Decibeli u komsiluku

Besane noći »17. Jul. 2009, Autor : Vesna Štrbac 

Toplo vreme znak je mnogim Beograđanima da im slede besane noći, naročito ako se ispred njihovih prozora nalaze klupice, na kojima mladi po celu noć sede, piju, lumpuju i galame. To danas, na žalost, znači izlazak i provod.

Izlazak u grad nekada je podrazumevalo celodnevnu pripremu,  tj.  „spremanje", odlazak na popularna mesta, đuskanje, zabavljanje , ispijanje pića... Danas je sve mnogo jednostavnije. Komotno u papučama  i  u trenerci  (jer se ne ide daleko), stiže se do najbližeg dvorišta, parkića, klupica, na kojima se iz večeri u veče okuplja dokono društvo. Piće se kupi u obližnjoj prodavnici i  žurka, koja izluđuje stanare okolnih zgrada,  može da počne.

Neartikulisani  glasovi, psovke , razbijanje flaša,  a cappella pevanje  turbo folk muzike, deo su provoda za koji akteri imaju samo reči hvale.

„Odakle mi pare za kafić. Nisam lud da plaćam piće 250 dinara kada je jeftinije u prodavnici", kaže devetnaestogodišnji Dragan  iz Zemuna. „Ovde  smo opušteniji,  ostajemo koliko hoćemo jer nismo ograničeni radnim vremenom kafića" . Na opasku da galama do zore uznemirava stanare iz kraja Dragan kaže: „ Bune se ponekad, čak na kvarno zovu  muriju i žale se, pa s vremena na vreme dođe patrola da nas obiđe i rastera, kada oni odu mi se ,ako smo raspoloženi, vratimo a ako ne nastavljamo sutra, druga posla nemamo" . 

Zaposlene i umorne komšije ne misle tako: žale se na nevaspitanje današnje omladine, nepoštovanje kućnog reda i mira, uništavanje javnih površina, vršenje nužde ispod njihovih prozora, crtanje grafita po ulazima zgrada, polupane staklene flaše a neretko i na špriceve i igle koje zatiču ujutru kada odlaze na posao, upravo na mestima na kojima je tokom noći bila "žurka".

Kuda vodi takvo ponašanje?

Naizgled bezazleno, od piva sa društvom na klupicama stiže se i do šprica, delikventnog ponašanja i izvršenja krivičnih dela. Ovakva društvena slika izvedena je iz potpunog urušavanja kulturnog i vrednosnog sistema, od devedesetih godina na ovamo, u ne baš srećne godine tranzicije društva i ekonomske krize.

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, ukazao je povodom "Dana porodice" da u  Srbiji ima mnogo siromašnih, ugroženih porodica.  Prema podacima ministartva  taj broj iznosi oko 255.000, dok je stvarni broj još veći.  "Naša porodica je već dve decenije u krizi što zbog ratova, sankcija i svega što se dešavalo. Prošle godine imali smo 21 odsto razvedenih brakova, što dodatno otežava položaj porodica" - rekao je Ljajić.

Razvod roditelja, a u Beogradu je svaki peti brak razveden, može dovesti do popuštanja mehanizma kontrole nad detetom. Ako se na vreme ne obrati pažnja, šta dete radi i u kakvom se društvu kreće, to  kasnije može skupo da košta i roditelje i dete.

"Kada pred sobom imate počinioca krivičnog dela starosti od 14 do 18 godina, pred sobom ujedno imate i primarnu žrtvu. Žrtvu kojoj je sistem, odnosno roditelji, uradio nešto loše a vi niste reagovali na vreme"- reči su dr Ivane Stevanović iz Instituita za kriminološka i sociološka istraživanja.  

Dr Stevanović smatra da su roditelji i nastavnici u školama ti koji treba da svojim ličnim primerom ukažu deci na ponašanje.

"Obaveza države je da decu zaštiti i nauči i da su njihova prava ograničena pravima drugih. To bi trebalo da bude deo svih školskih programa i deo celokupne reforme našeg školstva. Nastavnici moraju biti ti koji će takav model ponašanja pokazati na svom ličnom primeru i mislim da država mora biti rigorozna u sankcionisanju ponašanja koja su drugačija."

