Dream team (ili tri cice i ja)

Marijana Ćosić RSS / 08.06.2007. u 14:57

    

    I tako. Ništa bi od one slike i ja se ne ponostime time, čak se i nekako rimuje i šubi di du. U svakom slucaju, dok ne savatam nekog (a verujte mi, kujem planove po kvadratnom metru udaljenosti od mene, praktika razbija) da mi donese da instaliram sve te džidža bidže, pošto ja jelte, koristim ovaj komp uglavnom za surf, mjuzu i pisanje (znate kakve mišiće imam, juuu, dižem a la 50 cent tegiće na svakom prstiću, svako jutro), a u photo shopu sam se zezala kada sam imala vremena. Hm vreme, šta je to? A to beše na nekoj drugoj planeti pre nego što sam ušla u intezivnu veš mašinu mog cenjenog faksa. Osećam iz petnih žila da napredujem i da se lagano uspinjem. Ali dobro de to. Mis’m to se mora napomenuti, mada verujem da se moja mama već širi u slow motion-u dal’ virtuelno il’ ovako.     

       Šta sam ono htela reći. Ah da. Setih se. Juče, tj. u četvrtak našla sam se sa moje tri omiljene cice sa klase. Mi smo apsolutni team fatal, svaka je apsolutno prelepa i posebna, na potpuno svoj način  različita. Gospođica lepotica M. k’o da je iz bajke pobegla, sa svojom prelepom dugačkom crnom kosom i nežnim crtama lica, apsolutno kao, kao da je šutnula princa sa belog konja, maznula mu životinju i odgalopirala, dok joj vetar šiba u facu. Ona je nedužno i erotika zajedno. Onda gospođica J., njen izgled vara. Liči na umiljatu mačketinu, te njene oči, glava i vrat kad vas pogleda preko ramena, a sa druge strane zajebana, joooooooooj, mnogo, ali fenomalno zajebana, može da vam zabije pesnicu u stomak iz čista mira ili da vas baci sa bine i opsuje vam sve po spisku, i to sve zbog mene ili neke druge njoj drage osobe, a sa druge strane umiljata i morbidno duhovita. Bože što sam srećna što sam sa one crte, tj. njene. Inače bi bilo šibanja. Onda gospođica misterios M., visoka, vrlo tanka, lepa, misteriozna, tiha, a opet kad odvali...odvali. Selektivna, a opet otvorena za sav džez koji se može ponuditi. I naravno na kraju spiska ja! Sweet sixteen, šta da vam kažem, ja volim da đuskam i time se ponosim, nosim minimalu šminke i škotske suknjice sa crvenim čizmicama i sve to uz što jači sving i đip da se sve  diže prašina uskomešana sa onim odvratnim isparavanjem hladnog vodenastog alkohola koji se miksa sa teškim znojem neopranih odvratnih tipova, koji onako smežuravo pokušavaju da ožive neke svoje vijuge misleći da mogu i jednu od nas da pipnu, ali CVRC.      

       Prvo smo se zabile u neki viski bar. Što vam je ko rupa u kamenu mesto. Sa sve «Yak, yak, yak» tipovima,  zadriglim ćelavcima koji misle da su glavne baje ako umeju da otpevaju «žutu kuću» na gitari. Ove tri lujke su već bile nacvrcane kad sam ja dofurala oko pola jedan. Kad su me uveli, ko bubu ispod kamena u «ono», bože, samo sam skenirala da se negde zavalim i popijem makar dve čaše belog vina, pošto ja ne pijem, al za ovo mesto sam htela da napravim poseban izuzetak. Oma  smo se zavalile za neki znojavi sto, krcat znojavih tipova koji verujem prave «ks,ks,ks» zvukove kad sretnu cicu koja ima sve ruke, noge i glavu na broju (ne znam za glavu), i stavili su mi odmah crno vino pred nos koje sam ja oberučke prihvatila uz kez, i...onda nam, tj. meni (ovima je odavno bilo već sve svejedno) se sve relativizovalo, alkohol je izbalansirao okolinu sa muzikom i mojim bićem, a moje ljubimice su bile prosto neodoljive tako da sam morala odmah da im se pridružim u djuski i ludiranju.      

        Kada mi je neki krelac već treći put zabio svoj mokar nos u moje uvo da bi mi nešto rekao (ostalo je samo pri pokušaju i mom begu na drugi kraj...te pećine), odlučile smo da zapalimo i cela rupa je plakala za našim odlaskom. A nas četiri smo se uputile, ševrdajući i igrajući po Brankovom mostu, pravac «Povetarac» i zezanje.    

