Nemoj da brines...

     U pitanju je bila zurka velikog proizvodjaca cigareta , drugar je insistirao da pre no sto odemo bilo gde svratimo tamo, kako bi provozao bolid formule jedan i potom otputovao u Italiju.  Nisam imao pojma o cemu se zapravo radi dok nismo stigli tamo, znao sam da voze simulatore i da se takmice ali nisam bio upoznat sa formalnim delom citavog dogadjaja.  Dakle, ne vozi bilo ko bilo kada, voze samo oni koji su se tokom prethodne nedelje prijavili,  prateci  redosled sa spiska takmicara koji je citala simpaticna i samouverena devojka, doduse bez dupeta, nije izgledala kao da joj nedostatak dupeta preterano smeta i dalje je bila prilicno samouverena, sa dupetom bi verovatno letela na Mars ili nesto slicno.Na ulazu je bilo jasno da guzve nema, vise momaka iz obezbedjenja nego parkiranih automobila. Mesto je bilo manje od ocekivanog, no po uredjenosti istog se lako dalo zakljuciti kako iza celog dogadjaja stoji verovatno najveci brend medju cigaretama, izgledalo je bas kako treba da izgleda, crno-crvena kombinacija boja sa sve formulom na centralnom delu, skroz pusacko-trkacki ambijent.  Kada sam cuo kakva je nagrada u pitanju i ja sam prirodno pozeleo da testiram mesece provedene ispred kojekavih Nid For Spidova , to nije bilo moguce, bar ne te veceri, tek sledeceg vikenda nakon sto se prijavim. Zauzeo sam poziciju za sankom, Viljamovke nije bilo, pokusao sam to nadoknaditi drugrazrednim viskijem u plasticnoj casi, ipak sam nesto kasnije zavrsio sa vodenastim pivom u dosta vecoj plasticnoj casi. Kao sto rekoh, guzve nema, dakle ni previse devojaka, onaj mali broj je bio podrska nervoznim vozacima simulatora ili obrnuto. Prolazio bi takmicar za takmicarom, svaki razocaran rezultatom i trecom krivinom koja je pogubno uticala na rezultat svih njih, a voditeljka bez dupeta je pokusavala da zapali masu podsecajuci ih kako Beograd drzi najbolji rezulat i kao mi Novosadjani to ne smemo dopustiti , od toga mi se povracalo, a i vecini rekao bih po reakciji. Vozio je neki 18-i takmicar, dakle cekamo jos dobrih sat vremena. Drugar je vec polako bivao zrtva nemilosrdne treme, dodatan pritisak na njega su vrsile ove zene vozaci sa muskim rezultatima, kaze to ne bi podneo,  da zena bolje odvoza, slozio sam se i dodao kako mu necu dopustiti da zaboravi ukoliko se tako nesto zaista i dogodi. Tada sam lutajuci pogledom ugledao malu kovrdzavu, sank na kom sam usidren  je iza zadnjeg dela bolida F1 a ona za pultom koji se nalazio ispred bolida. Stajala je zajedno sa drugom hostesom. Kosa je jedan od elemenata koji kod  mene izaziva dosta ako ne i najvise paznje. A ova je bila prelepa.  Afro frizura, kovrdzava, elasticna, sjajna, zdrava, volim tamnije nijanse, ova devojka je crne kose, od toga nema tamnijeg. Drzanje princeze, prijatne nenapadne crte lica i tek tek taman ten.  Nekoliko puta je pogledala u mom pravcu, doduse u taj deo lokala, ali mi je drugorazredni viski u kombinaciji sa Voda Voda zapadnim pivom govorio kako gleda pravo u mene.  Nikog drugog nije bilo za tim delom sanka, sem drugara i mene, ali tamo neka Zorica je upravo odvozala svoja dva kruga, izbegla tu kobnu trecu krivinu i zavrsila sa 1.31.453 sto je daleko bolje od ostalih devojaka kao i od dobrog dela muskih takmicara. On i ovako uznemiren to nije mogao da podnese, pokusao sam da ga utesim tako sto sam mu skrenuo paznju na to da Zorica hoda kao musko, i da se tu sto se mene tice priroda opasno zaigrala. Daj ne seri, odgovorio mi je, i nastavio da bleji unezvereno ka bolidu, trljajuci znojave dlanove citavo vreme. Nastavio sam da blejim po lokalu i sa vremena na vreme se nasalim sa vrlo slatkom drugaricom iz srednje skole koja je te veceri radila za sankom.  Nisam ni primetio kada se kovrdzava pojavila na svega nekoliko metara ispred mene, okrenuta ledjima.  Zapalio sam jos jednu cigaretu i osmotrio situaciju iz dosta boljeg ugla. Lako se uocila i njena guza, koja kao da mi se smeskala, nesto se po tom pitanju moralo uciniti, bilo sta. Dobro zalivanje vodenastim pivom nije dolazilo u obzir, to joj se verovatno ne bi dopalo a ni obezbedjenju, stoga ni meni. Pridjoh joj sa ledja, rekao bih da sam joj sapnuo na desno uvo ali nisam, muzika je bila preglasna za tako romanican ton. Primetio sam da muski deo belezi bolje rezultate od kako si stala na ovu stranu, sto i ne cudi s’ozirom na to da tvoja pojava dekoncentrise, ja kada budem vozio sledece nedelje,  ima da zatrazim od organizatora da ne stojis ispred mene, posto nije fer. Udaljio sam se ponosno i sacekao njenu ocekivano pozitivnu reakciju, okrenula se ka meni, cak ne celim telom, samo glavu. Pogledala me je kao mladjeg brata i izgovorila, nemoj da brines, ja nisam tu sledece nedelje i vratila se cemu god. To mi je bilo simpaticno, otresla me je automatski, bez imalo saosecanja prema mojim naporima. Podelio sam to sa drugarom, nasmejao se ali nije pomoglo,  opet je odvozao losiji krug od Zorice, cak i Milice. Okrenuo se na kobnoj trecoj, posle toga vise nije imao sanse. Promenuli smo lokal, i ovako je poluprazan.