Middle Earth na West Endu

”Niko ne ide u pozoriste za vreme svetskog prvenstva” moj muž znacajno naglasava.

“Ali u pitanju je ragbi Joe, koliko uopste znamo o tom sportu? ”, odgovaram istim značajnim onom

“Finale, Olja finale. I to Svetskog Kupa”, odzvanja po dnevnoj sobi rezignirani glas moje jace polovine

“Znam Joe, ali mi nismo Englezi, a ni Juznoafrikanci. To finale nas se baš i ne dotiče” odgovoram sada već primetno iznervirano i ja. Onda spustim ton i dodajem malo smirenije “tako da idemo u pozorište”

“Ali živimo u Engleskoj Olja! Po zakonu ove države, teranje muža da ide u pozorište za vreme finala ragbi Svetskog Prvenstva je legitmno ispravna osnova za instant-razvod braka” 

Verovatno bi se naša sinoćna bračna svadja nastavila vrlo ružno da u trenutku  kulminacije nisam pokvarila iznenadjenje koje sam mu spremala i sasvom ponosno, čak malo i svečano ispljunula “Imamo karte za The Lord Of The Rings. Na West Endu.”

Po nekad mi bude zao Tolkien-a. Čovek nije doživeo da vidi pomamu oko njegovog životnog dela.  Svi smo čitali trilogiju još davno. Onda smo mnogo godina kasnije odgledali i filmove. Zatim smo kupili integralne verzije na DVD-u, da nam ne promakne neki specijalan efekat. Nasi kućni ljubimci se već godinama zovu Bilbo, Frodo ili Galdaf. Znam čak i jednu ozbiljnu firmu koja radi ozbiljan posao, a koja se zove Golum.  Na policama svako ima po neku figuricu, poster ili bilo šta sto nas podseća na Middle Eart. Pomenuti Orkove, Saurona, Mordor ili Hobite je sasvim prepoznatljivo u bilo kojoj internacionalnoj varijanti razgovora na bilo kom delu planete. Kao na primer Koka Kola ili OK.

A sada doživesmo i da se sve to desi pred nama. Uzivo. U stvari više nekako OKO nas, nego PRED nama. Dok se publika skuplja, Hobbiti veselo skakucu po stolicama, preskacu preko naših glava, ili nam se zavuku ispod sedišta. Kao čopor nevaspitane dece, nude vam kolače ili vam ne daju da sednete na vaše mesto. Čisto onako, da bi vas malo iznervirali. Interaktivno, nema sta.

Mnogo manje zabavno nastaje kad se negde u trećem činu u publiku uvuku Orcovi. Vrisak i panika direktno iz Land Of Man.  Borimo se zajedno sa druzinom, strahujemo i bodrimo.  Epska scena pogibije Boromira mi tera suzu, dok se osecam umorno od borbe.

Najskuplja pozorišna predstava ikada napravljena, premijerno prikazana u Torontu marta prosle godine. Oko 25 miliona US dolara je uloženo u preko 60 glumaca, 17 liftova na sceni i efekte koji oduzimaju dah. Ljudi pred vama lete. Bilbo Baggins zaista nestane pred vasim očima kad stavi prsten. Vetrovi s Mordora vam duvaju u lice nanoseći piljevinu i smrad…. Tri metra visoki nazguli, džinovski entovi koji hodaju, elfovi koji lebde….. Vredelo je svaki minut od skoro tri sata provedenih u pozoristu. Poželih da podelim delić čarolije.

Jutros mi se cini da sam sve to samo sanjala. Lenjo nedeljno jutro ne pokazuje ni tračak sinoćne magije. Juzna Afrika je dobila Svetski Kup u ragbiju, ali to nas baš puno ne pogadja. Mi nismo ni Eglezi, a ni Juznoafrikanci. Joe i ja smo stavili svoj precious prsten na ruke i evo nevidljivi krecemo na pijacu. Sve do Rivendella, po sveze povrće iz Shire.