Razmišljanja....

Gledala sam večeras - Trenutak istine i ne znam šta mi je to trebalo,ali kako verujem da za sve postoji razlog - verujem da postoji razlog zašto sam baš večeras odgledala deo emisije....  Nisam gledala do kraja,pa ne znam konačan ishod učestvovanja - kandidatkinje za osvajanje 5 miliona dinara.... Ne znam da li je žalosnije što je intima na prodaju ili što ima tako nisku cenu.... Šta je 5 miliona dinara - oko 52-53 hiljade evra .... Mala para za dušu,srce,emocije,porodicu i opstanak iste.... Ili ljudima više ništa nije sveto.....

Ne sumnjam da je gospođa imala težak život (da li znate nekoga ko nije imao težak život - ja ne poznajem takve) .... Dva braka,teški muževi,mučenje,proganjanje,ljubomora,zlostavljanje.... Sve za policijsku istragu ili javnog tužioca - ali ne i za javnost u Srbiji i preko satelita.... Da bi u nekom od pitanja priznala da je zbog trećeg muža (njegove preljube sa debljom ženom) se ugojila.... Dakle i bez dostojanstva.... Uz sve ono što je rekla - to joj stvarno nije bilo neophodno.... Na stranu što joj je i treći muž isto neprihvatljiv za pravog muža...  Jer,koliko se ja razumem u neke stvari - pravi muž ne vara svoju ženu.... I ne odgovara na pitanje - zašto je to uradio - da niko nije savršen....

Ne mogu da sudim nikome i ne sudim njima - jer kad god sam nekome i želela nešto da prebacim - mene je zadesilo nešto još gore.... Tako mi je zapisano.... Ali,nekako mi se kockice slažu i shvatam (još jednom u 1000 - ma puta) da moj život i nije tako loš.... Ok,volim koga volim (i dalje ga volim - dokazano) ,situacija je takva kakva jeste - bez nekih namera da se u skorije vreme menja (što meni i donekle odgovara - jer imam neke planove koje treba da završim pre nekih važnijih stvari i većih u životu)....Tako da sam zaista Ok.... I treba da sam zadovoljna i zahvalna Bogu što mi je ovako kako jeste.... I kad se molim Bogu da mi čuva njih trojicu (i onog četvrtog) - molim se i za njih tri .... One su deo njegovog života i deo mog života i prihvatam ih sasvim normalno... Kako bude biće.... I kada bude trebalo da bude....

Gledajući i slušajući razne stvari što se ovih dana dešavaju - još više sam ubeđena u samu sebe i shvatam da nisam toliko ni nenormalna,ni nemoralna,niti nesrećna.... Ovaj slučaj sa malom Natalijom mi dušu cepa (pogotovo što imam male rođake i što ih obožavam i želim da budu živi,zdravi i izrastu u prave ljude)... Prvo dok se to dvoje ljudi pronašlo ... (ne znam njihovu priču,ali govoreći iz nekih iskustava),zavoleli se,imali probleme,imali rastanke,svađe,ljubav je pobedila,venčali su se,žena je zatrudnela,trudnoću su proveli u očekivanju bebice - koja je došla na svet živa,zdrava i prava - da bi posle 16 meseci neadekvatnim lečenjem ostali bez tog malog čoveka,malog Anđela... Ja mogu samo da predpostavim tu bol i tu tugu.... Ili tugu onih roditelja kojima su juče dvoje dece stradali u gušenju od dima - kad je izbio požar.... Moja pokojna baba je govorila - Dete,najveća bol je kad majka sahranjuje svoje dete i to se nikada ne prežali.... Ona je silom prilika sahranila dvoje (pisala sam o tome da su mi tetku ubili četnici - imala je samo 18 godina),a ujak je umro 1983 od raka.... 

Ja sam dobro i čekam.... Koliko god da je potrebno.... Više mi ništa nije teško.....