Ulter i Frida

U tri popodne, Oksitocin je konacno uhvatio korak sa mnom. Spustali smo se zajedno niz Yonge, Mr. Happy - na strateskim pozicijama spreman da me prebaci u orbitu oko Ruzicastog Zrna - i ja, izmozdena gravitacijom stranog sveta. Jos jedno zvezdano jezgro je proslo neoplodjeno, sakrament kosmicke tajne u koju nisam upucena, kao ni ostali glasnici koje srecem na ovom cudnom mestu.

Lunarne faze i galakticke zakonitosti...uh, nisam uvek podrobno pratila. Svejedno, genetskom analizom prepoznata je kombinacija i dodeljena svrha. Primecujem da se svrsishodnost javlja na razlicitim svetovima. Sasvim nepotrebno se pitam, cemu? Nikada necu saznati - moj nivo organizacije je zatrpan visokim kolicinama Estrogena i Progesterona koji slede programirane cikluse, ali sa neprekidnim varijacijama. U sredistu tog vrtloga je radijalna celija, od kojih imam vise stotina i zbog kojih me svake lunarne faze, u tacno odredjeni sat, spuste na ovu planetu. Nije mi jos uvek jasno zasto. Pomislila sam da predlozim svojoj supervizorki da su vece sanse za uspeh ako bi mi dali uputstva, ali pokretanje postupka je zamornije od podizanja nogu na ovoj gravitaciji. Svaki put izgubim po jedan od tih malih, zutih kruzica i pomalo mi je zao. Znam da nisu umetnuti, stvara ih moja hemija, ali sta je uopste moje? "Kad si deo svrhe..." kako ono bese? Pomoglo bi i da sam naucila jezik. Cesto nalecem na domoroce. Nesto su krupniji od nas, hodaju smesno obzirom da im je ovo nativna sredina, dlakavi su i puno gestakuliraju. Proizvode glasove, samo sto ih ja uopste ne razumem. Na neki ne sasvim smisleni nacin su vezani za svrhu mog boravka ovde. I samim tim gube na dopadljivosti. Jos od malih nogu slusam price o univerzalnosti nase zrtve. Ne znam koliko je univerzalna, jer da jeste, neko bi se valjda setio da je zameni za nesto manje, lokalno.

Nije uvek tako strasno, ali svaki put pred kraj zaduzenja, kao da se fino izbalansirani protok poremeti i zaista mi dodje da se po povratku podvrgnem Gajenju. Tada bih barem saznala sta postaje od sicusnih zrna koja nosimo pri dnu stomaka. Postoji problem sa time - Gajenje donosi uklanjanje receptora za zadovoljstvo, a ja ne mogu da se odreknem randevua sa Mr. Happy-jem. U stvari, ne znam nikoga ko se dobrovoljno prijavio za Gajenje. Ako je to jedini izbor, onda se moze i bez njega. A Mr. Happy...- kad on stupi na scenu, onda je vreme za moj zasluzeni odmor na Ruzicastom Zrnu. Ne znam ko je sve ovo smislio, imam dosta primedbi, i nadam se da bar neko zna sta se desava. Ipak, Zrno joj je bio maestralni potez.

Mr. Happy...pa, on ne nosi nikakvu slicnost sa bilo kojim entitetima koje sam do sada srela, ali to je legenda o kojoj se sapuce u prostranim holovima Akademije i podize uzbudjenje do neizdrzivih visina pred prvi zadatak. Zvanicni naziv je Oksitocin. Ne poklanja mu se mnogo paznje, bar ne u ovoj, njegovoj najvaznijoj funkciji, po misljenju sveopste vecine. Zaduzen za bezbroj funkcija on je visoko cenjen iako ne i potpuno objasnjen, no nista se ne da uporediti sa trenutkom kad se stisa bura vecitih oponenata Estrogena i Progesterona i on se pojavi da podigne duh, osvezi isusene usne i svojim snaznim rukama me prebaci u dimenziju Zrna. Cista euforija! Prica se da postoji tajni pokret u kome se uce vestine manipulacije Oksitocina. Kazne za ucesnike su uzasne; zvanicni stav je da bilo kakvo odstupanje od vec razradjenih i ustolicenih principa i standarda dovodi do raspada sistema, a bez sistema smo nista...bla, bla, bla. Licno znam da bi se sve do jedne prijavile za Tajno Drustvo Oksitocina, samo nam kazite gde! Kratki boravak na Ruzicastoj zavara nezadovoljstvo, ali zasto se zadovoljavati komadicima bilo cega, ako je izvor uzivanja vec u nama? "Postavljas glupa pitanja" govorila mi je M2 dok sam jos ucila da citam.