        Ne znam da li je iko bio ovde na «povetarcu»? Odmah da kažem, da ako su uložili i ‘iljadu dinara u uređenje, ubite me. To je bukvalno prenešeni kst na splav. Posle tog brodića, verujem da svi moraju da prime tetanus. Liči na mračan teretnjak, i šanse su vrlo prisutne da možeš da se bućneš ako ne paziš. Ali nas nije bilo briga. I tako...popele se mi gore, i hm, hm, hm, kad ono...kao neki ogroman šaht, a la «alisa u zemlji čuda» i dole u utrobi trudnog broda muzika nikad jača, ljudi đuskaju, skaču jedni po drugima, lusteri-šerpe se tresu, nama odmah krenuli pundravci, hoćemo dole, hoćemo dole.       Podijum je bio osvojen. Da sam imala zastavicu, zabola bi je tu i moja mačkasta drugarica bi probola svakoga kopljem ili bi mu otkinula glavu svojim noktima. Neverovatno koliko je nama bilo dobro. Čak je i neka cica pokušala da me smuva, i bila je zaista lepa, na neki uvrnuti način, i ja sam je ubeđivala dobrih pet minuta kako ja imam 14 godina i kako će mama da me ubije ako sad već ne budem krenula kući. Ne znam da li mi je poveravala, verujem da joj je bilo svejedno, šmugnula sam joj na kraju, eh sad. Znam, razočarenje, ali bože, zamislite, možda ima sidu ili neku polnu bolest? Nikad se ne zna. Mala nafurana biseksualka, devedesete su prošle ALO! Sad si ili gay il si retro hetero. Nema tu šta, «berem voćkice uz vodenicu», jok ja, radikalno brate, radikalno.       

       Kad smo ispustile dušu, i kad sam ja počela da tražim sebe po ćoškovima, shvatila sam da bi mogle, kao, lagano, vrlo, da krenemo. Predlog usvojen ali ne zadugo. Ostale smo još malo i igrale ispred splava, pošto su pustili neku fantastičnu stvar iz «natural born killers»-a, princeza se skinula bosa, ali shvatila da kamenčići nisu bili baš ljubazni prema njenim nežnim tabanima, tako da se ubrzo predomislila. Kad sam mojoj misteriozi držala ruku, dok je piškila u grmlju, ispred splava neki baja u gaćama i beloj šulji je jurio moju princezu koja je vrištala i bežala i taj tvor je pokušavao da se obriše o nju. Sjurile smo se dole i taj slučaj se bio bacio u dunav i bio je sav smrdljiv i mokar i kad sam htela da ga odalamim i kad sam shvatila koliko je bio ljigav i smrdljiv i sama sam ciknula i pobegla bez glavom bez obzira.      

       Onda dok smo se izležavale kod gazele i osluškivale prolazeće tramvaje i house mixeve nirvane i slično, startovali su nas neki matori sloveni koji su pali u bedak, nisu mogli nigde da nađu pivo. I zaista bedak...mis’m dodžeš u Beograd i nema piva, a ebem ti život. Maca ga je uputila ka pravom obilju tečnosti. «Evo tu odmah se spustite, jeste, tako, odmah tu, malo dalje i tu vam je lepo SVA ova voda, ma samo jedan guc i ko tri eksera da ste smazali», na šta joj je ovaj rekao «Tako si lijepa, mnogo si lijepa, eh da si moja, ali ĐAVO». Nije se obazirao na moja ubeđivanja da je ona maloletna, da joj je ćale glavni inspektor i da trte mrte. Ali i to se sve fino završilo.       I dok smo tako pričale, a ja razmišljala kako ću da dobijem hroničan bronhitis i upalu pluća od ležanja na hladnom kamenu, lagano smo krenule kućicama.     

       Rastale smo se na Brankovom mostu dok je svitalo, a noćne lampe su se upravo ugasile. Ja sam cimnula ortaka u pet ujutru i da, hteo je da me prati kući. Misterios i ja smo se rastale ubrzo, ona na svoj bus, ja da oddžodžim svoje, čekam svoju pratnju koja mi je donela toplu jaknu i jedan sanjiv pogled, ali bože moj, šta sad, ja sam vrlo razmažena i volim kad me prate kući!     

      Kad sam stigla svojoj toploj kućici, bacila sam suknjicu, obukla džins i sjurila se sa Maišetom (mojim psićem) do Taša i tamo izblejala sa drugarom na travi dok je lagano svitalo, a Maiše uporno jurila vrapce i golubove.



