Hamza, Uyku Vadisi i Bargilija

Leto je vreme putovanja i izležavanja na plaži, upoznavanja sa lokalnim kuhinjama i istraživanja raznih znamenitosti, arheoloških nalazišta, muzeja, izletišta i sl. Sa druge strane, ptičarenje je potpuno redefinisalo moje shvatanje putovanja i lokalnih znamenitosti, pa otuda moje znamenitosti imaju krila i, za razliku od drevnih tvrđava, pokazuju tendenciju da se premeštaju s mesta na mesto, što otežava njihovo lociranje.

Negde u ovo vreme, pre nekoliko godina sam po prvi put putovao u Tursku. Pre puta sam prelistao priručnik za određivanje vrsta, pa obratio posebnu pažnju na mape rasprostranjenosti pojedinih ptica: ono čega nema ili gotovo nema u Srbiji, ali je prisutno u kraju u koji putujem je definitivno razlog da mu posvetim pažnju. A ako tu pticu nikada ranije nisam video, kvalifikuje se za punopravnu turističku znamenitost.

Nakon malo istraživanja, glavne znamenitosti bodrumske regije za mene su postale Crnoglava strnadica, Dugorepi svračak, Krški soko, Kudravi nesit, Modrovrana, Riđi mišar, Šivačica, Utva zlatokrila, Vivak ostrugaš i Žbunjar (da bi se razlikovali od pukih prideva, nazive vrsta navodim velikim slovom; latinski nazivi vrsta slede na kraju teksta). 10 znamenitosti za 10 dana boravka.

I samo dva dana po dolasku, našao sam se na suvozačkom sedištu Brajanovog Land Cruisera na mostu na reci Akyol, odakle smo posmatrali Španske vrapce kako iz obližnjeg gaja eukaliptusa dolaze da piju vode. Brajan Stounmen je bio britanski ptičar, tada nastanjen u okolini Bodruma, a Španski vrapci su sredozemna vrsta koja se sa otopljavanjem širi ka severu, i do južne Srbije. Sa mosta na reci Akyol smo videli najmanje 20 ptica.

Nakon mosta skrećemo na makadam koji je s jedne strane okružen požnjevenim žitom i poljima još zelenog pamuka, a na drugoj rekom širokom 10-ak metara uz koju raste pojas trske i vrba.

Ovo je već teren u kome očekujem ornitološke znamenitosti ovog kraja. Za početak, proleće nekoliko Češljugara jarkocrvenih lica, a za njima i jedan tirkiznoplavi Vodomar.

I odmah potom, prva znamenitost - jedna Modrovrana u letu! Ova nebeskoplava ptica  jeste veličine Vrane ali joj nije srodna, a u Srbiji je, takoreći, na ivici izumiranja. Međutim, ova Modrovrana je bila prilično daleko, predaleko da je lepo vidim, iako sam video dovoljno da je sa sigurnošću idetifikujem. Da li će mi to biti i jedina danas?

Odmah za njom se pojavljuje i druga znamenitost - Žbunjar! Omanja riđa ptica, veličine Običnog kosa, koja skakuće po prašnjavom putu pred nama karakteristično uzdignutog repa, šireći ga u lepezu kao da njime nešto signalizira. Potom nakratko poleti da nestane iza najbližeg žbuna, pokazujući pri tom seriju belih pega na krajevima repnih pera.

Tek smo krenuli a na svom spisku 10 znamenitosti sam već dve štiklirao! Ovo počinje da obećava.

Na vrhu jednog žbuna pred nama stoji Crvenoglavi svračak, crno-bela ptica riđeg potiljka i temena. I ona je karakteristična za Sredozemlje, a u Srbiji se uglavnom viđa na krajnjem jugu. Svračci su male ptice blago povijenog kljuna, svojevrsne grabljivice među pevačicama. Love insekte, guštere, pa čak i poneku pticu jedva manju od njih samih!

Nekoliko žbunova dalje, treća znamenitost - Dugorepi svračak, još jedna crno-bela ptičica, ova sa bokovima crvenkaste boje. To je izrazito sredozemna vrsta, pretežno nastanjuje Grčku i Tursku, iako se sreće i po osunčanim kamenjarima Makedonije, čak i uz samu granicu sa Srbijom, ali još ne i u samoj Srbiji. No, kako nam se menja klima, ko zna...

Brajan usporava jer je nasred puta još jedan Žbunjar drsko uzdignutog repa, a pošto on nestane, pet Češljugara proleće put. Uz put stoji Grlica, jedna od onih ptica koje strani lovci u Srbiji nemilosrdno desetkuju i koju naši zaštitari (bezuspešno) pokušavaju da uklone sa spiska lovne divljači.