Na uglu Yonge i St.Clair, prelazila sam na zapadnu stranu ulice kad sam se sudarila sa jednim lokalnim. Umalo me je oborio! Jako mrzim sto su tako nezgrapni i vec mi je prst bio na dekoderu, koji bi mu na lokalnom dijalektu sasuo sve ono sto sam ja mislila o primitivcima koji ne gledaju kuda idu, kad sam podigla pogled i upala u nesto sto je najvise licilo na dno bazena nase rezidencije. Samo sto je ovo imalo sitne radijalne pruge u nekoliko nijansi oko okruglo crnog kruga u sredini i neke tackice sa strane i gledajuci u mene odjednom pocelo da menja boje. Domorodac je gledao u mene kao da nije nikada pre toga video pripadnicu moje vrste, i tako neobavesten premislja da li sam jestiva. Brzo sam pipala jednom rukom po dugmicima dekodera da izbaci standardnu poruku, koja bi trebala da kaze nesto o tome da sam vrlo prijateljski nastrojena i bezopasna, dok sam drugom dodirnula levu dojku pod kojom je bio moj licni letalni brisac plavih ociju, ali sam oklevala a da nisam znala zasto.

Zgrabio je rukom moju nadlakticu, nimalo grubo i odvukao me sa ulice, nazad na istocnu stranu. Poceo je da govori brzim recenicama i dekoder je zastucao i zacvileo, a u mojoj glavi se pojavio niz smislenih izjava. Primerak nije bio preterano dlakav, imao je usne koje su pravile smesne oblike dok je pricao i moj pogled se naizmenicno setao izmedju njegovih ociju, kose, usiju i usana. Nije izgledao tako primitivno kao ostali koje sam sretala, cak bih rekla da sam uocila definitivne znake inteligencije u plavom pogledu. Iako me je i dalje gledao na isti nacin, polugladno, poluzbunjeno i imao je jos koju polovinu viska, koja mi je narocito bila zanimljiva. Konacno sam uspela da se skoncentrisem i registrujem sta je pricao, i usput prestala da stezem levu dojku kojoj je to narocito prijalo. Predstavio se kao Ulter, i zamolio me je da odemo na kafu. Ja tu gadnu tekucinu nikada ne bih pila, cak i pod blazeno-zastitnim dejstvom Oksitocina, ali nudili su ovde obicno i jednu podnosljivu materiju, zvanu choco, pa sam pristala. Pristala bih i bez toga.

Otvorio je staklena vrata i propustio me da udjem. Bila sam vec na ovakvim mestima. Uvek ista, i bez udobnih stolica. Seli smo u jedan ugao, on je doneo par solja sa vrucim isparenjima i seo preko puta. Gledao me je cutke. Gledala sam i ja njega i pitala se kako bih ga prosvercovala na Zrno, jer ako cu probati nesto novo i slasno, to bi moralo biti tamo. Ne znam o cemu je on razmisljao, ali je i dalje cutao. Ja sam pocela da primecujem kako ima zanimljiv odnos sirine jagodica i usana, kako su mu trepavice dugacke i tamne, kako mu koza pod dlakom izgleda sasvim mekano...kad on progovori na cistom felinu!? Dok sam se osvestila, vec sam saznala da je on sin lokalnog kralja sa kojim je nas Krug sklopio ugovor za ovu deceniju i koji je ukljucio dve generacije i tri rasna fenotipa i da on uopste ne zna zasto mi sve ovo prica, ali kad me je video danas umalo se nije srusio, jer ja izgledam skoro identicno kao hologram njegove cukun-cukun-babe, koja je bila poslednja zena na svetu i...

