Trujemo li naše bebe? Apel vlastima u Srbiji!

Buka oko kontroverzne hemikalije Bisphenol-A (skraćeno BPA) nikako ne jenjava, naprotiv, ovog meseca je zaokupila pažnju brojnih svetskih medijskih kuća poput Washington Post-a, Newsweek-a, i Reuters-a.  Iako se već godinama nižu naučne studije koje povezuju ovu hemikaliju sa štetnim uticajem na ljudsko zdravlje (govorimo o više stotina studija!), iako Američka Akademija Pedijatrije savetuje majkama da izbegavaju flašice napravljene od polikarbonatne plastike koja sadrži BPA, iako je Američki Institut CDC (Center for Disease Control) uradio studiju čiji rezultati dokazuju prisustvo BPA kod 93% testiranih Amerikanaca, sa najvećom koncentracijom izmerenom kod dece, a najmanjom kod odraslih; iako je Kanada prošle godine odlučila da zabrani ovu hemikaliju u proizvodima za bebe i decu -sve ovo nije bilo dovoljno da pokrene lavinu medijske pažnje u onolikoj meri koliko je to učinio transkript sa džentlmenskog sastanka u Cosmos Klubu, koji je pod nerazjašnjenim okolnostima našao put do 2 novinarke Milwaukee Journal Sentinel-a i sa stranica ovog dnevnog lista procurio u širu javnost. (1) 

Tom sastanaku 28.maja ove godine u ekskluzivnom Cosmos Klubu u Vašingtonu prisustvovali su lobisti za hemikaliju Bisphenol-A (proizvodnja donosi hemijskoj industriji dnevnu zaradu od oko 6 miliona dolara), takođe i predstavnici kompanija Coca-Cola, Alcoa, Del Monte, a svrha sastanka bila je stvaranje nove strategije za odnose sa javnošću usled sve većeg broja studija koje ukazuju na štetnost BPA.  Ono što se sada već smatra skandaloznim, bilo je diskusija o metodama zastrašivanja javnosti: «ako zabranimo BPA, nećete moći kupiti hranu za vašu bebu», «na vama je da izaberete između skupe smrznute hrane, i jeftinije hrane u konzervama», čak i angažovanje trudne žene za medijsku kampanju koja bi govorila o prednostima hemikalije.  Naime, osim polikarbonatne plastike (2) od koje se prave flašice za bebe i neke druge vrste flaša, hemikalija bisphenol-A se takođe koristi i u epoksidnoj smoli (epoxy resin) kojom se oblaže unutrašnjost konzervi (zbog toga prisustvo predstavnika Coca-Cole), takođe i u konzervama za tečno mleko/formulu za bebe.

Brojna istraživanja dokazala su vezu Bisfenol-A sa rakom prostate, dojke, dijabetisom, promenama u mozgu, hiperkinetičkim sindromom, pobačajima, i što je posebno zabrinjavajuće, trajnim promenama na hromozomima koje se prenose na sledeću generaciju.

80-tih godina u Americi i Nemačkoj postavljena je referentna doza (RfD) za BPA od 50 μg/kg/dan koja se smatra bezbednom dnevnom količinom bez negativnog uticaja na ljudsko zdravlje.  Od onda je objavljeno preko 150 «low-dose» studija o negativnom uticaju BPA na ljudsko zdravlje čak i pri nižim količinama.  Takođe je veći broj studija potvrdio na osnovu izmerenih koncentracija u ljudskom tkivu, krvi i serumu, da odrasla osoba unosi deset puta veće količine od one koja se 80-tih smatrala prosečnom i bezbednom. (3)  Ne zna se tačno zašto je realna koncentracija BPA hemikalije u ljudskom organizmu veća od izračunatih predviđanja, u svakom slučaju je sigurno da 3 milijarde kilograma ove hemikalije koliko se godišnje u svetu proizvede nekako pronalazi put do ljudskog lanca ishrane.

Ni američki političari nisu ostali gluvi na reagovanja javnosti i medija, pa su tako početkom juna kongresmeni Henry Waxman i Bart Stupak uputili pismo američkoj administraciji za bezbednost hrane i lekova FDA (Food and Drug Administration) u kojem traže od administracije da preispita svoju prvobitnu izjavu o bezbednosti hemikalije -tek sada saznajemo kroz pismo kongresmena da je ta odluka bila zasnovana na rezultatima samo 2 studije sponzorisane od strane lobija za industriju plastike.  Zašto su gospoda iz FDA uvažili ove dve studije a ignorisale stotine drugih, ostaje da nagađamo.

Apelujem na vlasti u Srbiji da razmotre zabranu ove hemikalije u proizvodima za bebe i malu decu iz sledećih razloga:

• Dokazano je da su konentracije BPA najveće u bebama do 6 meseci i posle postepeno opadaju, verovatno zbog toga što se bebe do 6 meseci isključivo hrane mlekom po nekoliko puta na dan. (4)
• Rezultati brojnih studija dovode u pitanje «bezbednu dozu» od 50μg/kg/dan
• Dokazano je da je bebin organizam u prvoj godini života u periodu ubrzanog razvoja i sazrevanja vitalnih organa i funkcija najosetljiviji na hemikalije i ksenoestrogene kao što je BPA. 
• Proizvođači polikarbonatnih flašica kao što je Avent su već počeli da proizvode «BPA free» flašice, ali ih ne dostavljaju zemljama gde zabrana još nije uvedena.

Svakog dana trudnice i majke u Srbiji kupuju flašice od polikarbonatne plastike, misleći da kupuju najbolje za svoju bebicu.  Ne znam koja dužnost je važnija i svetija od one da zaštitimo svoju decu, i budućim generacijama omogućimo zdravo i bezbedno detinjstvo.  Hajde da budemo na korak ispred svih!

---------- 

Sitnim nanizano:

1)      Dve novinarke "Milwaukee Journal Sentinel" Susanne Rust and Meg Kissinger koje su prve objavile transkript sastanka u Cosmos Klubu i ukazale na nedovoljnu angažovanost američke vlade da zaštiti javnost od opasnih hemikalija, ušle su u finale za Pulicerovu nagradu za 2009 godinu.  

2)      Polikarbonat (PC) plastika označena je brojem za reciklažu 7, ali često ovaj broj izostaje na produktu, na primer nije utisnut na Aventovim flašicama

3)      Interesantni detalji mogu se naći u pregledu većeg broja studija pod nazivom «Human exposure to bisphenol A (BPA), Reproductive Toxicology 24 (2007) 139-177.

4)      NTP-CERHR EXPERT PANEL REPORT on the REPRODUCTIVE and DEVELOPMENTAL TOXICITY of BISPHENOL A, National Toxicology Program U.S. Department of Health and Human Services, 2007

5)     U februaru ove godine švajcarska vlada je potvrdila svoju pređašnju odluku da BPA ne predstavlja nikakvu opasnost za ljude, i kao jedan od razloga svoje odluke navela da bi se u slučaju zabrane BPA, proizvođači verovatno okrenuli mnogo manje bezbednim materijalima i hemikalijama nego što je to BPA.