Komentari (14)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Marijana Ćosić Marijana Ćosić 15:06 08.06.2007

pasusi

Izv'nte za pasuse. Ja ih bese napravila, al' vidim ovo se sve nekako skrpilo. Pu, pu.
Jelica Greganović Jelica Greganović 15:12 08.06.2007

'Ajd ga iseckaj,

na pola sam dobila zečititis...a dotle je bilo baš dobro.
Marijana Ćosić Marijana Ćosić 15:21 08.06.2007

Re: 'Ajd ga iseckaj,

Evo! Refresh :).
Jelica Greganović Jelica Greganović 16:33 08.06.2007

Odličan,

5.
pnbb pnbb 16:00 08.06.2007

iza ogledala

ili , sta je stvarno bilo

fixer fixer 17:28 08.06.2007

a ustvari:.

on, koji me voli
i trpi sva moja sranja
prošao je danas mojom ulicom..
priznao je to više puta
uz čeznutljive uzdahe i nekoliko suza..
budala
ja imam tek 20, a on plače..
prošao je gledajući u moj balkon
naravno, stiščući u ruci onu njegovu gomilu papira
odisao je opet kao čvrstom voljom
- bila je to slučajnost što sam ga videla –
- i srce mi je verovatno zalupalo –
zašto se ne popne gore,
obgrli me, otme i odvede kod njega na gajbu?
paa zar on misli
da sam jedna od
onih slatkih devojaka
koje samo idu na premijere
peipremljene da budu eho,
pripremane da budu mali okrugli kamenčić u centru
diran u koncentričnim krugovima
dok se valovi odmiču sve dalje i dalje na pučinu..
ja jesam devojka
sa kožom glatkom
i dušom još izglađenijom i
bez nesimetričnih uglova..
allii,
sve mi se čini da je njegova ljubav platonska
i da voli me izdaleka kao dante svoju beatriče..
šteta što ja volim njegova usta, njegovo grlo,
njegov šareni pogled na svet,
njegova pleća, njegovu prisutnost..
šteta što ga nosim ušivenog u svoju dušu..
da nije tako, rekla bi: glupi čoveče, pali bree!.
ti si kukavica!.
ili, rekla bi mu kako je njegova ljubav okrutna,
da duboko u sebi, on mrzi stvarne žene
i voli samo na daljinu, idealnu ženu, onu
nedostižnu ..
savršeni provansalski trubadur!.
nije mu jasno je da toliko idealizma mora dosaditi..
osim toga, to znači da njega ne zanima što ja mislim
o svemu tome..
mi i dalje ostajemo zatočenicima
unutar labirinta samoće..
toliko ljubavi, toliko reči, a čemu sve to?.
samo zato što ne mogu disati bez njegove ljubavi,
i zato što on neće nikada razumeti
reći ću ovo i još više ...
čini mi se da sve što preostaje je prevariti ga ..
namerno ga zaobići

* bez da on to zna –

kako bi i dalje mogla biti njegova
idealna žena..
pnbb pnbb 17:51 08.06.2007

fix care,

sad cu morati i ja

a bas me mrzelo
jasnaz jasnaz 19:07 08.06.2007

. mali podsetnik velikim devojkama .

. sacuvati razmazenost , po svaku cenu . i stavljati je na sebe , u malim dozama , pri svakom susretu za koji procenite da moze biti neprocenjiv .
Milan Novković Milan Novković 19:09 08.06.2007

Right wing

Ja mislim da je vreme da se ja oprobam i kao konzervatian tata i moju dvadesetogodišnju cicu od kćerke uveče i vikendom vežem za radijator (kao Čkalja onomad, zaboravih).

Neće ona meni da se bacaka u podpalubljima raznih belosvetskih krševa :)

Vesna Knežević Ćosić Vesna Knežević Ćosić 21:39 08.06.2007

Re: Right wing

Milane, ja sam ovu cicu od cerke, kad je u pola pet ujutro nije jos bilo na legalu, zvrcnula telfonom i vrlo autoritarno joj saopstila svoj stav da onaj ko dolazi u petaka sabajle kuci, mora da kupi lebac.

:)
Milan Novković Milan Novković 22:57 08.06.2007

Re: Right wing

Odlična ideja, thanks, primenjujem prvom prilikom :)
MMMila MMMila 00:39 09.06.2007

Re: Right wing

Jaiiiiiii! Al ste savremeni! Svaka cas'!

Nego, kako ono beshe u nashe vreme?
Vesna Knežević Ćosić Vesna Knežević Ćosić 03:54 09.06.2007

A?

Ko bre savremen? Vish da teram dete po lebac u pet ujutro, pravo poljoprivredno vreme, sledeći put ću da dodam i mleko da donese (zaboravih).
www.ivanbevc.blogspot.com www.ivanbevc.blogspot.com 07:51 09.06.2007

Htedoh nešto da prokomentarišem..

..glede Povetarca i toga da je mesto ipak simpatično (uz sve zamerke koje stoje) i da dam par preporuka, a onda videh da je blogerka mlađa od mene 14 godina pa ko velim, možda je bolje da se ne petljam u temu za koju u suštini nisam kvalifikovan ni kao "party animal" (zbog godina), a ni kao roditelje (još nemam dece).

Ali da znate, KST je 1990/91. stvarno bio dobro mesto :)

www.ivanbevc.blogspot.com

Arhiva