Od svega toga, ja sam registrovala sa istovremenim budjenjem alarma dve jako bitne stvari:

- Ti si PRINC?!!
Prvo mi se omakao kikot, pa nesto nalik na kasalj, pa dva kikota, i onda je iz mene provalio gromoglasni smeh. Naime, jedan od mitova iz najranijih dana Akademije, za koji se uopste nije znalo odakle potice i ko ga je smislio je bio o Princu i cekanju istog, a koji nikad nije dolazio, i kako je zbog toga presusio dotok Oksitocina i cela kolonija zena je potom usahla roneci suze kraj doline od koje je nastala velika voda, pa poplava i...- bilo je tu razlicitih varijacija, od kojih su pravljeni skecevi sa uvek istim zavrsetkom: mi bismo sve vristale od smeha, zapomazuci da prestanu! Cak su nam se ponekad i Mamsis pridruzivale, iako je mit bio strogo zabranjen, a kazne realno bile vrlo neprijatne. Nikada ni jedna medju nama nije pomislila ni na trenutak da princevi postoje. Prica bi bila previse glupa ako je bila stvarna.

On je zastao i gledao me u cudu. Ja sam pokusavala da se zaustavim, sada stucajuci i brisuci suze, i u tome je narocito pomogao drugi deo njegove price koji je bio daleko od neozbiljnog. Ovaj primitivac je znao mnogo vise od mene o tome sta se dogadja i zasto sam ja, kao i sve druge FEJ (Fertilne Evolutivne Jedinice) ovde.

"Ulter, ja sam Frida. Kako je moguce da ja licim na tvoju cukun-tamo-neku-babu? Ja sam alien. Imam zelenu kosu i kozu naslikanu motivima iz sazvezdja sa koga dolazim. Na nasoj planeti uopste nema muskaraca i...KAKO je moguce da ti znas felin?! I sta tacno mislis pod tim ‘poslednja zena na svetu'? Ovaj svet je pun zena!"

Jedva sam se suzdrzala da ga ne preklinjem da mi kaze sve sto zna. Za desetak godina postacu segrt za MEJ (Mentalne Edukativne Jedinice), i tada ne bih imala problema da mu ispravim nabore sive mase i procitam sta ima u njima.

Gledao me je, sada jako ozbiljno.
"Frida, ti ne znas zasto si ovde?!"
Sad sam ja njega pogledala smrtno ozbiljno. Problem je u tome da ja NISTA ne znam. Otkad sam ga srela, primetila sam da se protok Oksitocina promenio, usporio, i da se Mr. Happy odjednom odaziva na ezgoticno ime na "U".
Nista nisam rekla, samo odmahnula glavom ne ispustajuci njegov pogled.

"Ja ne bih smeo da sa tobom pricam o ovome, ali ne mogu da odolim osecanju da te poznajem i da mogu da ti verujem," sada me je vec gledao nekom mesavinom koja mi je bila sasvim nepoznata, i nisam se usudjivala da ga prekinem dok je ne proucim malo bolje, ali mi se odnekud javljala ideja da ovako zelim da me gleda uvek.

"Nisam ni ja siguran vise koji deo ove price je istina a koji mit, meni je oduvek izgledala kao nemoguca bajka," zapoceo je. Tu sam se opet prisetila price o Princu. Nemoguce price i nisu tako retke, izgleda, samo mi vise nije bilo smesno.