Vozimo se kroz dolinu Hamza, koja je sa obe strane ograđena kamenitim brdima sa retkim gušticima mršavih stabala. Sa jednog brda uzleće grabljivica izrazito svetlog perja... orao Zmijar?! Ne! To je četvrta današnja znamenitost - Riđi mišar! Još jedna sredozemna vrsta čija su glavna uporišta u Alžiru i Turskoj, a preko Balkanskog poluostrva se polako širi na sever, toliko da je počeo i da se gnezdi na jugoistoku Srbije. Iako su i sve druge karakteristike odgovarale, identifikovali smo ga po bež boji glave i vrata; nijedan drugi mišar nema takvu glavu. 

Da se ne osetim zaboravljenim, pored puta skakuće još jedan Žbunjar. Slede Crvenoglavi svračak, ponovo Žbunjar pa jedna Zelentarka , veličine vrapca i žućkastozelenog perja. Za njima ide još jedan Dugorepi svačak, pa jedna Daurska lasta. I ova lasta je mediteranac koji osvaja sever pa se odavno već gnezdi u Đerdapu, nedavno je stigla i do Fruške gore. Ponovo Žbunjar, Zelentarka, Gugutka , pa jedan voljić.

Voljići su uzajamno slični i veoma teški za identifikaciju. Ovaj je bio sivkastog perja, žućkastog kljuna i tamnih nogu, pa smo ga odredili kao Sivog voljića, mada smo se malo dvoumili da nije Voljić maslinar.

Nadleće nas Bela roda sa granom u kljunu, popravlja gnezdo. Ubrzo sledi još jedan Sivi voljić i, za njim, iz krošnje jedne masline u drugu preleće Pupavac . To je bež ptica velike ćube i dugačkog kljuna čiji cik-cak let podseća na leptirov. Iako se viđa širom Srbije, toliko je lep da susret s njim uvek predstavlja zadovoljstvo.

U vrhu masline, možda 20 m od puta su dve plave ptice - Modrovrane. Ove su dovoljno blizu da pomoću dvogleda uživam u njihovim bojama. Nedaleko je još jedna, ovaj put na žici.

Pet Sivih čaplji uzleće sa neočekivanog mesta, strme i duboke obale reke (to su ptice plićaka), a odmah potom se ukazuju još dve Modrovrane, jedna na stubu ograde pored samog puta. Kad joj se približimo, ona širi ljubičastomodra krila i odleće, da se na isto mesto vrati čim mi malo odmaknemo.

Korito reke se već pretvorilo u ogroman kop šljunka koji je iskorišćen za gradnju bodrumskog aerodroma. Kop je dva i po kilometra dug i do 600 m širok. Dalekovodi su nekad prelazili reku, ali sada čak tri bandere ne kreću sa nivoa tla, već sa vrhova deset-metarskih kupa od šljunka.

No, brojno prisustvo Modrovana se upravo ovim kopom može objasniti: Brajan kaže da se deset parova gnezdi u rupama u strmim odsecima. Spuštamo se do dna kopa gde se u jezercetu brčka Mali gnjurac i Barska kokica sa sedam mladih, da bismo u jednoj rupi u odseku otkrili Kukumavku.

Isprva dvogledom nisam mogao da otkrijem sovu, činilo mi se da vidim samo gomilu šljunka. Tek uz pomoć jakog durbina otkrio sam da sam sve vreme bio - u pravu, to i jeste bila gomilica šljunka, a sova se stopila sa pozadinom odmah pored nje i ostala potpuno nevidljiva!

Nadleće nas jedan soko, možda Krški, sledeća znamenitost sa moje liste; no, nisam uspeo da ga dobro vidim pa ostaje neidentifikovan leteći objekat.

Malo dalje nas u starom maslinjaku kvrgavih stabala dočekuju četiri Seoska detlića koje smo tek uz pomoć durbina identifikovali, svo vreme se dvoumeći da nisu Srednji detlići.

Ispod duda pokraj puta, opale dudinje zoba nekoliko Zeba a još mnogo više ih, skriveno u krošnji, jede one koje još nisu opale.

Ova etapa ptičarenja završava se predahom i osveženjem u Uyku Vadisiju - Snenoj dolini, najnovijem nacionalnom parku Turske. Tu nas dočekuje restoran u dubokoj senci razgranatog oraha, sa svojim ribnjakom pastrmki i slapom pod kojim se možete tuširati, da se potom osvežite hladnim Efesom.

