ОДСУТНА ЛЕГЕНДА

 

ОДСУТНА ЛЕГЕНДА

Песник : Сабах  Ал-Зубеиди

Тмурни снежни дан

Резбари по праговима градова у туђини

Достојанство неба

И закони природе

У игри срушеног космоса

И поред нападалог снега

Који је покрио земљу

Својим чистим огртачем...

У олуји снега и магле

У млиновима мојих брига

У залеђеном  времену

Још увек туга покрива моје уморне  очи

И износи  сузу ноћи из дубине срца

Залеђену у венама  речи

И у ноћи ове тешке зиме

Губим у вртлогу даљину и бол

И губим се као патња која иде ка теби

Са птицама туге док се селе

Тражим домовину у теби

Пут  до тебе је далек

А пољупце разбацује ветар

Загрљај је иза облака

Распиње  ме скрушено /одано, нежно/

Остајем да  тонем /роним/ у овом страшном вртлогу

Скупљам  моје речи жедне за реке твојих очију

О љиљану срушеног света

О пролеће  мог изгубљеног живота

ПЕСМО СНОВА У ВРЕМЕНУ НЕПРАВДЕ /У ВРЕМЕНУ ИЗГУБЉЕНОГ ПРАВА/

***************************

Сутра из таме  ноћију туге и самотиње

Рађа се сунце нашег детињства

Ово су бродови мојих снова

Спремних за путовање

Да загрли твоје  провиђење

И да тражи твоје лице

Које је променила мапа  ноћних авети

И ветар споре смрти

У сезонама суше и немаштине

И ево моје жудне душе

На олтару говора

Тражи ослобођење /слободу/

И чека  сједињење /насладу/

Београд,