Патри(ди)отизам

Преносим овде свој коментар на текст Бранислава Трифуновића, објављен на  (блог) сајту Блица. Наслов је додат како би указао на танку линију између феномена патриотизма и његовог наличја...

Прилажем прво ауторов текст:

Gramaža
Branislav Trifunović 26.07.2008 | 11:21

Krajem 20-og veka u Srbiji su mnoge reči imale neka druga značenja, pa se tako količina patriotizma merila količinom švercovanih cigara i benzina, količinom izgovorenih reči mržnje prema drugim narodima… Srbin, i to pravi, bio je onaj koji koji je imao dovoljno recki na ratištu, a strani plaćenici su bili oni koji su želeli da sve to prestane.
Kad smo ušli u ovaj novi vek, mafijašima su se proglasavali oni koji su hteli da se bore protiv istih, pa su ih zato ti isti i ubijali. Herojima se nazivaju oni koji se godinama kriju i beže od sopstvene odgovornosti. Patriota je i dalje onaj koji u stranoj zemlji nekog pošalje u komu, a onda ‘hrabro’ dođe u svoju zemlju jer ga je tamo neko ‘maltretirao’. Izdajnici su i dalje oni koji poštuju zakon i to onaj na koji se pozivaju isti oni koji ih nazivaju izdajnicima. Prebijaju se ljudi koji rade svoj posao i to zbog nekih ‘velikih’ ideja…

A kako se to meri patriotizam? Gde se kupuje? Ne pitam šta košta… Jel’ ima neko gram viška da damo ovima kojima fali? Ko to odlučuje ko ga ima dovoljno? Meni se čini da ga imam i previše, bar po nekim mojim merilima - hoću da mi je zemlja nasmejana, hoću da radim za nju, neću da ratujem zbog nečijih tuđih grešaka, neću da idem odavde, ne mrzim nikog ko je druge vere, mislim da su Crnci dobri ljudi, mislim da kriminalci treba da odgovaraju, ne primam i ne dajem mito, poštujem zakone (sem saobraćajnih), ne vređam nikog, znam himnu, ne mrzim nikog od ljudi sa kojima se ne slažem, plaćam porez, navijam za Zvezdu, javljam se komšijama, svađam se sa televizorom, ostavljam bakšiš konobarima, redovno plaćam račune uključujući i pretplatu, poštujem svačije mišljenje, ne razbijam prozore po ulici kad sam besan…i da ne nabrajam više, mada ima toga još. I ne kažem da sam idealan čovek, daleko od toga. E sad, kad se sve to skupi, koliko je to kila patriotizma? Ili je to nešto što staje u kašičicu!? Jel’ znate nekog ko to može da mi izmeri? Baš bi se obradovao! Kad bi taj neko to izmerio možda bi onda znali ko smo i vratili bi prava značenja nekim rečima… Ja mozda znam jednog, ali će mi on to izmeriti za nekih 50-ak godina, bar se nadam.
U međuvremenu, bar što se mene tiče, bilo je 15.000 patriota na jednom koncertu pre neko veče i svi su praktikovali glasnovanje… Za promenu... I j***** se svi vi kojima politika služi za merenje patriotizma... I jedni i drugi...

А затим и свој коментар:

Лацерта
Četvrtak
14 Avgust 2008.

