Petrohemijski hip hop

Krajem juna ove godine, zaustavljena je proizvodnja Akcionarskog društva za proizvodnju petrohemijskih proizvoda, sirovina i hemikalija, poznatijeg kao „HIP Petrohemija" iz Pančeva. Nemogućnost nabavke sirovina za preduzeće koje funkcioniše još od 1979.godine nije „razlog", već sasvim sigurno „posledica".

U nizu neuspešnih kompanija na ovim prostorima, čiji proizvodi nisu imali tražnju na ovom ili nekom drugom tržištu, ili su imale nagomilane gubitke, prekomeran broj zaposlenih, ali i prošli kao „bosi po trnju" u ovakvim ili onakvim procesima vlasničke transformacije,  ovakva vest ne bi bila izenađenje.

Ali, kompanija o kojoj je reč je daleko od loše, neperspektivne i bez mogućnosti plasmana svojih proizvoda. Većinski državna, ona je samo ogledni primer javašluka, i rezultat nedoličnog ponašanja vlasnika zarobljenog u rešetkama političkih partija.

Ako bi postojala Nobelova nagrada za najgluplje poteze u ekonomiji, sigurno bi je osvojili upravo oni predstavnici političkog establišmenta, koji su određivali strateške korake ove kompanije u poslednjih pet godina.

Na primeru HIP Petrohemije, mogle bi da padnu sve vlade od 2003.godine, do današnje. Te 2003,godine ovo preduzeće je izvozilo 70% svojih proizvoda, i to najviše u Centralnu i Zapadnu Evropu. Ono što je svakako i tada bio problem jesu visoki transportni troškovi, što je umanjivalo prihode, ali i prodaja robe preko trgovaca. Upravo zato je i jedna od studija, uradjena 2004.godine ukazala na potrebu sa jedne strane povećanja prodaje na domaćem  tržištu, ali i povoljnu razvojnu priču u budućnosti. Prodaja na domaćem tržitu je povećana, ali se kompanija našla danas u pred-stečajnom stanju.   

Još 2003,godine urađen je Program poslovno finansijske konsolidacije HIP Petrohemija i povezivanje sa NISom, a na osnovu studije Konsultantske kuće ABB Lummus. Iako je tadašnja Vlada Srbije prihvatila Program, on je ostao samo hrpa papira u arhivama.

Jula 2006.godine, kao da svet počinje da postoji od tada, min.energetike potpisuje Ugovor o konsultanskim uslugama sa Konzorcijomom Merril Lynch i Rajfayen Investment. Zaključak nije drugačiji u smislu potrebnih strateških koraka "Veća korist od potencijalne sinergije između "HIP-Petrohemije" i NIS-a se može realizovati i bez zajedničkog vlasništva, pod uslovom da su obe kompanije voljne da uvide potencijalnu sinergiju i pregovaraju o njoj."
Iste godine, Agencija za privatizaciju donosi odluku o metodi privatizacije HIP Petrohemije, putem prodaje 100% kapitala Društva, javnim tenderom, tako da bude „paralelno sa privatizacijom NISa".

Već naviknuti na odsustvo realizacije odluka, 2007.godine pokrenuta je inicijativa za ulazak HIP Petrohemije u NIS (po ko zna koji put), što je dobilo zeleno svetlo zaključcima Upravnog Odbora HIP Petrohemija, kao i Upravnog Odbora NISa.

Kao i mnogo puta do tada, Vlada Srbije, a kroz delovanje Komisije za restrukturiranje nije dala mišljenje.

Rezultat je izgubljeno vreme, novac i smanjenje konkurentnosti.

Iako je NIS privatizovan, HIP Petrohemija se nije našla u tom procesu. Ona se našla sama i na vetrometini uticaja, konkurenata, potencijalnih investitora ali i lešinara.  