Ipak, samo četiri, od 10 znamenitosti? Moglo je i bolje...

U povratku se rezultat penje na pet - na žici stoji jarkožuta Crnoglava strnadica! Zamislite žutog vrapca crnog lica i imaćete predstavu na šta liči. I to je sredozemna vrsta koja osvaja Balkan, nekada se sretala samo južno od Niša, ali od pre par godina se gnezdi čak na Fruškoj gori.

Potom obilazimo slanu lagunu Tuzla. Već je prošlo podne, jaka je žega pa nam vreme baš i ne ide na ruku. Danas plitka laguna, u rimsko doba to je bila morska luka Bargilija, čiji mermer i danas krasi obalu. Na prašnjavom putu nas dočekuju brojne Ćubaste ševe , na jednom ostrvcetu stoji crvenonoga Vlastelica, a onda se zbir penje na šest: uz baricu na samom putu stoji Vivak ostrugaš, blizak rođak našeg Vivka, jedino što se ovaj sreće samo u Grčkoj i Turskoj.

Jedan Španski vrabac sleće da se napije vode pa ga pratimo pogledom da iza grumenja zemlje oko barice - otkrijemo i mlade Vivke ostrugaše, jedan, dva... četiri mladunca se uspešno kriju dok njihova majka privlači svu pažnju na sebe. Pošto je već kraj juna, verovatno se radi o drugom leglu ove godine.

Još desetak Ćubastih ševa, pa Crvenonogi sprudnik kamuflažnog perja, ali jarkocrvenih nogu i kljuna, još tri Vlastelice i... pelikan! Znamenitost broj sedam: jedan Kudravi nesit je polako gubio visinu kružeći iznad ruševina Bargilije. Ogroman je, to je prvi utisak koji stičete u susretu sa ovom velikom i teškom pticom. Ranije sam ga posmatrao na Ulcinjskoj solani i tada mi se od ptice koja je u daljini dremala spuštenog vrata i glave u kombinaciji sa refleksijom na vodi činilo da je belo plastično bure od 200 litara, toliko je krupna.

Kudravi nesit je globalno ugrožena vrsta, a ova laguna je međunarodno značajno područje za ptice (IBA), ali sve to nije dovoljno da je zaštiti od nasipanja radi izgradnje terena za golf i pratećih sadržaja.

Nekoliko dana kasnije smo u sušnim brdima pronašli i osmu znamenitost, Krškog sokola, te sam štiklirao osam od ukupno 10 znamenitosti, ili četiri petine. Iako su mi izmakle dve vrste - Šivačica i Utva zlatokrila - zadovoljan sam tim rezultatom. Utvu smo mimoišli za nepunih sat vremena. Naime, Pol i Sali, koji su pre nas bili na Tuzli su videli čak 13 Utvi, dok moja jedina Utva zlatokrila i dalje ostaje ona koju sam pre skoro 20 godina video pored Ratnog ostrva u Beogradu. Uprkos tome, širu okolinu Bodruma toplo preporučujem istraživanju sklonim ptičarima.

 

O Brajanu, pročitajte i http://blog.b92.net/text/6869/Brian%20je%20zaspao/

 

Latinski nazivi vrsta (redosledom pominjanja):

Crnoglava strnadica Emberiza melanocephala

Dugorepi svračak Lanius nubicus

Krški soko Falco biarmicus

Kudravi nesit Pelecanus crispus

Modrovrana Coracias garrulus

Riđi mišar Buteo rufinus

Šivačica Cisticola juncidis

Utva zlatokrila Tadorna ferruginea

Vivak ostrugaš Vanellus spinosus

Žbunjar Cercotrichas galactotes

Španski vrabac Passer hispaniolensis

Češljugar Carduelis carduelis

Vodomar Alcedo atthis

Crvenoglavi svračak Lanius senator

Grlica Streptopelia turtur

Zelentarka Carduelis chloris

Daurska lasta Hirundo daurica

Gugutka Streptopelia decaocto

Bela roda Ciconia ciconia

Pupavac Upupa epops

Siva čaplja Ardea cinerea

Mali gnjurac Tachybaptus ruficollis

Barska kokica Gallinula chloropus

Kukumavka Athene noctua

Seoski detlić Dendrocopos syriacus

Zeba Fringila coelebs

Ćubasta ševa Galerida cristata

Vlastelica Himantopus himantopus

Crvenonogi sprudnik Tringa totanus