Nezakonita presuda ili cekajuci u redu za patnju

Ovo je samo jos jedna prica koja potvrdjuje da nesto sa sudijama u Srbiji nije u redu. Verovatno ce mnogima od vas biti dosadno da citate o tome, verujte, i meni bi bilo, ali kad dozivite situaciju kada vam citav zivot od sudija zavisi, onda shvatite koliko je opasno to zanimanje i koliko zbog njihove odluke (potplacene-glupe-nepravedne) vas zivot moze biti unisten.

Nisam se nadala da ce mi zivot doneti takav rasplet situacije, ali, sto se kaze, sve je za ljude, pa i nemoral i nepravda su tu da nas podsete koliko je nesavrsen ljudski rod. Posebno danas, u Srbiji, zemlji koja nista nije uradila na izgradnji svojih zakona i principa. Ljudi su postali cak i neobicno zli, ali najgore je sto je drustvo toliko indiferentno i apaticno prema raznim uzasnim delima, pa samim tim takva dela ne anatemisu i time podrzavaju, bez osude, bez prekora, bez pokusaja da se problem resi i ispravi.

Meni se desio razvod. Ovako napisano, to ne zvuci toliko uzasno i zlo (osim onim srecnicima koji su brak doziveli i proziveli zaista kao divnu, vaznu i na neki nacin svetu instituciju), s obzirom koliko danas imamo razvoda brakova kod nas. I to sto imamo toliko razvoda, drustvo treba da se zapita, kao i zakon koji je donet i koji omogucava da se brak razvede momentalno. Bez utvrdjivanja krivice, bez uplitanja u bol, nesrecu i neznanje partnera koji bi mozda u slucaju mesanja odredjenih dobronamernih likova uspeli da prebrode probleme. Jer nekim parovima jeste potrebna pomoc trecih lica, i ne slazem se sa time da ljudi sami treba da resavaju probleme. Da su mogli sami, mnogi od njih ne bi ni dosli do razvoda. Mnogi od njih jednostavno ne znaju kako da komuniciraju, ne znaju da se snadju u zivotu i tada treba pomoc stabilnog drustva koje gaji izrazenu socijalnu svest. To je savet za one koji se razvode pod relativno normalnim okolnostima, kada osim svadja nemaju nista drugo da izgube.  Medjutim, nije me samo ta situacija nagnala da pisem blog, vec situacija razvoda koji je mnogo komplikovaniji.

Moja situacija je da sam ostavljena od muza u trudnoci. Kada se spakovao i napustio me, bila sam na pocetku trudnoce i nisam znala za sebe, sto zbog mucnina, sto zbog prve trudnoce, sto zbog hormona, sto zbog svadja koje su izmedju nas dvoje bile permanente. Nije mogao da svari cinjenicu trudnoce, iako je do tada jako zeleo da dobijemo bebu, a porodicu je stavljao na prvo mesto. Ipak, kao da je prokljucao i ispoljio pravo lice, koje me hladno i mucki gledalo i porucivalo mi da u stvari porodicu uopste nije zeleo. 

Otisao je cvrsto i jasno i dugo se uopste nije javljao. Konktaktirala sam advokata koji je rekao da se u trudnoci sigurno necu razvesti i da nema tog sudije koji ce razvesti trudnicu, posebno ako ona to ne zeli. Ipak... Nakon 4 meseca od tada, ja sam bila u 7. mesecu trudnoce, sudija III opstinskog suda, Jasminka Bakic, nas je razvela, bez da sam ja prisustvovala rocistu. Samo mi je stigla presuda na kucnu adresu o tome da sam razvedena, da maloletne dece nema, a da je imovina podeljena. Ni traga o trudnoci, ni traga o istini i o tome da sam ja dala pisanu izjavu da zelim da se razvedem nakon porodjaja. Za ta 4 meseca sudjenja, na svakih 15-25 dana je zakazivala rocista (da li je to po zakonu???) na koja ja nisam imala snage da idem, da bi na kraju razvela zenu u trudnoci, koja pritom nije napisala izjavu o sporazumnom razvodu.

Dakle, doslo je do direktnog krsenja prava, i pitanje je da li je moj bivsi muz potplatio III bg sud, ili mu je sudija rodjaka mozda, ili je neko intervenisao za njega, u svakom slucaju ja nemam ni snage ni mogucnosti da istrazujem. Ovde su obicni ljudi potpuno nezasticeni, osecam se kao trava preko koje su svi koji su mogli presli nogama i tockovima. Sudija je ne samo protivzakonito postupila, vec i vrlo zlonamerno, s obzirom da mi je izazvala veliku kolicinu stresa u zivotu, sto je u mom stanju rizicno. Najvise me ipak boli sto sam se nadala da ce kao razumna zena pokusati da mu objasni da se deca ne prave kao kiflice koje danas napravis, a sutra zaboravis i bacis u djubre; da porodica i trudnoca nisu uvek prijatne i da traze popustljivost muza i toleranciju; da nije u redu uci u brak i izaci prakticno bez objasnjenja, krivice, kajanja...itd. Boli me to sto je drustvo nesavesno, sto pomaze razvoj nemoralnih, pokvarenih i sebicnih i dozvoljava normalan zivot ljudima koji cine nenormalne stvari. Bez komentara, bez prekora, bez pokusaja prevaspitavanja.

Pojedinac ne moze da menja sistem, ali zakoni i solidarnost prilikom postovanja tih zakona itekako mogu da promene nacin razmisljanja. A onda se slicne situacije ne bi desavale. Verujte mi (a posebno se obracam zenama), razvod u trudnoci jeste velika bol i strasna je nemoc pred tim bolom. Nadam se da cemo shvatiti da je bolje da zauzmemo stav prema porodicnom zakonu i sudijama, a i  bracnim partnerima koji ostavljaju kad najvise trebaju, jer u suprotnom nikad se ne zna ko je sledeci u redu za patnju.