17:35h

За почетак, какав год да је текст, код мене добија километарски минус због неписмености - "Bas bi se obradovao! Kad bi taj neko to izmerio mozda bi onda znali ko smo i vratili bi prava znacenja nekim recima..." - ако аутор блога не зна да се каже "баш бих се обрадовао" и "можда бисмо онда знали ко смо" (а да не помињем зарезе), него прави грешке које се не опраштају ни у првим разредима основне школе, ја у 99% случајева истог тренутка престајем да читам текст. Момак који је писао текст је имао прилично искрену намеру, и види се да му је било стало до тога да о теми патриотизма стварно заузме став, али бојим се да се мало изгубио. Упада у очи његова незрелост, на местима на којима је нисам очекивала - "mislim da su Crnci dobri ljudi" - дааај! Не можеш правити анализу неке појаве за коју сматраш да је лоша пре свега због искључивости и уопштавања, а онда извалити такву глупост! Директно је себи пљунуо у уста исте оне аргументе против којих покушава да се бори. Црнци нису добри људи! Ни белци нису добри људи, као што ни црнци нису лоши људи, нити су белци лоши људи! Постоје једино добри или лоши појединци. Не постоји добра или лоша нација, боја коже, верска, полна или старосна група људи. Не може маса издвојена по једној заједничкој карактеристици бити одређена као индивидуа, па је за мене иста увреда када неко каже "мислим да су црнци добри људи", као када каже да мисли да су лоши - јер их таквом генерализацијом у старту не сматра ЉУДИМА. (А да не помињем ауторово писање речи "црнац" великим словом - је л'то неко додворавање?) Али 'ајде.. И на то ћу да зажмурим. Зажмурићу и на многе друге ствари које ми боду очи - пажња аутора, која је усмерена на оно што ће читалац да помисли, па покушаји да буде симпатичан и да створи блискост са читаоцем типа "ја нисам идеалан", не поштујем саобраћајне законе (читалац би требало да помисли "ха, ха, супер је овај момак, баш је другар, а ја сам помислила "какав кретен, па то су једини закони које треба да поштује!"), навијам за Звезду (открива неке приватније детаље како би себе још мало примакао читаоцу који ће помислити да је текст у ствари запажање "једног од нас", "момака из комшилука") - али у реду, то је незрелост у писању и неспретност која се може исправити искуством. Долазим једва до поенте, иако то није требало ја да урадим већ је било на аутору да је открије, а не да је сакрива. Суштина текста у потпуности стоји. Нека коментаторка му је иронично рекла да је побркао патриотизам са лепим васпитањем, не слутећи колико је у праву и колико то и јесте поента! Патриотизам и лепо васпитање имају много више додирних тачака него што изгледа, а у некој оствареној европској култури људи ће та два појма вероватно побркати и због тога и јесу део остварене културе и зрелих друштава, од каквих смо ми јако далеко. Не причам о европским званичницима, не причам о пијаним Енглезима, не причам о изопаченим Немцима.. Причам о државама које су током Француске Револуције морале (хтеле или не) поставити своје незреле културе на потпуно нови темељ. Тим земљама се данас може замерити много тога, највише одступање од тог темеља, али оне су потпуно други свет, јер ми тај темељ нисмо изменили. Ми (не само Србија него добар део (југо)источне европе) тек сада пролазимо кроз те ужасне, незреле стадијуме, кроз упорне покушаје стварања "јаких, националних држава" - а највећа заслуга Ф.Револуције је што је исте послала у прошлост. "Како то? Па зар нису сада Француска, Белгија, Шпанија и остале старе европске земље јаке, националне државе? Пробај у Француској да вичеш да ниси Француз!" - противаргументи ми се сами јављају. И због тога сам се обрадовала када сам прочитала коментар "Serafim: U Francuskoj je drzavljanin te zemlje Francuz. Ne Srbin, Hrvat, Nemac... Vec Francuz srpskog, hrvatskog, ili nemackog porekla. Tamo ne postoje prava nacionalnih manjina (!!!).", јер ми је дао неописиви шлагворт (:)) и тако ме је лепо повукао за језик... То је класична прича о елементарном непознавању чињеница о којима се говори, али није момак крив због тога што није отишао у ту Француску да се увери колико греши. Крив је пре неки од ликова који му висе на зиду кухиње, али ти детаљи ме заиста не занимају. Ово је први члан Устава Француске: Article 1 France shall be an indivisible, secular, democratic and social Republic. It shall ensure the equality of all citizens before the law, without distinction of origin, race or religion. It shall respect all beliefs. It shall be organised on a decentralised basis. А у преамбули тог истог Устава стоји "Декларација о правима човека и грађанина" из 1789. - по мом мишљењу највиши домет људке мисли у читавој историји цивилизације, која између осталог каже "Men are born and remain free and equal in rights. Social distinctions may be founded only upon the general good." Друштвене разлике могу постојати само као опште вредности. Tо је био први пут у историји човечанства да је идеја о томе како је сваки ПОЈЕДИНАЦ једнако (не подједнако) важан, како је појединац онај крајњи циљ, последња сврха и смисао постојања ступила на снагу. Није ми толико битан блог неког глумца, али важно је то што се његова суштина у нашем друштву још увек не подразумева. Тај момак се зачудио томе што су вредности по којима функционишемо толико искривљене и згрануо се што мора да пише ствари које су толико логичне, природне и подразумевајуће (осим оног о црнцима :-Х). Нажалост, мора. Али то ништа неће вредети. Најбоље би било да се зрелост постигне изнутра, сама од себе. Међутим, ни много јаче и старије земље то нису постигле тако, па чисто сумњам да ћемо ми успети. Хегел је то знао, стајао је на прозору када је Наполеон освајао његову Јену, најежио се и рекао да је дошао "светски дух". Колико је то далековидо и велико! А могао је опсовати и рећи "Глупи Француз нас је окупирао!". Тако би скоро сваки човек поступио. И револуција у самом човеку се никада не би догодила. Игром случаја можда, али боје српске заставе су исте као и француске: Три боје: ПЛАВО. СЛОБОДА * БЕЛО. ЈЕДНАКОСТ * ЦРВЕНО: БРАТСТВО. Може се мени гадити понашање неког Француза који није чуо за Србију, Немца који снима болесне порниће, Енглеза који дође да се иживљава након роботизованог живота у Енглеској.... Али дилеме какве ми сада имамо те земље су решиле пре више од 200 година. Остаје ми нада да ће се сви људи истог јутра отрезнити и схватити колико лепу и смислену заставу имамо, и почети да живе по та три принципа. Та вероватноћа је минимална, јер се такве ствари једноставно не догађају тако. У људској природи је да те мотив убоде или шклепи по ушима СПОЉА. Те старе европске културе су итекако ошамарене, јер ни једна од тих вредности њима није дошла мирно и сама од себе, али тај шамар их је отрезнио. Нас често шамарају ових дана. Ми се и даље не трезнимо. Поента је ваљда у овоме: неко може критиковати пикселажу на ГПС-у у неком набуџеном Мерцедесу Ц класе, загађивање околине које производи такав аутомобил, кич фелне и неукусна седишта..... али ако то ради док вози тротинет - ем ће бити смешан, ем му нико неће веровати. За почетак набрајања негативних страна таквог аутомобила - потребно је такође имати аутомобил.

***************

Поента самог коментара је нешто што бар 16 пута дневно пожелим да викнем на сав глас, па мислим да је прикладније да је викнем овде. Данас мислим да сам можда била прегруба у сецирању ауторовог текста, што је можда одузело место за додатну експликацију поенте, која се излаже у другом делу мог коментара. Ипак, текст преносим како је првобитно написан.