Služiti vojsku u Izraelu iliti tojest???

Apsolutno nepotrebno zapitati se i imati ikakvu dilemu na tu temu. Dakle, da pređemo na tu celu stvar oko Bliskog istoka (meni tu ništa nije blisko, pojmatijaneam o tome, ali probaću da koncipiram koncept - ne koncert Santane na koji nisam otišla, a ako pak ne raspola/žem/gah s nekim relevantnim činjenicama, imate gugl pa oguglajte na takavmistiliskaza).

Sedela sam tako danas posle mnogo i dosta popijenih kafa na raznim lokacijama novobeogradskih priobalja, na splavu koji se zove GATO VERDE iliti zelena mačka (Ne - nisam ceo dan sedela i pila kafu tojest blejala, već sam i radila dobar deo dana, mada me to nije sprečilo da pijem kafeee, mada pa šta i da sam blejala što bi rekla moja drugarica "blejim sa sastanka na sastanak"). Ali, to možda i ne beše zelena mačka, već crvena kako je moj ortak pokušavao da me ubedi preko telefona. Elem, u nekom trenutku pojavi se i on. Ja tu sedela, dakle da ponovim još i jednom, sedela, s jednim drugim ortakom. Znači, u priči su dva ortaka i moja malenkost, jelite, ja.

Već u prvih nekoliko rečenica nakon nji’ovog prvog - moram da naglasim, upoznavanja (pošto sam danas imala čast da prisustvujem i toj situaciji gde mi se dvoje kolaga po peti put jelte upozna-va-ju), shvatila sam da ja polako tu postajem višak, jerbo su teme za mene i nedeljni zalazak sunca kraj r(ij)eke postajale tuuuuu hevi.

2 iz dakle, najs, 3 iz čist vishak! Kako se ti ‘fra’eri moji tako uvek dobro drže i skapiraju, ne znam da l’ treba da zahvalim sebi samoj, ali uglavnom, teme se počnu nizati kao da smo svi mi u principu iz iste tikve nikli, ili u najmanju ruku, u istoj bašti, zalivani.

Ipak, u svakoj temi, ja sam mirođija, a u svakoj čorbi ja sam ono neko Ssslovo ako se kuva ona iz kesice. Jedan nazovi mi drug, valja mleko a sem toga i još puno toga, ovaj drugi valja limuzine, a meni ne daju da valjam, ja samo mogu da pričam i pravim se pametna. Elem, ni jedan od pomenute dvojice neće da me uposli kod sebe u organizaciji, jerbo naravno kako su se objica ubrzo složil,i misle da bi im ”propao i pogrebni zavod“, ukoliko bi ga i otvorili, koji su naveli kao unosan posao tojest parametar za uspešan biznis u Srbiji. Dakle, kažu da bih se ja verovatno nasmejala i na crnu udovu od nekog postarijeg gospodina, svojim zaraznim smislom za optimizam tojset pozitivizam. Na šta su se obojica poraspukli umalo, od smeha. Meni u tom trenutku uopšte nije bilo ništa smešno (mada, pa ipak-ta situacija oko mog zaposlenja u pogrebnom zavodu...hm...?), i mada moram priznati da me je njihov smeh, negde naveo da zaključim da momci u svojim ranim četrestim tojest kasnim tridesetim, uopšte nisu ozbiljni, ili makar, mene ne uzimaju dovoljno, za istu takvu mada nisam doduše ni u ranim četrestim ni u kasnim tridesetim (ja imam 100 godina, nije neka tajna). Na šta su se složili ali pa ipak, oni su moja desna i leva strana od tri strane, koliko inače imam ortaka. Da ih naravno, nazovem, tako. A ako postoje leva i desna strana, koja je onda - treća strana???

