НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ ИЗ ПРОШЛОСТИ 3.0
Из плејаде најугледнијих српских лекара прве половине нашег века, Војислав Михаиловић (1879-1948) школовао се у свом родном Чачку, потом у Београду, да студије медицине заврши у Грацу а специјализацију у Бечу. Учествовао је у свим ратовима за ослобођење и уједињење. Био је шеф војне болнице у Водену на Солунском фронту и, касније, до краја свог живота управник Дермато-венеролошке клинике Опште државне болнице у Београду. Објавио је велики број оригиналних стручних и популарних написа, као и низ превода. Особито се истакао у популарисању медицине и у здравственом просвећивању нашег народа. Најзначајније му је дело објављено после смрти, у издању Српске академије наука „Из историје санитета у обновљеној Србији 1804-1860" (год. 1949, стр. 643).
У поглављу „Брак с девојком која је родила" др Михаиловић пише:
„По народном веровању деца су божји благослов, па зато се брак без деце сматра донекле као божја казна. Супружници без деце, нарочито у селу, чине све могуће да добију порода, иду лекарима, иду по бањама, траже помоћ од гатара и врачара, чине разна доброчинства и завештања само да би их Бог обдарио децом. Кад им све то ништа не помогне, онда неки од њих усвајају дете из своје уже или шире породице, или усвоје какво сироче које им уопште није род.
Има случајева, истина ређих, где муж са знањем и одобрењем своје венчане жене доведе у кућу какву жену и с њом и рађа децу, коју доцније усвоји законски. Исто тако, само много чешће, нежења доведе кући какву девојку или удовицу, с њом живи, па ако се она зароди онда се с њоме и венча а дете усвоји, односно призна за своје. Немање деце у браку, чест је узрок брачном разводу.
Кад каква девојка или удовица (бездетка у браку) роди дете и притом није одана каквом пороку као на пример крађи или пијанству, не мора због тога порода остати неудата. Чест је случај да се нађе какав човек који се с њом ожени, поред осталог другог, баш због тога што је таква женска доказала да је роткиња.
Какво се решење... донело о удадби једне девојке, која је родила и како је о том случају мислио и Књаз Милош види се из акта, који гласи:
Ваша Светлости, Милостивјејши Господару!
Познато је Вашој Светлости, да је овде једна девојка, по имену Милана, која се налази код Јеленке Русулвиме, затруднила, и да није хтела казати од кога је, него се једнако одговарала, да је пошла рано на Чукур Чесму на воду, па је на Чешми ухватио некакав њој не познат Човек, и затиснувши јој уста марамом, извео је од Чесме у Сокачић, те је силовао - и од њега затруднила! Сад се усуђујемо јавити Вашој Светлости, да се речена девојка породила и родила женско дете, које је Јелена о свом трошку 25 гроша на месец дала на дојкиње; а некакав Грк из Неготина, по имену Костадин Христо, који с млађим својим братом, Димитријем, под Јеленкином кућом држи Мумџијски дућан, а горе у поли куће с Јеленом заједно седи, објазио је да се смиловао на девојку, и оће да је узме за жену, само да би је сретнију учинио. Ово намерење Костадин Христо казао је нашем Аци Николи Брзаку, молећи се, да девојку у суд више не зовемо, јер вели да је Костадин Христо казао, да ће од овог обећања ударити натраг, ако је ми још један пут у Суд зовнемо.
Желећи се ми о истинитости свега овога још боље уверити, поручимо, те нам дође и Јеленка, која све ово посведочи, додајући јошт и то, да је Костадин Христо тако добар и Милостив Човек, да је девојци обрекао, да ће јој допустити, да и дете своје, пошто се сад у недељу венчају, к себи узме, ако јој је жао за њиме. Видећи ми ово, ни смо ништа више ни изтраживали.
N8 274 у Београду
7 Маја 1831 год.
Ваше Светлости покорњејши Суд вароши Београдске и Наије.
Књаз Милош одговара суду 8. маја 1831. год. бр. 1158:
На предложеније Ваше од 7 т. N5 247 јављам Вам, да Костадин Христо слободно Милану за супругу своју узети може; и будући је тако срећан да музару узима, а не јаловицу, то би требало да мени и Президенту Магистратском бар сваком по једне лак чизме поклони, Вукове макар и с мамузама биле.'
Др Михаиловић доноси и извод из „Правила, која се при закљученију супружества и совершенију тајне Брака набљудавати имају у колико се тиче медицине".
»1. Ни један момак, и ни једна девојка немогу се венчати, он пре наврши 17 а она пре навршени 14 година; јер како свјатост тако и цел ове тајне изискује зрели возраст...
2. Ни један Свјашценик несме венчати престареле, болне или с ума сишавше, било мужког било женског пола; ербо је престарели за брак неприличан, а болни и с ума сишавши са свим неспособан...
3. У случају, кад би се лица, између кои је превелика разлика у годинама, узети хотела, или кад би жених тек пуни 17 година био, а хотео узети невесту годинама од њега знаменитије етарију, дужан је надлежни Свјашценик такове од намеренија одвраћати; ако у том не успе... да од Архиереа решенија очекује.
8. За лица мужког пола кому је 50, као и женског кому је 40 година навршило се, макар у који брак ступала, потребно је разсужденије и одобреније Архиереско...
Горња правила издао је Књаз Милош 4 априла 1837. год. N2 1118 у Пожаревцу«
Др Михаиловић наводи и један одговор Милошев Београдском суду који предлаже „за жене пак, које су као јавне блуднице Познате овде у Београду и предградијама, као што смо рекли, да неби се и због њи какова кавга (између Турака и Срба) догодити могла, решили смо даи за време из Београда у внутреност Сербије протерамо..."
Милош одговара 6. априла 1831. године: „Сви поступци Ваши... повољни су ми... само међе осталим у писму Вашем од 2 т. низложеним уредбама то Вам одобрити не могу, што сте закључили, блуднице из вароши протерати, и у внутреност Србије отиснути. По свом свету, гди се год окренеш наћићете, да су блуднице у варошима, а гди су вароши да су ту и блуднице. Мени је дакле неизвестно, нашто ми блуднице у внутрености земље? Кад ми је добро познато, да су оне Београда ради блудодејство и почеле, и да би у внутрености народ само блудодејству научиле, кои је од веће части томе јошт стран. Тога ради Вам налажем, да блуднице на миру оставите, а еснафима заповедате, да своје калфе и проче млађе честности и мирољубију уче, а неби блудодејствујући, к немиру каквом повод дали; јер ја овде сваком напред моју реч задајем да се ни за једног нећу прифатити, ни ти речи просипати, кои би код блуднице пострадао, или живот изгубио".
Др Михаиловић коментарише: „Заиста се у смислу медицине није могао дати ни мудрији ни стручнији одговор!"