Maja 2009.godine, Sindikat ovog preduzeća se obraća institucijama poput Narodne Skupštine, premijera, ... pokušavajući da „digne glas", kako protiv aktuelnog poslovodstva, tako i sa punim pravom, protiv odluke Agencije za privatizaciju da se prodaju 3 od 7 proizvodnih jedinica ovog predućeca (PSK u Elemiru, Petroplast u pančevačkoj luci Dunav, i Panonijaplast u Crepaji). Dodatno, kao poslednji trzaji mamuta, svesna postojanja dobrih projekata, ova kompanija traži formiranje ekspertskog tima Vlade.

Samo mesec dana kasnije (jun2009), članovi UO HIP Petrohemija, kao loši ponavljači donose po ko zna koji put odluku „da počne restrukturiranje kompanije". Postavljen je i novi predsednik UO HIP, upravo izvršni direktor Agencije za privatizaciju.

Današnje stanje u ovoj kompaniji nije ništa drugo nego potpuni debakl Ovih, Onih, Nekih, Nekakviih i Nikakvih. Ne samo da nije smelo, već nije postojao ni jedan jedini razlog da do ovakvih stvari dođe. Iako odgovorni postoje, o njima se i ne misli, jer sve previše dugo traje, i kao u ogledu sa žabom kojoj se postepeno zagreva voda, tako i ne osećamo kada smo skuvani.

Umesto da je ovo preduzeće nastavilo svoju izvoznu liniju, i delilo prvo mesto sa najvećim izvoznicima ove zemlje, danas se bori da opstane. Umesto da na sajtu kompanije stoje podaci o uspešnoj proizvodnji, povećanju profita, ..novim dugogodišnjim ugovorima sa ino partnerima, najviše vesti je o sportskim aktivnostima zaposlenih, kao da je u pitanju Dobrovoljno sportsko društvo, a ne Petrohemijski kompleks.

HIP Petrohemija proizvodi i ima vrlo dobar i kvalitetan asortiman roba koje su veoma tražene, od polimera (raznih poletilena, i sintetičkog kaučuka),baznih proizvoda (etilena, propilena, pirolitičkog ulja, benzina...) do polietilenskih cevi za vodu, kanalizaciju i gas.. Dodatno položaj fabrike je dobar, jer je ne samo povezana produktovodima sa NIS Rn Pančevo, već je na trasi naftovoda Adria, ali i budućeg PanEvropskog naftovoda.

U 2005.godini, ova kompanija je u Regionu Jugoistočne Evrope učestvovala sa kapacitetima za proizvodnju polietilena visoke gustine sa 29%, sintetičkog kaučuka 51%, i sa blizu 20% sa kapcitetima za proizvodnju polietilena niske gustine. U periodu 2007/2004., proizvodnja je povećana za 10%, izvoz za 12%, a domaća prodaja za 27%. U HIP Petrohemiji najveći prcenat izvoza je ka zemaljama Zapadne i Centralne Evrope (dominantno Nemačka i Italija), a nešto manje (oko 20%) ka bivšim jugoslovenskim republikama.

Sve projekcije ukazuju na stalni rast potreba za proizvodima koje daje ovo preduzeće. Prosečna godišnja stopa rasta globalne tražnje za derivatima etilena je 5,3% (2003-2009), propilena 5%, .

U zemljama Centralne Evrope do 2015 godine potrošnja za polietilinom niske gustine će porasti za 72%, a u Istočnoj Evropui za čak 75%.

Potrošnja polietilena visoke gustine će u zemljama Centralne, Zapadne i Istočne Evrope do 2015.godine porasti za 112, 73 i 152% respektivno.

Šta je u mislima onih koji određuju streteške pravce HIP Petrohemije nije teško zaključiti; Kratkoročni populizam, igranje sa sudbinama ne samo zaposlenih već i cele jedne izvozne grane zemlje, ili lagana priprema za stečaj. Ni jedno nije pravi početak oporavka, i  ne može doneti rast izvoza, nova radna mesta i profit.

Nikako da se shvati da ta naizgled jedina rešenja u vidu smanjenja broja zaposlenih, i tako povećanja produktivnosti donose samo kratkoročni privid oporavka. Najlakše i najbrže je skloniti, smanjiti i rasturiti.

Rešenje je bilo i jeste samo u pravljenju, gradnji i dogradnji.