"Krajem 21-og veka, covecanstvo je bilo u problemima do grla. Izgledalo je da koliko god napredovali u nauci i tehnologiji, jedno epohalno resenje bi donelo hiljadu novih problema. Siromastvo, zagadjenje, politika, ratovi ... Tokom nekoliko poslednjih godina veka - i ovo se sve saznalo naknadno - na vrhunskim pozicijama vaznih naucnih i monetarnih institucija pojavile su se zene. To je bio relativno cest trend u to doba, smena tradicionalno muske dominacije, iako se uglavnom smatralo samo formalnim. Mnogo kasnije utvrdilo se sta se zaista desilo tokom tog perioda. Naime, nekih stotinak godina pre toga, bila je osnovana grupa o kojoj se nikada nista nije culo, i koja je imala za cilj ozbiljno menjanje sveta. Bilo je u njoj i muskaraca, ali su najzastupljenije i najbrojnije bile zene. Bogate i mocne. Moja daleka pra-baba je isto bila medju njima. To zamisljeno menjanje sveta se menjalo kako je nauka napredovala, i uz nesto srece kako to obicno biva, zene iz ove organizacije su se zatekle na pravom mestu kad je ostvaren prvi kontakt sa vanzemaljskom inteligencijom. Izgleda neverovatno, ali jeste tacno, da su one taj kontakt sacuvale od javnosti i bilo koga van njihovog kruga. I u samom ostvarivanju tog kontakta su bile glavne, jer su angazovale bile ljude sa psihickim sposobnostima telekomunikacije razlicitih vidova. Izgleda da je kombinacija organske komponente tela i uma bila krucijalna za vanzemaljce da pozele kontakt sa nama."

Nisam razumela zasto je njemu prica zvucala toliko neverovatno, ali nisam znala ni ka cemu vodi pa ga nisam prekidala.

"Dalje legenda kaze da su one uz pomoc tih vanzemaljaca organizovale masovni Exodus zena sa Zemlje." Ovde me je pogledao sa tako bolnim izrazom da sam ispruzila ruku, uzela njegovu i ohrabrila ga stiskom da nastavi.

"Cak i da projekat nije bio tako strogo cuvana tajna, niko ne bi verovao da je tako sta moguce. Ni dan-danas vecina muskaraca ne zna sta se desilo." Gledajuci njegovo istinski duboko prozivljavanje price, nisam mogla da se otmem utisku da je mozda postojao dobar razlog sto ja nista od ovoga nisam znala do sada. On nije odvajao pogled od mog lica, i sada je pogled postao intenzivan. "Ono sto niko ne zna je gde su otisle. Ni danas se ne zna. Na Zemlji su ostale jedino one koje su to htele ako su bile starije od 65 godina i kojima su prethodno bili uklonjeni jajnici. Povele su i svu decu, ukljucujuci decake do 15 godina starosti."

Popio je malo svog napitka, i ja sam svog. Okrenuo je bio svoju saku i sada je on drzao moju ruku u svojoj.

"Prica o samom odlasku je tek neverovatna. 31-i decembar 2099-e, u podne po Grinichu, svi pamte jedino da je sunce postalo narandzasto, zatim crveno, u krajevima gde je bila noc, zavladao je mrkli mrak. Pet minuta kasnije, svi su se prenuli, i jos par minuta kasnije poceli da shvataju da vise nigde nije bilo zena." Slegnuo je ramenima i podigao obrve, kao da i dalje ne zna kako treba reagovati nad tako jednom neverovatnom istorijom. Jeste zvucala fantasticno. Ovde ima princeva, zene nestaju usred dana, i...ni dalje nisam nista razumevala. 

"Sledecih pet godina su bile vrlo mracne. Zacudo, bilo je malo ratova i nasilja, ali puno samoubistava i lokalnih nereda, koje se niko nije mnogo trudio da ugasi ili spreci. Moglo bi se reci da je nastala globalna depresija. Broj muskaraca se prepolovio i dalje naglo padao.

