ОШ "Живота"

Читам сада баш о снимцима Ратка Младића, и видим да су сви заинтересовани да квалификују да ли су прави или нису. Као да је реч о потенцијалним силиконским грудима, што би и могао да разумем, и сада би свако да провери, да пипне, да их види из различитих углова, и да их продрма да види да ли природно одскачу или вештачки, јер у одскакању је цака ако не знате. Наравно, сви се разумемо у физику и у осцилације, просторну геометрију, физику флуида, а Њутнове законе причамо пред сваки ручак, одмах после Оче наш.

Како смо сви стручни о свакој надолазећој теми, а тренутна је анализа Ратковог снимка.

Надам се да му неће сметати што га зовем само по имену, јер не могу да се отргнем осећаја, већ неколико година, да га познајем. Толико је уплетен у наше животе да је постао члан сваке породице. Тихи члан. Или невидљиви.

Сећам се раније када је знање мање било доступно да су га људи више желели. Били су импресионирани самим открићима, а не профитим који може да донесе. Начин на који је неко нешто смислио или направио је ширио одужевљење код многих ентузијаста у науци. При том више мислим на аматерске ентузијасте него на људе који се професионално баве истраживањима као професори или признати стручњаци.

Све је то некада ишло много спорије, и разумније. Полако су се склапале слагалице у главама наших старих ентузијаста. Исчекивање данима, недењама или месецима до неког новог часописа о области која их је интересовала је верујем само појачавало жељу да знањем. 

Нисам ја Бог за колико стар. Чак не могу да вам кажем да сам стар у опште. Тек три банке. Али је ово моја слика (не гледај у слику са стране, мислим на слику у мојој глави) из сећања што сам запамтио и што су ми причали. Наравно и што сам крадом ослушкивао туђе разговоре док сам и сам исчекивао неки часопис или књигу.

Цело ово моје шкрабање је било због тога да би вам објаснио као сам приметио да сада тога више нема. Нема Хобија. Какав год то он био. Стручан, нестручан, необавезан, заједнички, самосталан. Хоби је умро. Ако није умро онда се завукао у неку рупу да умре. И сам знам да нисам причао дуго са Хобијем, нити сам се видео са њим. Можда се променио. Нисам га видео одавно. Зато сам и мислио да је умро. Он никада не би био у илегали, па он је светски човек! Дотукло би ме када би чуо да се појављује само на пар места. У лиги шампиона или на пинку суботом после девет, десет . Не верујем да би он спао само на то, па прошао је цео свет.

Раније је Хоби ишао и да се види са макетарима, филателистима, ... Знам бре, па причали су људи. Ја сам га видео први пут када сам био клинац док сам скупљао и размењивао значке. Касније и сличице,  али кратко јер сам имао две леве. Сећам се да сам виђао Хобија и код девојчица док су размењивале салвете и налепнице са очима за пернице и миришљаве гумице.

После тога пар година га нисам видео у мом крају. И боље што није долазио. Само би ме видео како пушим, крадем у самопослузи и шарам ауто-лаком по гробљу.  Онда се, немам појма какао, изнемада појавио док сам читао неке рачунарске књижице, и задржао се доста дуго ту у близини.  После сам стално нешто чачкао са рачунарима, електорником. 'Нако, аматарски, али Хоби је увек био ту негде. 

Већ неколико година га нема. Ни сам не знам тачно колико. Плашим се за њега. Али сада не због тога што га ја невиђам. Нико га не виђа. Чак и не причају о њему. Пријатељи са којима сам, по некада, само о њемупричао сада га и не спомињу.

Осећам да тупим, а друге гледам.

Не знам, шта је са Хобијем. Тако је тајанствено нестао. Ко зна да ли је и био прави пријатељ. Навуче те тако на своје друштво, а онда нестане неприметно. Као да ти извуче даску по којој ходаш. Приметиш тек кад треснеш у блато. Јесу ли то пријатељи? Можда се и он пита исто.

И да затворим круг. Како рече неки математичар из прастаре Грчке или неке старе цивилизације: "Не дирајте моје кругове!" Војници су му ипак обрисали кругове, и направили му центар на грудном кочу око кога треба описати кружницу.

Све ово са Ратком и Хобијем, ме је навело да мислим - Нема Ратка, нема Хобија. Можда нам је Хоби Ратко Младић.

Ако сте мислли да сам завршио - нисам. Ајл би бак.