Iz tame

Voleo bih večno da živim u toploj i gustoj tami , koja bi se , ukoliko je to potrebno , mogla razdvajati nekakvim predmetom . Tako je topla i velika , misteriozna , nekada opasna , češće ljubazna i umilna , meni potpuno nepoznata . Budi me u najtiše doba rastežući mi telo sa jednog na drugi kraj snivanja . Ona je moj prijatelj , pre sam mislio da me muči , ali sada razumem , ili želim da razumem njenu umilnost . Mogla bi da bude surova samo ukoliko se ne ponašam ljutcki , dostojanstveno , pravilno . Poželeo sam neke stvari i sve se ostvaruju , postoji jedna ograničavajuća stvar , samo želje koje zaboravim ili one za koje ne mogu sa sigurnošću da kažem da li sam ih poželeo ili ne , ostvaruju se . Poželeo sam prvo da mi se ispune sve želje koje poželim a zatim sam poželeo da mi se ne ispuni ni jedna želja , iz tog razloga sada mi se ispunjavaju sve želje ali samo ukoliko zaboravim da sam ih poželeo ili u nekom drugom nedefinisanom slučaju . Čovek mora , da bi nešto postigao , vredno da radi , da obrađuje svoj mali komad poseda , dok uz veliki trud ne dobije neke koristne rezultate . Imao sam neka iskustva sa tom lirskom tamom . Uveče je sve tiše , nekada je i greh praviti buku , ima dosta duha , ona izliva kišu i svaki šum ponekad postaje sve jači.Trudim se da bude moja i ja da budem njen , ne želim da je izgubim . Svaki mig svesti raspršuje to nešto i ostaje najviše utisak i ne želim da stavim tačku jer ona nastavlja da živi , ja nastavljam da živim za nju . Budite sretni sa svakim svojim uzdisajem , jer je prelep i neverovatan , život je neverovatan i vredan , budite dostojni svog živog postojanja volite i mrtvo i čisto i živo i malo i naizgled nepotrebno jer prolaznost je iluzija shodna čoveku , dakle privid .