Vrlo brzo su se pojavili prvi modeli zenskih robota, dok je umetnost, video rekordi, pa cak i pornografija, i sve sto je prikazivalo zene bilo ili konfiskovano i sklonjeno u deponije, ili unisteno. Pokusaji da se zena stvori od muskog genetskog materijala su bili potpuni neuspeh. Kloniranje starica koje su ostale je isto tako propalo. Ni to nije imalo smisla, ali je bila predlozena teorija da je u njih ubacen bio gen koji je "kvario" sve pokusaje - u laboratorijama sirom planete su dobijali samo muskarce." Zastao je malo, kao da mu treba duzi dah za nastavak price. "Onda je jedna istocnjacka sekta masakrirala sve prezivele zene. Okrivili su ih da su izdajice i da ‘odbeglim' zenama prenose poruke o stanju stvari na Zemlji. Ko zna, mozda i jeste bilo tako, niko nije mogao da potvrdi.

Moja cukun-cukun-baba je jedina prezivela zahvaljujuci slucajnosti i mocnom polozaju nase familije. Tokom sledecih 30 godina do svoje prirodne smrti ona je postala obozavana od strane miliona. Dolazili su joj na hodocasca, da joj cuju glas, dodirnu ruku, i njeni hologrami iz mladosti su postali najtrazenija roba na svetu. Svako je zeleo bar da se priseca kako su prave zene izgledale." Sada je malo okrenuo glavu u stranu, kao da je sa te distance mogao bolje da me vidi, pravu zenu pred sobom. Ispravila sam ledja i nasmesila se. On je odjednom oslobodio ruku i masio se unutar svog kaputa. Izvukao je tanku karticu koju mi je pruzio. Zena na hologramu mi nije slicila ni malo. Ali je bila lepa, i imala osmeh koji je preziveo mnoge generacije do ovog princa. Nasmesila sam se i klimnula glavom, vracajuci mu njegovu relikviju. On je pazljivo vratio na svoje mesto, uzeo ponovo moju ruku koja je cekala na povrsini stola, i nastavio gde je stao.

"Iako su bogatiji muskarci bili klonirani, mi smo odumirali."

Otpio je jos jedan gutljaj kafe, gledajuci me sve vreme. Ovo je bila najneverovatnija prica koju sam ikada cula.

"Molim te, nastavi," ohrabrila sam ga.

Sada je nasim upletenim rukama pridruzio i svoju drugu. Tako stisnuta izmedju njegovih saka, toplina koja se oslobadjala na prelazu njegove koze u moju je prijatno putovala u svim pravcima.

"Mesec dana nakon sto je ona umrla, i ciju smrt su sledila masovna ritualna samoubistva sirom sveta, uspostavljen je bio kontakt sa nama. Radio amateri i astrolozi su vec decenijama pokusavali da otkriju bilo sta osluskujuci Svemir, ali ni jednog jedinog signala nije bilo. I onda je stigla poruka. Iz zvezdanog sistema toliko udaljenog da je bilo podjednako neverovatno kao i sve sto se desavalo do tada. Ukratko, ponudjen nam je bio ugovor, po kome bi mi dobijali zene za razmnozavanje, ali pod vrlo striktnim uslovima. I po visokoj ceni."

"Koji su uslovi?" pitala sam nestrpljivo.

"Da zene biraju. Odnosno, sve ce se odvijati spontano, kad se parovi ‘prepoznaju'. Zene koje ce dolaziti ce biti programirane da reaguju na emotivni stimulans privlacnosti, i tada ce postajati plodne. Imace odnose samo sa jednim partnerom koga same izaberu. Ne smeju biti ni na koji nacin nagovarane - sve je to vezano za ovulaciju i optimalni rezultat. Nasilje je cak i nemoguce, jer ce sve biti zasticene necim sto je nama nedostupno. To je na zalost bilo provereno. Jedna militantna grupa je pokusala da otme jednu od zena za kloniranje (sto je bilo svima na umu) i ceo blok je bio spaljen, sravnjen sa zemljom, ukljucujuci i samu zenu. Nakon toga godinu dana se nijedna nije pojavila."

