Silvester vs. Pikatchu ( ako je Pikatchu uopste macka )

 Kad sam bila mala, bila sam uzasno nemirno dete. Kada je majka htela da se odmori, jedini nacin da me potpuno smiri bio je da pusti video kasetu na kojoj su bili " Dambo " i " Snezana i sedam patuljaka ". Bila je sigurna da se na taj nacin 3 sata necu odvojiti od televizora. Procena mog oca je da sam ta dva filma odgledala oko 200 puta. Drugi dugometrazni crtaci me nisu previse zanimali ( " Bambi " je za mene bio traumaticno iskustvo : znate onu scenu kad vice " Mother! Mother ! " . Evo i sad se najezih )

 Jedva sam cekala da se na ekranu pojavi natpis Crtani film, na narandjastoj pozadini...

 Volela sam kratke crtace jer sam tih 4-5 minuta imala strpljenja... Najvise sam volela " Cipelice ", ali me je uvek bunilo to sto Pirueta ima muski glas. Naravno tu je i " Laku noc deco " , secam se da nisam volela onu lisicu, sto je kao neka glavna riba ili kako je vec bilo. " Nindza kornjace " sam gledala zbog Mikelandjela , a volela sam da ih crtam. To su bila vremena...Pred televizorom sam bila mozda sat- dva dnevno, ostatak - napolju. 

 Danas?

 Moj brat ima deset godina. Pored toga sto provodi x vremena igrajuci igrice, nekoliko sati dnevno gledaju televiziju. Crtace. Ljudi ne znam za vas, ali za mene OVO nije crtani...

 Ok, znam, svako vreme ima svoje. Kad malo bolje razmislis, i moja generacija je gledala Toma i Dzerija kako se jure sa sekirama i Kojota kako juri Pticu Trkacicu da je pojede. Mada ne verujem da je neko postao siledzija zato sto je gledao Toma i Dzerija... Parodija na njih u " Simpsonovima " ( Itchy and Scratchy ) je sa druge strane genijalna, jer zaista : Tom i mis znaju da budu prilicno heavy u svojoj vecitoj borbi. Negde sam procitala ili mi je neko rekao da su jedino crtani Walt Disney -a oni koji promovisu istinske vrednosti u zivotu : dobro uvek pobedi zlo, ljubav uvek pobedjuje...Zato sam ja znaci fina: odgledala sam Snezanu 200 puta i usadise mi se prave vrednosti u glavu.: )

 Salu na stranu, iz " onih " crtaca si mogao nesto da naucis. Ili da se bar nasmejes. Ovo danas je sve " bum tras, udri, aa, municija, opet bum " . Jedan od američkih scenarista crtanih filmova izneo je podatak da je prilikom rada na nekoj crtanoj seriji, sve što napiše moralo da pročita i koriguje čak 47 različitih ljudi, pre nego što bi dobio odobrenje za snimanje. A spisak reči koje se u programima za najmlađe ne smeju koristiti nije nešto do čega biste tek tako mogli doći prostom logikom. Osim psovki i reči poput „prokletstvo“ i „dođavola“, scenaristima su zabranjene npr. i reči „gorivo“, „odmor“, „zavist“ i „ukloniti“, jer se smatra da su suviše komplikovane da bi ih deca razumela. Nije precizirano kada tačno deca postaju spremna da se uhvate u koštac sa ovakvim glavolomkama, ali bolje sprečiti oštećenje mozga na vreme, nego posle popravljati stvar... Uostalom, biće vremena na fakultetu, čemu neoprezna žurba?

 Mom bratu su crtaci na koje ja odlepim od srece dosadni. Lion King ga smara. Brzi gonzales je " retardiran " ( da, da, tim recima ). Ali su mu Happy Tree Friends urnebesno zabavni : 

 Doneo je disk od drugara, koji sam ja zaplenila. Ne zelim da gleda to. Bar ne jos uvek.

 Nasilje je posebna priča. Kako ga izbaciti iz slepstik žanra, a da bilo šta ostane? Rešenja se kreću se u rasponu od smešnog, preko tragičnog, do zapanjujućeg. Tako, na primer, vidimo scenu u kojoj Kojot trči prema ivici litice, zatim je deo sa padanjem isečen, a onda se pojavljuje Kojot zgužvan kao harmonika. Ili vidimo Elmera sa napunjenom puškom kako se sprema da opali, zatim je pucanj isečen, a onda vidimo oprljenog Elmera kako se puši. Nema veze što gledanje ovako unakaženih scena predstavlja čisto nasilje nad dečjim mozgovima – važno je da ona zbog crtaća nikada ne dođu u iskušenje da nekome lansiraju koncertni klavir na glavu?!

 Pored toga sto se crtaci koje sam ja gledala i oni koje sada gleda moj brat, razlikuju do te mere, da ja nemam reci. Nemam ja nista protiv, neka gleda ako ga zabavlja ( sem Happy tree Friends : ) ). Iznenadjuje me cinjenica da crtaci koji su u moje vreme bili sasvim normalni i dopustivi danas prolaze kroz neke silne cenzure, sto opravdane sto neopravdane.  Neki crtani junaci su, očigledno, i sami po sebi isuviše problematični za današnje cenzore, i malo je falilo da čitav opus filmova o Brzom Gonzalesu zauvek zaglavi na nekoj prašnjavoj polici Kartun Netvorka. Ova stanica, ekskluzivni vlasnik prava, odlučila je 1999. godine da je ovaj crtani film nepriličan za prikazivanje zbog toga što navodno ismeva i stereotipizira hispanoamerikance. Ipak, posle tri godine izgnanstva Gonzales se vratio na male ekrane, i to zahvaljujući nikom drugom do Ligi latinoameričkih građana, koja se, u akciji pod sloganom „Živeo Brzi!“, uspešno izborila za rehabilitaciju omiljenog crtanog junaka latinoamerikanaca. I za Popaja su došli teški dani, i to iz mnogo razloga – puši lulu, bije se, ponaša se preterano mačo, a to sve danas ne prolazi, naročito kada su u pitanju deca. „On nije Sunđer Bob“, objašnjava prirodu Popajevih grehova američki istoričar crtanih filmova Džeri Bek.

 Po bratu i njegovim drugaima primetim da im treba potpuni drugaciji vid zabave nego nama, samim tim i drugaciji crtaci. kad se emituje ovaj Naruto ja ne mogu da gledam u ekran duze od minut. Danas sam sa njim gledala sve te crtace i nimalo mi se ne dopada. Cak mi je pomalo i naporno. Ne znam, mozda su crtani filmovi evoluirali i tako treba da bude...Meni oni stari nedostaju...