I ja sam.
Sama činjenica da se uopšte raspravlja o veličini daje joj na značaju. Nije kao da se priča o kvalitetu seksa u odnosu na boju očiju ili razmak među njima. Nama, dečacima, ova tematika je tako nametnuta za razmišljanje, ako ne ranije, a ono od desete pa nadalje, slično kao što je devojčicama do treće ili pete pomalo nelagodno što dole nemaju ništa. I dok devojčice nekoliko godina kasnije mogu da nam se svete za to ništa (pa kad je ništa onda šta će ti igraj se s onim što imaš sad mi tvoje ne treba), nama priča o veličini ostaje sastavni deo šala, posmatranja, nadanja, stida i čega već sve ne, i naravno, razgovora, poput ovog kratkog dijaloga sa početka koji se zaista dogodio u ovom gradu.
I meni je, na primer, veličina zaista važna. Za potrebe ovog bloga pronašao sam na internetu podatak da 60% devojčica ima prosečnu veličinu, dok 30% ima veću a 10% manju. Prema istom izvoru prosečna je ona koja nema problema sa dužinom od 22cm i prečnikom od 5cm. Ovo se poklapa sa mojim višegodišnjim posmatranjem hiljade uzoraka. Ne, ne, nije kako zvuči... Imao sam sreće da na vreme saznam metod kako mogu apsolutno pouzadano da utvrdim veličinu bez da je vidim. Nije uvek jednostavno i očigledno, ali kada je leto daleko je lakše (tako kad se šetam Knezom ovih vrelih dana to mi daje osećaj da se šetam galerijom).
Dakle, ne govorim o obliku, o klitorisu, o boji, grupi sekreta i sl, pa ni o dubini - govorim o prostom promeru između prednjeg i zadnjeg zida. Ove kategorije ne mogu se prevesti u SI sistem mera jer ljudi nisu stvari. Šalim se. Ne mogu se prevesti jer za vreme seksualnog odnosa na početnu dimenziju (u stanju mirovanja) utiču brojni promenljivi parametri (vremenski interval, vlažnost, temperatura, položaj, itd). Zato mi je kategorija veličine važna kao jedina konstanta u celoj priči.
Pre nekog vremena postavio sam u glavi standard koji ih po prečniku svrstava u pet kategorija, jednostavno nazvanih od 1 do 5. Pet je najšira, jedan je najuža. Nikad ne ležem sa nekom koja ima preko 3, a prilazim i pričam sa nepoznatom samo kad ima 2 i manje (ionako me mrzi da muvam devojke, pa kad već to radim hoću da znam zašto). Shvatio sam da mi taj promer najviše odgovara. Ne bunim se ni kad je 1 ali se ona malo buni. Probao sam jednom sa 4 ili 5 ali to je bilo prosto neostvarivo, ljubav i to. Kad je 3 mora da bude lik. Ne ulazim u ozbiljnije priče, ljubljenje, odlazak kući i sl, dok ne ustanovim koji je broj. Bar dva puta sam rešio da budem kao fin i da gledam devojke kao da je nešto drugo važno, i namerno nisam gledao ono manje važno. Oba puta sam ustao iz kreveta pred njom i rekao da ne mogu ja to. Da neće vredeti ništa. Meni bar. Zato je bolje ovako.
Ne moraš biti moja lepša polovina, ali budi moja desna ruka
Cela ova problematika ne dotiče dve vrste dečaka. Jedni su oni kojima je prva, ili peta erekcija s nekim podeljena, a drugi su oni koji su prosto srećni kada imaju seks. Ukoliko nisi imao sreće u ranoj mladosti i dublje si zagazio u rukobludništvo, a ne smatraš da je nešto preterano posebno kada ti se neka da, i nisi bogznakako zahvalan i to, onda ti, pre ili kasnije, padne na pamet da zaista objektivno posmatraš šta se tebi u celoj toj priči dešava: šta osećam? U taktilnom smislu - ništa posebno. Nedostaje intezitet.
Prijatelj koji je tvrdio celo veče da to nije tačno, i da on zaista oseća, pojavio se posle par dana i rekao: jebi se... četrdeset pet minuta... a i tad jedva... potpuno sam se smorio... nisam morao da znam... Ja znam da ta devojka ima 2, što je sasvim zadovoljavajuće, ali eto, dešava se kad ni to nije dovoljno... Nije mi to rekao niti sam ga pitao. Video sam. Znam. Posle sam i video video. Metod je nepogrešiv.
