Sam.
Izviđač tuđih položaja je sam. I treba da bude sam, mada biti sam zna da ne bude lako. Sam sa sobom, sebi jedino društvo, jedini savetnik i jedini sagovornik.
И лекар на дежурству је сам.
И пијаниста на концерту је сам.
Сви они одраде, устану, закораче и оду. И увек, на њиховом месту, може то бити неко други, могу бити неки други.
А светионик је један. Један је довољан јер је само један неопходан.
И увек је тај исти, на истом месту, са истом шифром ритма светла.
Светионик је увек на крају неког копна, на граници земље и воде.
Светионик на Исланду је још нешто: на крају је Света.
Дан нестаје у тракама светла, ноћ се најављује кроз траке таме. Свитања се јављају обрнутим редоследом.
Он је сам, најлепши, најистуренији, најпркоснији, најусамљенији.
Никуда неће отићи.