Uopšte ne znam kako smo se dotakli teme pasoša, čekanja u redovima i da ne nabrajem kojih-sve-ne-administrativnih pitanja vezanih za dobijanje evenutalne vize, novog pasoša, i prebega na neko toplije i morskije mesto za vreme leta, uglavnom...kad ja tamo a ono međutim, ja sam pomenula za mene dramatičnu činjenicu da mi direktor svakih 5-6 dana koliko ga prosečno naletim, malo preti otkazom, ali da mi zato isto tako ne da odmor pre septembra meseca, ali da sam isto tako spremna i da razumem da sam ja u suštini karika od značaja za tu dez-organizaciju, samo da mi je to recimo već drugo leto gde bih samu sebe prehebala, ukoliko u sopstvenom inatu i režiji ne organizujem 10 dana slobodnog odmora koji podrazumeva isključivo odmor i lenstvovanje, koje ja u suštini teško da bih i mogla da sprovedem, kakva sam, ko na federe da skačem inače. Levi me nije zvao nigde s njim, mukica, al oket, ono istrpeo me prošle godine čitavih 5 dana grčkovanja, a desni je naravno nabacio kako treba da idem s njim na Santorini upravo u septembru, na neromantično druženje na pomomskromnom mišljenju, na romantičnom ostrvu. A to što ja ne hoćem u septembru potpuno je razumljivo, skoro, kao što je razumljivo to što Srbija nema more, a meni to nikako i ni pod kojim uslovima, ne može postati razumljivo.

Ipak, dobila sam jedan jedinstven i zanimljiv predlog od jednog (desni), koji je drugi (levi), široko podržao i još dodatno i ustanovio, da bi to mogao da bude moj poziv. Ne u pomoć, nego životni poziv koji bi rešio moju “stvar”, ali bi rešavanje pitanja mog odmora – daklem doživotnog odmora od administracije, potrajalo tričavih ma nema ni dve cele godine. Oni, naime smatraju da ja, kao neprikosnoveni mirnodopac ( od ’mirnodopski’ - to je valjda taj neki izraz vojni pa reko’ da gi ubacim tojest infiltriram u tekst), tojest mirotvorac (iliti u ženskom rodu mirotvoračica...ups, ta reč ne postoji ali trebalo bi je izmisliti, zvuči tako hm...šaljivo u mom slučaju!), koji je uvek u stanju da laje, a retko i da ujede, treba da se prijavim za služenje vojske u Izraelu. Ovaj jedan, od te dvojice je i sam tamo lepo po-živeo nekih dve ipo godine, iako otišavši isprve na odmor, od dve nedelje. Elem, pa zašto da bi meni negde bilo bolje?

U svakom i ovom slučaju pomenutom upravo (za slučaj da ste zaboravili, u pitanju je služenje vojske u Izraelu), potrebno je samo još spomenuti činjenicu da je on skupio vezu i vezicu od strane nekog pukovnika ili šta beše već, pa ipak nije zaginuo pardon služio vojsku tamo, ali je zato radio u jednoj firmi koja je proizvođač nekakvih uređaja, a kakvih, e neću da vam kažem.

Ipak, za mene se našlo idealno rešenje. Daklem, odem ja tamo odslužim te dve godine, dobijem kako mi je objasnio mada ja uopšte nisam spomenula da mi je potrebno nekakvo objašnjenje, najpre Izraelski pasoš (a sa kojim imenom i prezimenom?), potom američku nekakvu H2B2 (e a možda to i nije prava oznaka te i stoga, ne držite me za reč), vizu, na deset leta, sa multipl ulaskom u koju zemlju oćem, i kad oćem, a dakle važno je samo da oćem, a naravno mogu i da ne radim subotom i nedeljom za te dve ni dve cele godine, jer je tamo tada šabat, ili neakav praznik, međutim pa ipak, moram da nosim uniformu i naravno oružje podrazumeva se svaki dan. Ja, da nosim oružje! Uglavnom, u međuvremenu bih verovatno srela nekog vojnika odanle, čija komunikacija se, kao što je i Desni eto baš u tom trenutku spomenuo, a što je kontrast i paradox istovremeno svemu njegovom ubeđivanju, zasniva na ja njemu ćao, a on krene da radi sklekove. I eto meni života u idealnim klimatskim uslovima, sa svim potrebnim i nepotrebnim papirima. A plus nema ni težine i dubine, samo sreća, sreća, radost......

