Apel vlastima u Srbiji: Zabraniti Bisphenol-A!

Pre otprilike dvadesetak dana američki kongresmeni Henry Waxman i Bart Stupak uputili su pismo američkoj administraciji za bezbednost hrane i lekova FDA (Food and Drug Administration) u kojem traže od administracije da preispita svoju prvobitnu izjavu o bezbednosti hemikalije bisphenol-A (ili BPA) kojoj su svakodnevno izloženi odrasli, deca i bebe.  Interesantan podatak koji saznajemo iz ovog pisma je da je poslednji izveštaj FDA o bezbednosti ove hemikalije iz februara 2008 godine (za vreme Bušove administracije) baziran samo na dve studije i to, nemojte se iznenaditi, sponzorisane od strane «Američkog Odbora za Plastiku».  Ja sam pronašla podatak od 163 nezavisne studije koje su dokazale štetnost bisphenola-a čak i u malim koncentracijama, mnogo manjim od 0.05mg/kg/dan, što se uzima kao gornja dozvoljena granica.   Još jedna američka državna institucija National Institute of Health je kritički pregledala 700 publikacija na temu bisfenola-A, i takođe došla do zaključka da postoje dokazi da bisfenol-A šteti ljudskom zdravlju u koncentracijama kojima su ljudi redovno izloženi.  13 studija sponzorisano od strane hemijske industrije nije našlo značajan uticaj bisfenola-a na ljudsko zdravlje, no kada se ima na umu da hemijska industrija zarađuje 6 miliona dolara dnevno od proizvodnje BPA, možda se ne treba čuditi zbog čega rezultati ovih studija odudaraju od većine.  Sumnju širi i podatak (takođe pomenut u pismu, a koji je ustvari potekao iz članka objavljenog u Washington Post-u) da su se lobisti hemijske industrije susreli u Cosmos Klubu u Vašingtonu, gde su pokušali da smisle novu strategiju i omalovaže studije koje ukazuju na štetnost BPA, i to tako što bi za medijsku kampanju, između ostalog, angažovali trudnu ženu koja bi pričala o prednostima ove hemikalije.

Bisfenol-A je hemikalija koja se već 50 godina koristi u proizvodnji plastike, pre svega polikarbonatne plastike.  Polikarbonat (providna, čvrsta plastika) upotrebljava se u proizvodnji CD-a, DVD-a, električnih aparata, ali takođe i za izradu ambalaže za hranu, kao što su plastične bočice za bebe, flaše za vodu, a unutrašnjost nekih limenih konzervi je takođe presvučena slojem ove plastike.  U nekim zemljama gde se može kupiti tečna veštačka hrana za bebe u konzervama pronađene su veće količine ove hemikalije.  Izlučivanje bisphenola-A takođe potpomažu visoke temperature -kao što se može desiti kada sipate vrelu vodu u flašicu da bi razmutili, na primer, Aptamil ili Hipp prašak formulu za bebu, ili ako podgrevate mleko u flašici u mikrotalasnoj.  Ono što je iznenadilo mnoge prošlog meseca, a takođe je pomenuto u pismu ova dva kongresmena je nedavna studija Harvard Univerziteta, koja navodi da se koncentracija bisphenola-A u urinu sedamdeset sedam studenata utrostručila nakon što su studenti nedelju dana pili napitke isključivo iz polikarbonatskih flaša.

Studije i životinjski modeli dovode bisfenol-A u vezu sa rakom prostate, dojke, dijabetisom, promenama u mozgu, hiperkinetičkim sindromom, pobačajima, i što je posebno zabrinjavajuće, trajnim promenama na hromozomima koje se prenose na sledeću generaciju.

Srbija, kao i većina država u Evropi još uvek nije ništa preduzela po pitanju ove hemikalije.  Majke u Srbiji i danas kupuju Aventove flašice napravljene od polikarbonatne plastike, misleći da kupuju najbolje za svoju bebu -ove flašice su jedne od najskupljih na tržištu, a proizvođač reklamira da bebe koje piju iz njihovih flašica imaju manje kolika ili stomačnih problema.  U međuvremenu, Avent je odlučio da počne sa proizvodnjom «BPA-free» flašica, ali svoj «stari» proizvod još uvek prodaju u zemljama gde BPA nije zabranjen.

Apelujem na vlasti Srbije da ozbiljno razmotre mogućnost zabrane bisphenola-A, pogotovo u produktima za bebe i malu decu koja su najosetljivija na uticaj ove hemikalije!  Kanada je 2008 donela zakon kojim zabranjuje BPA u bebi proizvodima, a ove godine američke države Kalifornija, Minesota i Konektikat su takođe donele isti zakon, s tim što su sve tri države proširile zabranu prisustva BPA hemikalije i na nekoliko vrsta ambalaža za hranu i piće.  Mislim da je samo pitanje vremena kada će se ova zabrana proširiti na celu Ameriku, a potom i na Evropsku Uniju.  Problem je takodje, što sudeći po tome da FDA tek sada započinje ponovni proces evaluacije BPA, (pridodajmo tome i usporene zakonske procedure), zabranu u Evropi realno možemo očekivati eventualno za nekih 5-10 godina.  Srbija bi trebala da iskoristi priliku i napravi taj značajan korak sama, da se u međuvremenu zaštiti čitava jedna generacija.  Ovde zaista ne smemo da čekamo na druge, naša deca gledaju u nas, u naše oči i očekuju da im obezbedimo bezbrižno i zdravo detinjstvo. 

-----------------

Sitnim nanizano...

1) Polikarbonatnu plastiku možete prepoznati jer je označena brojem za reciklažu 7, mada često ovaj broj izostaje na produktu, na primer, nije utisnut na Aventovim flašicama za bebe.

2) Iako sam biohemičar po struci, tada još pod oreolom neznanja, i po preporuci svoje najbolje drugarice, svog starijeg sina sam 2 godine hranila mlekom iz flašice od polikarbonatne plastike.  On danas ispoljava neke probleme koji se dovode u vezu sa BPA u pojedinačnim studijama.  Da li je sve to igra slučaja ili zaista postoji veza, nikad nećemo saznati.  Ako ovaj tekst bar malo pomogne sadašnjim ili budućim roditeljima da naprave bolju odluku nego što sam ja to uradila, biće mi drago.