Ovo znači da, u teoriji, samosvesni rukobludnik od 10 devojčica samo sa jednom može da računa na pristojan taktilni doživljaj, pa i to - ne uvek (ne uvek se eksponencijalno povećava u praksi). Ovako uska specijalizacija dovodi samosvesnog rukobludnika u položaj geparda osuđenog na propast onog dana kada nestane antilopa jer njegova čeljust samo njihovom vratu odgovara i njegova snaga samo njihovoj građi, tananoj. A šteta, lep je. Zar ne?
Fiktivna i upotrebna vrednost
Naravno da nismo od onih koji devojčice smatraju samo produžetkom svoje ruke, ali, veličina jeste važna i zbog posve drugih razloga. Dakle, užitak za dečake može da se zasniva na gorenavedenim parametrima, ali u uslovima idealne frekventnosti seksualnih odnosa (dozvoljavam da je individualni faktor) kad-tad pojavila bi se potreba za jačim trenjem i povećanim pritiskom. Zašto?
Prijatelj, lekar, koji je vodio kratki dijalog s početka, maja prošle godine reagovao je oštro na novinsku vest da su naučnici dokazali da devojčice imaju dva puta više nervnih završetaka na polnom organu od muškaraca - 8.000 na prema 4.000. Obojica se slažemo da je razlika i veća, ali čak i da je samo toliko, kaže on u svojoj reakciji, postavlja se pitanje o nervnim počecima: to znači da je kod žena 100% više mozga angažovano u korist pičke! (zbog terminologije u njegovom tekstu sa velikim žaljenjem ne objavljujem ga ovde u celosti, a ne želim ulogu cenzora).
Pored ovoga, postoji još jedna stvar koju nama, dečacima, niko nije pominjao dok su nas istovremeno optuživali za besmislene ideje, nerealne želje i slično - nepravedni prostorni raspored ionako smanjenog broja nervnih završetaka, tj. sluzokože. Nervni završeci dečaka su nemi posmatrači svoda u devočici, bez ikakvog kontakta sa istim (oblik retorte). Istina je da u prolasku kroz predvorje postoje nadražaji, ali nakon ulazne partije nadražaji na dečačkoj sluzokoži nestaju u potpunosti. Jedino što tad može da se dogodi jeste da se eventualno dotakne polumitski spušteni plafon u vrhu svoda (ume da zaboli). Dakle, kompatibilnost dužine i dubine manje su značajni od kompatibilnosti prečnika.
Dodatno, postoje dve zone najintezivnijeg površinskog kontakta i obe su posvećene devojčicama: jedna je spoljašnja (stomak/koža na klitoris/sluzokoža), druga je unutrašnja (telo uda/koža na ulaz/sluzokoža).
Tako, dok šaka jada dečačkih nervnih završetaka zija tamo negde, nervni završeci devojčica angažovani su u punom kapacitetu. Nepravda pa to ti je. To je zato što su one tako velike čak i kada mi nismo tako mali.
Kako gepard da proširi jelovnik
Naravno, mi nismo mašine i imamo dušu, pa pokušavamo da pronađemo i druge motive da volimo neke devojke. Jedan drug ima gomilu ženske odeće i obuće koju sam kupuje, čisti, pere i pegla, i koja retko ili nikada napušta njegovu sobu: ma ne mogu Mlađo... kad mi dođe ko... samo joj kažem da nađe nešto u ormaru... Znam jedne čizme koje su bar tri devojke nosile a da nikad nisu napustile stan. Ja sam primenio njegov recept i OK je. Mada kupujem svakoj novo (nemam više para nego imam manje prilika).
Garderoba, njena kvalitetna koža (teflon što bi rekao prijatelj lekar), dirty talk, ogledala, na bum, česte promene (položaja, ne samo partnera), trip nadređenog i drugi trikovi služe nam da se uživimo u celu stvar i nadomestimo sve što nam je rođenjem uskraćeno.
Vizuelizacija, verbalna komunikacija, i, priznajem, rekonstrukcija i oživljavanje viđenih scena, sanjanih od mladih dana sa malih ekrana, VHS-ova, knjiga i časopisa jedino su što nam ostaje kada jednom sagledamo stvari objektivno. Svim tim aktiviramo približno jednaku zonu u mozgu kojom doživljavamo seksualne odnose. Da li volimo što je tako? Ne obavezno. Da li smo mi krivi? Otkud znam, moguće da nam je tokom evolucije želja za dominacijom i sopstvenim potomstvom zasenila sve drugo. Zato danas, da bismo bili iskreni i objektivni, neko prosto mora da se ponaša kao objekat, bar ponekad, da bi svima bilo lepo.
