Cлава џексонске Богородице

Vladimir Maričić RSS / 20.08.2009. u 15:27

wwe0bq.jpg

ip4cc3.jpg

9uanhf.jpg 25tjhjm.jpg2h2mhsk.jpg6hujd1.jpg14ear00.jpgrt0yrs.jpg244oeu9.jpg2e6eruc.jpg15pocyb.jpg30iuwb9.jpgnq1np5.jpg2ewekgm.jpg1t4h9i.jpg25ge2c9.jpg10e0gn5.jpg2mwzdy0.jpg2lmlztc.jpgvzh2ed.jpgfkocnr.jpg2lpbif.jpge8lw08.jpgvmvfw9.jpg1sfh8l.jpg6yjm7k.jpg2i8w21x.jpgkd62xg.jpg2qrzqli.jpg2060lmd.jpgfp83m0.jpgv6luso.jpgzloy9u.jpg1604zr8.jpgs4uekx.jpgdq5i06.jpg9fwff5.jpg2l8i7ba.jpg



Komentari (3)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

shumska shumska 15:21 22.08.2009

~

Vladimire, opet sjajni snimci!
znači slava hrama, i litija i sigurno vrlo svečana liturgija
simpatična bratija, imam par poznanika medju monasima i monahinjama - to je jedan divan svet.
bila bih mnogo siromašnija da ih nisam upoznala...
gde se nalazi Dzeksonska Bogorodica?
in the land of the free, to sm videla, ali volela bih još par detalja da nam ispričaš, veliki pozdrav
shumska shumska 15:22 22.08.2009

Re: ~

svaka čast Sebastijanu Daboviću
Vladimir Maričić Vladimir Maričić 21:21 22.08.2009

Re: ~


Неколико година сам био редован посетилац у Џексон, Калифорнија. Први пут сам налетео тамо случајно (или судбински, зависно од вашег погледа на живот), ишао сам уствари да видим највеће дрвеће на свету у оближњем националом парку. Пола године касније већ сам се вратио у прву од многих посета тамношњој српској православној заједници. Наравно ту не долазе само Срби, већ и многи други – Црногорци, Бокељани и Американци који су пришли православљу кроз српску цркву. Комуникација је на енглеском, скоро сви осим старог и пензионисаног Оца Миладина Гарића (с којим сам се сликао) веома слабо користе српски језик.

Срби и други су почели да тамо долазе у време Златне грознице као рудари. То је било у време када су Босна и Бока Которска биле аустријске земље. Интересантно је да на двојезичним српско-енглеским спменицима по правилу пише на енглеском да су покојници рођени у Аустрији, а на српском пише да су рођени у Српској Боки или Српској Херцеговини.

Најстарији човек сахрањен на српском гробљу је рођен 1827 године! Вероватно је дошао у Џексон као зрио човик. Има тамо и католика али на посебном гробљу – са Талијанима.

На славу Иконе џексонске мајке Божије (12. јула црквеном календару, или 25. јула по новом) многи Американци долазе на литургију и литије. Редовни посетиоци су амерички монаси из оближњег манастира "Св. Германа од Аљаске", који је удаљен на четири сата брзе вожње. На фотографијама је монах Николај (онај седи са икооном – он је инааче пореклом бруклински Јеврејин, онај црни који држи икоону са њим је искушеник Мајкл, који је ирског порекла).

Икону џексонске мајке Божије је донео у Џексон блаженоупокојени Владика Николај Велимировић. То је рад руске светогорске братије из манастира Св. Пантелејмон. Оснивачи џексонске цркве су рударски емигранти и нарочито Отац Себастијан Дабовић. Отац Себастијан је основао више православних цркава у Америци, мисионарио је непрестано од Јапана до Србије скоро педесет година, и на крају се упокојио у манастиру Жича 1941 (Србија).

Интересантно је да су српски рудари оснивали братства по Америци – нешто налик на масонска удружења. Срби се данас окупљају само око цркве. Из Џексон потичу неки српскоамерички милионери који су оставили велике задужбине.

У Џексон сам упознао људе који су пета генерација америчких Срба. Углавном не говоре српски, и само понешто разумеју. Боље познају црквенословенски којим певају у црквеним хоровима, али и то се мења у обновљеној литургији која је на савременом српском. У оближњем граду Ејнџелс Кемп (Аngels Camp) такође постоји лепа српска рударска црква са гробљем. Трећи град у којем су живели Срби је Сатерс Крик (Sutters Creek), тамо нисам био.

1922. године се десила велика трагедија у руднику Аргонаут у којој је велики број српских рудара погинуо, отуда и споменик њима.

Чтец Драган Стојановић има сина Николаса и ћерку Кристину који су као деца-глумци глумили у филму „Апостол“ са Роберт Дувалом. Ђакон Трива је бивши полицајац из одељења за наркотике. Свештеник Стефан Тумбас, ђакон Трива и чтец Драган су ожењени Американкама несрпског порекла, али које су све пришле православљу. Оне схватају улоге попадије и ђакоонице веома озбиљно – у складу са хришћанским учењем (за разлику од великог броја српских попадија и ђаконица које као да нису заинтересоване за хришћанско учење – ван кухиња).

Мило Радуловић, човек у кревету кога смо посетили у болници после славе, je бивши амерички пилот српског порекла који је био невина жртва Макартијевих антикомунистичких чистки само због тога што су му родитељи били из источне Европе; његов случај је био тема познатог филма „Good Night, and Good Luck“ у режији и продукцији познатог глумца Џорџ Клунија. Мило Радоловић је прележао мождани удар и опорављао се у болници Ескатон, али следеће године су упокојио. Можете гугловати његово име.На фотографији, поред Мила Радуловића су искушеник Доналд, Отац Симеон и Отац Николај, сви су Американци несрпског порекла.

А црквено звоно, које ми је показао чтец Драган, је завештао отац Николаj, који је Србин из Мисури, и који је постао Владика Аљаске и Алеутских острва у оквиру Америчке православне цркве тј. руске цркве у изгнанству. Рођен је у Америци, али студирао је у Београду у време Аве Јустина Поповића (1970-тих).

Можда све ово звучи компликовано, али тако је.

Позз.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana