene. Izgleda da su sestre pozvale nacelnika pa je on odmah dosao i morali smo u zapisnik da izjavimo kome je promenio terapiju,koga otpustio i slicno a bio je vikend pa su te zene skupljli i zvali telefonom da se vrate. On se u ponedeljak sasvim normalno pojavio na poslu,mrtav pijan kao i uvek. Ne znam da li doktori to i danas rade ?