Digresija (a za ove što ih zanima ozbiljna tema a ne ovaj moj “ma jel ti mene zahebavaš da ja ovo čitam?”, blog, evo linka http://www.globalsecurity.org/military/world/israel/army.htm, koji je usko povezan sa naslovom istog. Mada, ne da sam iscrpno i u potpunosti to iščitala, ali morala sam da čačnem.

A povratak? Hvala, majci što me rodila, ludu, ludu, ludu ponavljam, ali ipak nedovoljno ludu da se odreknem svog prava na nenošenje oružja, služenja (na čast) tamo nekom drugom sistemu (jer sve što nas okrušuje jeste neakav sistem), i hvala joj što i dalje 3 nedelje vadim vizu, pasoš ne pada mi na pamet dok mi ne ukinu stari iz treće unazad zemlje brojavši poimence (za pretposlednju nismo koliko znam, a to znam, ni vadili), a odmor što nemam i neću da koristim, možda uvaljam ovaj moj sošpa viziran uredno samoinicijativom i na duže staze, nekom, pa dotide i leposprovedetamo gde ja ne idem ovo leto.

ps a ako me je neko video na Zelenoj mački danas jelte, ne moram ni da vas razuveravam da to ni/sam bila ja.

I na posletku da rezimiramo, odnosno da reletiramo, tjest revidiramo, kako neki vole više reći– Ja, tojest moja malenkost kako sam se na početku ovog tekstića nazvala, daklem nisam za valjanje mleka, nisam ni za valjanje limuzina, nisam ni za zaposlenje u pogrebnom zavodu (radije koristim reč preduzeće ali nekako se više uklapa ova malopre i više puta spomenuta tojest napisana), ali eto, mogu da nosim pušku (tojset nekakvo oružje, valjda je to-to), u Izraelu, što pretpostavljam da u mislima mojih drugara (e pa kad su me ovako lepo doživeli, red je da ih unapredim i postavim na zaslužene pozicije iako su već izvršni i uvreženi direktori u neku ruku a sem i osim toga moji dugo iliti višegodišnji pajtosi), znači, da sem da izgledam primamljivo i privlačno u nekavim slatkim i simpatičnim uniformama (koliko čujem, mnogi muškarci se na to posebno lože), po potrebi možesedesiti i da pripucam (i taman posla i posmisliti pupudalekobilo šta sve drugo ne!), a što će reći samim tim da meni u potpunosti odgovara da pomislim i štosemenetičetakodasizrazim, da smatraju me za jaku personu (nongrata u Srbiji tjest čim su u stanju da me šalju u Izrael za dobrobit pa po potrebi dopunite čiju), tojest ženu. Elem, ovde bih morala kao što i jesam, da prekinem prethodnu rečenicu tojest stavih tačku, jer je predugačka i stimuvezi i nepreterano shvatljiva, ali avaj, i da nastavim tojest produžim, nikako opet ne bih smela reći ženu, jerbo ja sebe tako ne mogu da doživljavam, sve dok ne postanem nečija supruga tojest žena a što će reći, dotad sam dakle tojest, devojka, a mene lično što se tiče ja ću da budem devojka i sa dvostruko banki u odnosu na to koliko ih sad imam (što će reći kada budem imala 26x2 banke što će reči biću bogata i neću morati da se sećam da sam služila vojsku u Izraelu! Što će reći opet, super!), makar u međuvremenu postala i nečija supruga tojest žena, ali to je sad već i neka druga tema, ali eto rekoh tojest napisah tojest iščukah na tastaturi. Nego, da ne dužim...moram da se spremam za svoj novi poziv.

A to je (st) da otkrijem da li se t.j. odnosno tojest piše zajedno ili odvojeno, to jest.

......

eLem, što mi sad i krivo da prošle godine nisam posetila Izrael. A pa da, (skoro da) nisam išla na godišnji. A sad bih raspolagala i sa boljim informacijama o toj lepoj zemlji. E a to je sad ona priča šta bi bilo kad bi bilo t.j. ...

I za kraj tojest početak,

Uglavnom, ne znam baš o čemu tačno, al u jednom trenutku čujem “there must be another way”, što će reći slažem se i podržavam da je to tako. Makar u ovom mom, slučaju (gorepomenutom t.j.).