Stresla sam se zamisljajuci takav zlocin. Ovo je ipak divljacki svet uprkos plavookom Ulteru.

"Mi mozemo da biramo tipove i da odbijemo ako nam se koja ne svidja, ali to se jos nikada nije desilo," nastavio je moju edukaciju moj novi poznanik i po svemu sudeci moj lokalni izbor za Mr.Happy-ija. Od te pomisli mi se stvorila vrucina u obrazima. On je to oucio ali je nastavio nesmanjenim pripovedackim zarom. "One su se vracale na svoju daleku planetu ako su zatrudnele - i tu je stupala na scenu nepovrediva tacka ugovora: deca nisu bila nasa. Dobijali smo samo decake, sa 15 godina, nekad i starije. Proracunato je cak da mi uopste ne dobijamo nazad sve decake, ali ugovor je vise nego povoljan, obzirom da nemamo izbora... "

On je sada zastao i gledao me. Nasmesio se. "Ne mogu da verujem koliko licis na Marijanu. Iako, sa tatuima i kosom izgledas vrlo egzoticno. Bas pravi alien."
Meni se toplina samo sirila u talasima i krugovima.Protresla sam glavom i procistila grlo:
"Ulter, to onda znaci da si ti ili klon ili rodjen i odrastao negde jako daleko odavde. I sve ove zene okolo su roboti? I da ja moram da osetim...nesto, da bih ispunila svoju svrhu?" On je potvrdio klimanjem glave. "To uopste nije los plan, neverovatno...," mrmljala sam vise sebi. Ovo uopste nisam ocekivala.
"Kako je onda moguce da smo se mi u tako kratkom vremenu tako puno promenile? Ocito smo ista vrsta, pa cak i sa genetskom manipulacijom, da li su takve stvari uopste moguce?" Istovremeno sam se setila sigurnosti i funkcionalnosti sistema u kome zivim celog zivota. Nema sumnje da je moguce, i da dobro funkcionise.

"Ne znam nista vise o tome. Ja sam rodjen i odrastao u Akademiji sa drugim decacima. Imali smo M1 i M2, koje su se o nama brinule i poducavale nas. Sve je izgledalo bas kao i na Zemlji, samo jos lepse, i nisam imao pojma o bilo cemu do pred dolazak ovde. Tamo sam naucio i felin, ali ga vecina zaboravi kad se vrate, on je neobican za nas ovde. Ja sam nastavio da pisem na njemu, pisma nepoznatoj...," i tu me opet pogleda onim ocima, "majci, devojci, uciteljici. Sve se to izmesalo sa godinama. I strasno mi nedostaje," uzdahnuo je duboko.

U meni se Oksitocin pretvorio u oluju. Ako ovo nije to o cemu je on pricao onda... - u tom trenutku se javio smireni glas iz malog prijemnika iza uva:" Frida, ovo je tvoj trenutak. Sva komunikacija ce biti iskljucena u sledeca tri dana. Postupaj kako osecas da treba. Za sigurnost ne brini." Glas je pripadao Superiornoj Majci, koju sam ja, kao i sve druge jedinke iz moje i slicnih grupa, vidjala jednom godisnje. Ulter je primetio da nesto slusam, i opet mi se toplina popela u obraze, ovog puta mnogo vrelija.
"Nisi mi rekao da li i ti moras da se...ukljucis? za ...- da bi se ugovor ispunio. Da li si vec?" gledala sam ga zbunjena ali sa spremnim odgovorom u ocima, za slucaj da nije imao pravi.
Odmahnuo je glavom. "Nisam. Da, i ja moram da se zaljubim, ali znas, nama zene toliko nedostaju da se vecina zaljubi u prvu koju vide. Ja nisam nikada pre. Do sada."