UDROBLJENO

koča

 ILI: O psećoj kaki, ljubavi i jumbo sladoledu, razvodu, kultovima..

Nekad davno, desilo se nešto  lepo čega se često setim bez  nekog posebnog razloga. Razne me asocijacije potsete  sledećeg: 

Dakle, pre par stotina godina, kada sam imala oko 17 (sada imam 52, računajte sami), u Kolarčevoj ulici, tačnije na onom pešačkom prelazu izmedju Jugoexporta i Inex-a , gde se prodavao sladoled na "jumbo" kugle, po koje sam ja verovatno krenula (čak sigurno), ispred mene odjednom klekne jedan strašan frajer, i zaurla: VOLIM TEEEE!

Ne mene, naravno. Urlik je bio upućen nepoznatoj mi devojci. Nisam nikad videla ko je srećnica. I nije ni važno. Važno je da sam joj zavidela. Godinama! Ne što je strašan frajer, nego što je neko tako strašno voli.  Nemam pojma, naravno, šta je bilo posle. 

Imam pojma da u stvari nije ona kojoj treba zavideti, nego on. Osetio je tu strašnu navalu ljubavi. Jeste li je osetili nekad? 

Mogu da se pohvali da ja jesam. Upućena pogrešnoj osobi, doduše, al jesam. I won. Toliko o razvodima.

Nikad nisam prošla tuda da ga se ne setim. Ni pojela jumbo sladoled.. rekoh, razne asocijacije navedu na to lepo.

I na ljubav. I stvarno  ne mogu da napravim razliku da li više volim sladoled ili svog psića, ili maslinku što mi raste na terasi, ili more, da ne pominjem decu...i zašto bih pravila razliku? Mora li se to? Nekako stalno moram da se pravdam da nešto volim ili ne volim "više od dece"!!! kakva glupost!!

Pun mi je kufer kultova. Poslednjih godina je u modi kult dece. Za svašta se zaklanjaju iza nedužnih klinaca, a nekako meni tu  izmiče ljubav.

Mislim, jel dete zdravije ili srećnije ako mu kupite motor sa 2 godine?? Ili sa 12?? Oba primera imam u zgradi, ne preterujem..a onda trpe zlostavljača "zbog dece" . Ne pije mi vodu ta priča, jel da?

Poslednjih godina je u modi priča o psima lutalicama, psećoj kaki po parkovima, boga ti, igraju se deca tu..

Jel? 

Hoću da kažem da mislim da niko na svetu ne voli decu kao ja . To verovatno i vi mislite. I oni. I treba. Al nemoj da nam ta nedužna bića postanu alibi za lenjost, aroganciju, čak brutalnost, ili bilo šta drugo.

Priroda nije ono što vidiš na putu za skijalište (reče neko u nekom bljuzgavom filmu na Hallmarku- svašta nešto ja odgledam pa se stidim). Priroda je selo, biljke, životinje.. I mi smo bili priroda, a postajemo uljezi. 

Ako bi danas ceo ljudski rod nestao sa lica zemlje, cveće bi cvetalo, more bi mirisalo, mačke bi mjaukale, miševi bežali, bubice zujale..moj psić Koča bi zapišao banderu,  ne bi ni primetili da nas nema. Dobro, možda bi Koča primetio, i ti domaći razmaženi mučenici.  I nekako mislim da bi im bilo bolje. Svima njima.

I ne znam zašto neko misli da je važniji od nekog drugog...zato što je na boljem položaju, ili ima bolju frizuru, ili više para, ili moći, ili hoda na manje nogu... možda preterujem, al bojim se da smo se malo mnogo osilili, možda je potrebno neko otrežnjenje, dok nas priroda ne otrezni na najbrutalniji način. 

Te sa tim u vezi, prijatelji, molim da vaspitate decu da ne diraju kaku rukama, a ako i dirnu da ne stavljaju ruke u usta, nije to baš teško, mnoga deca (uključujući moju) su odrasla uz životinje i preživela, i to vrlo zdrava, Bogu hvala. Plastične kese da skupljamo kake po parkovima? Ne hvala. Nikad. Pas kaki djubrivo, kesa uništava prirodu i ko zna koliko života,i izvolite me prezirati, al mislim da je lakše naučiti klince, oni jedva čekaju. Uživaju čak. Kratko rečeno: prenemagušo, nauči dete da pere ruke!!

Ne znam dal ste zakačili poentu, al aj malo da smanjimo sve vidove arogancije, i kad klinac krene da zgazi puža, recite mu da je to životinjica koja ima svoju ulogu u tom parku i u ovom gradu, i našim životima, i to važnu, i da mi njega ne diramo , on nas ne dira, moramo živeti zajedno, pa aj da probamo da svima bude malo lepše, da uživamo pritom..možda i uspemo, a?

Što nas vraća na ljubav.

blagoslovene kravice