Nekoliko devojaka se ljutilo što to sve ne može tek tako. Može, kada si mentalni vo, ili kada si na višem stupnju komunikacije sa tom nekom, ali kada nisi, a samosvesni si rukobludnik, teško. Pored svega postoji i pregršt drugih problema, kao što su predigre koje gutaju najjače želje i erekcije, temperatura i nedostatak kiseonika u prostoriji koju moramo držati hermetički zatvorenim jer se sve čuje, u stanu, u zgradi, na ulici, zatim sloboda pred nekim, mogućnost da pomisli kako je ne voliš ili ne poštuješ, ili da si grub pa se više nikad ne pojavi... ma svašta nešto.
Sebično je prenebregavati ove činjenice. Devojčice jesu izmuzle evoluciju i uzele toliko toga za sebe. Pri tom ne mislim da su uzele nama, nego da su prosto izmislile nešto do tad neviđeno. Ljubomorni smo na njih, strašno. Naravno da ne mislimo da im treba uskraćivati ono što već imaju, ali voleli bismo da i mi imamo nešto slično. Nemamo pa nam je žao.
Skoro obrnuto proporcionalno reagujemo na iste nadražaje. Zato su nama zaista potrebni i neki drugi. Broj nervnih završetaka možda nije jednak ali ovim bar možemo da angažujemo veći broj nervnih početaka. I nije važno zašto smo opterećeni nekim fetišima, i koji je njihov izvor, jer da nema štikli, suknjica i svega, trebalo bi nam nešto drugo (dokaz je to što se kroz istoriju menjaju ideal lepote i moda, iako to nema nikakve veze sa realnim taktilnim doživljajem koji je uvek isti). Ovo se često tumači kao da mi imamo nezrelu želju za pornografijom, ali te devojke, tamo, nekako, nebitno kako, prosto znaju sve ovo ili bar rade ono što je neophodno da se radi kako bi svima bilo lepo. Naravno da devojčice nisu dužne da nas trpe kako bismo i mi dostigli ono što i one, ali nije kao da ih mi optužujemo za prevremene orgazme, nedostatak snage i sve što momci koji žive u Matrix-u rade.
Dečaci, kao i svi, postoje ovakvi i onakvi. To je sve. Nama ovakvima potrebno je nešto više.
Napomena: ovaj post je možda trebalo da bude prvi u nizu među onima koji se odnose na ovu temu na mom blogu jer u njemu su sadržani stvarni, lako i nedvosmisleno dokazivi, uzroci najvećeg dela ove problematike.
Atačmenti
- chenet.jpg / 7.11 / KB image/jpeg
Blogovi autora
- 41. and over (0)
- Trista dajem... (114)
- Nekom potreba a nekom exponat (117)
- Biti, ostati i postati (107)
- Nepisana pravila ljubavi (103)
- Ja Mladen, mali Mujo (71)
- O četnicima i partizanima (141)
- Ipak je održana! (34)
- Moja prva ljubav (10)
- Razmena mišljenja (43)
- Mala škola crtanja (112)
- Slike u oku (57)
- Muzej nadreale i taktike (16)
- E moj Tihi... (24)
- Gde si bila, gde si dangubila... (95)
- Vladaru sveta (42)
- Veličina? Apsolutno! (357)
- Smrt hejterima! (52)
- Povratak na mesto zločina (8)
- Ma... (33)
Najnovije VIP blogeri
- Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан - Jolene
njanja_de.manccini - Dok su rakete krstarile nad Beogradom, tražeći svoje ciljeve
Vojislav Stojković
Najnovije blogeri
- DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović - Bebče siroče o tranzicionoj pravdi
Nebojša Milikić - DUB PUB:Dub From The 7th Sea
docsumann - DUB PUB: Bloody Red Blood
docsumann - DUB PUB: Ne želim da čekam voz koji neće doć'
docsumann
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Zabava (2)
- Muzika (2)
- Hobi (2)
- Eksperimenti u blogovanju (2)
- Mediji (1)
- Nostalgija (1)
- Društvo (1)
- Moj grad (1)
- Gradjanske inicijative (1)
- Gost autor (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org