Zakonska regulativa

Zakonom o javnom redu i miru "utvrđuju se prekršaji i krivična dela kojima se ugrožavaju i remete javni red i mir".

Javni red i mir, u smislu ovog zakona, jeste "usklađeno stanje međusobnih odnosa građana nastalo njihovim ponašanjem na javnom mestu i delovanjem organa i organizacija u javnom životu radi obezbeđivanja jednakih uslova za ostvarivanje prava građana na ličnu i imovinsku sigurnost, mir i spokojstvo, privatni život, slobodu kretanja, očuvanje javnog morala i ljudskog dostojanstva i prava maloletnika na zaštitu".

Za narušavanje javnog reda i mira nadležna je najbliža policijska stanica na opštini na kojoj je došlo do nereda  i ugrožavanja prava građana. Zato policija najčešće reaguje na prijavu putem telefona, koja može biti i anoniomna.  Ako građanin, na primer, ne zna telefon lokalne policijske stanice, dovoljno je da pozove 92, odakle operater direktno povezuje privatno lice sa policijskom stanicom nadležnom  za rešavanje problema u delu grada u kome se nalazi.

Na osnovu analitičkih pokazatelja utvrđeno je da je najveći broj narušavanja javnog reda i mira evidentiran u noćnim časovima, u vreme rada i nakon zatvaranja ugostiteljskih objekata, kao i u delovima grada gde privatne prodavnice rade 24 časa dnevno,što omogućava kupovinu pića u  svako doba. Maloletnici, najčešće prestupe i krivična dela čine u saučesništvu sa nekim, tj. deluju u grupi jer su tako sigurniji.

Policija apeluje na građane da se samoinicijativno ne obračunavaju sa izgrednicima, jer upravo oni mogu biti  žrtve  sukoba sa "nekim novim klincima".

Podsećam na nedavni slučaj kada je Beograđanina Radoša I. maloletni V.C. izbo nožem, jer ga je upozorio da ne razbija telefonsku govornicu. Savesni građanin je tada zadobio teške i po život opasne povrede, ali se na sreću sve dobro zavšilo. Policija je uhapsila napadače.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas  posetio je Radoša I. u Urgentnom centru i tom prilikom je rekao: "Očekujem da napokon kazne za ovakve stvari postanu veće kako bi oslobodili ulice Beograda onih ljudi koji smatraju da je normalno da izbodu čoveka zato što im je rekao da ne lupaju govornicu".

Đilas je pitao i da li roditelji te dece znaju šta oni rade: " Momak koji je izbo čoveka zbog govornice je pre godinu dana takođe uradio istu stvar pa je pušten, jer je tada imao 16 godina. Sada ima 17 godina, drugi put je to uradio i pitam se koliko puta još treba da uradi da bi ga pravosuđe osudilo na kaznu koju zaslužuje" rekao je Đilas.

Po zakonu ko ugrožava javni red i mir, zavisno od težine prekršaja, može biti kažnjen novčano ili kaznom zatvora.   V. Štrbac

Bilo bi veoma interesantno sprovesti istrazivanje kojim bi bilo obuhvaceno stanovnistvo onih delova grada koji su danonocno izlozeni prekomernom nivou buke i galame. Istrazivanje bi, pored ostalog, trebalo da prikaze i radni ucinak i kvalitet rada ovog dela stanovnistva, probleme na poslu izazvane posledicom dugotrajnog nespavanja, probleme u porodici i svakodnevnom zivotu. Interesantan bi bio i zdravstveni karton i ucestalost oboljevanja ovih kategorija stanovnistva, kao i vrste bolesti koje se pojavljuju na teritorijama i mikrolokacijama koje su kontaminirane prekomernom bukom. Interesantni bi bili i neki ekonomski pokazatelji. Mnogi stranci hvale nocni zivot u Beogradu i drugim gradovima Srbije i zale se da toga u njihovim ekonomski razvijenim drzavama nema. Verovatno je razlog tome sto se u njihovim drzavama nocu spava a danju, posle kvalitetnog i opustajuceg sna, kvalitetno zivi i radi. 

tekst link