SMAK

Ovo je priča o jednoj o tri svetinje mog grada.Kada se kaže Kragujevac, prvo se pomisli na Šumarice.

Neko pomisli na SMAK

Kada sam počinjao da sviram gitaru, da bih impresionirao devojčice, prvo što mi je moj nastavnik Bata Herman rekao bilo je:

-Kragujevačku Rock scenu je upropastio , šta misliš ko?

-Ne znam.

-Pa Točak.

Ne razumem.

-Svaki klinac u Kragujevcu, koji svira gitaru, prvo pokuša da skine ''Ulazak u harem''.Posle toga, naravno, i izlazak iz harema(unazad ).Na kraju, baci gitaru na tavan. Ti ćeš da sviraš po notama i kako ti ja kažem.

-Hm, razumem.

 Ja sam ih gledao samo nekoliko puta.Mada, kad bolje razmislim, slušao sam ih često dok sam išao sa majkom u obdanište kako vežbaju u Domu Omladine.

Sa članom ekipe , koji je išao sa njima na koncerte, sam razgovarao puno ovih dana.Nisam želeo da ostanem neobavešten pri pisanju  teksta .Koristio sam i sećanja legendarnog bubnjara Slobodana Stojanovića - Kepe.Bubnjari najbolje vide sve na sceni.To je zato što su iza svih.

Kepa je u početku svirao harmoniku u orkestru svojih roditelja.Kada je zasmetao bratu , počeo je da svora bibnjeve.U vojsci, u Mostaru,  upoznaje Predraga Albića -  BISKU.On ga je nagovorio da treba da svira sa Točkom .

 I jednoga dana Biska mi kaže da moram da sviram sa Točkom, iako sam ja želeo da sviram sa Acom Gušterom jer nisam mogao da verujem da postoji bolji gitarista kod nas od njega. Upravo je Biska iako nije bio muzičar, imao neverovatan osećaj za prave muzičke vrednosti. Jednostavno je osetio da je baš Radomir Mihajlović Točak budući veliki gitarista, pričao je Kepa.
Kepa i Točak sreli su se 23. aprila 1971.godine. Točak je tada svirao bluz numere grupa DOORS i SANTANA, kao i „Ulazak u harem“. Istoga dana Točak je otišao u Kraljevo da čuje kako Kepa svira.
- Nije mi delovao kao bubnjar, govorio je Točak. Ličio je na nekog tezgaroša. Sačekalo nas je puno ljudi koji su došli da čuju našu prvu probu. Kada je Kepa počeo da svira, moram da kažem da me je malo zbunio. Do tada nisam čuo bubnjara koji ima tako dobar rad nogu. Imao je brzinu i „virble“ koje na primer u Čačku niko nije koristio. Bubnjara je bilo malo sem mog kuma Ljubinka Miloševića Mehe koji je svirao u grupi "Vatra", pa u "Krvnoj grupi". Sa druge strane u Kraljevu su svirali Kepa,Kimi,Kiki pa recimo Lale Tošić koji je bubnjar na jugoslovenskom nivou. Kepa je rođen u takvom okruženju gde se od bubnjara tražilo da svira na višem nivou. On je to spojio sa vremenom koje je dolazilo, sa Jan Pejsom, Džon Bonamom, koji su po meni najviše uticali na njegov način sviranja.
U Kraljevu se i danas prepričava atmosfera u Cetinjskoj ulici kada je Točak došao da čuje Kepu koji taj susret posebno pamti.
-Bilo je puno naroda. Mi odmah počnemo sa svirkom. Imao sam "AMATI" bubnjeve, a Točak je odlično zvučao na gitari koji je kupio u Belgiji. Odmah smo se mizički našli, ali mi je delovao čudno. Govorio sam mu da volim "Indexe" i "Korni grupu", dok je on sebe smatrao najboljim gitaristom. Mislim da je i on tada bio svestan da nije baš sve tako, ali je voleo da tako kaže. To vreme pamtim po Točkovim zanimljivim svirkama po parkovima. Društvo, mesečina, romantika, a s druge strane Kraljevčani su na tim druženjima upznali tog jedinstvenog na momente svemirskog gitaristu Radomira Mihajlovića Točka.

Kako je sve počelo ...

Boris Aranđelović

Pričalo se za njega, možda je više urbana legenda, da je mogao da otpeva 8 ( osam ) oktava ( za opkladu ).Uglavnom, u pesmi '' Domaći zadatak'', njegov glas je Točak koristio kao instrument.

Traženje zvuka ...

Laza Ristovski

To je bio bukvalno fudbalski transfer , iz Smaka u Bjelo dugme.Mladi i genijalni Laza prelazi kod Velikog Maga ( i plagijatora ).

Odlazak Late, priznanja, pohvale i besparica

Miki Petkovski

U Zagrebu nas je gledao među jedanaest hiljada ljudi i predstavnik nemačke izdavačke kuće „Belafon“. Predlagali su nam da snimimo osam albuma i to u engleskim studijima. Točak i Boris otputovali su u London i snimili „Crnu damu“ za englesko i američko tržište. „SMAK“ je tada dobio pozitivne kritike u časopisu „GUITAR PLAYERS“. Na kraju godine dobili smo priznanja. Točak je bio prvi gitarista, Zoran najbolji basista a ja bubnjar. Sve je nekako bilo u znaku grupe „SMAK“. I album „Crna dama“ bio je album godine , pa i omot ploče takođe.

Čovek koga sam pomenuo na početku mi se kune da je Točak sigurno uprvih pet gitarista u svetu svih vremena.Kada sam ga pitao zbog čega to misli , rekao mi je da je to po kriterijumu samosvojnosti i unošenja u svirku nečega...osobenog

Prekid Rok Cirkusa

Kepa

Prestanak rada grupe ( prvi put ) 

Oproštajni koncert održan je na beogradskom Kalemegdanu, na košarkaškom terenu „Crvene zvezde“. Ni tada nisu prošli bez malera. –Velika kiša sručila se tog predvečerja. Toliko je padala da je oštetila kablove koji su i sutradan kada smo ipak održali koncert pravili manje smetnje prilikom uključivanja rasvete, seća se Slobodan Stojanović Kepa. -A publike toliko da ni igla ne može da stane. Kiša je učinila da je radio samo jedan svetlosni top. Na tom koncertu publika je masovno plakala. Čak su i nama na bini pošle suze. Tada smo mislili da je to naš poslednji koncert u Beogradu, što se, na svu sreću, nije obistinilo. Dogodilo nam se ono što nas je uvek i pratilo. I pored toga što je sve bilo puno, na kraju koncerta društvo se rasturi i mi ostadosmo sami na Kalemegdanu. Nigde nikog, ni organizatora, ni predstavnika diskografske kuće. Ali, šta je tu je. Imali smo rezervacije u hotelu „Union“ i krenemo polako ka sobama prebirući po džepovima. Nađemo neku „siću“ i u dragstoru kupimo salamu i litar vina. Večerali smo u hotelskoj sobi i za to vreme nismo progovorili ni reč. Opet su nas organizatori prevarili za novac. Dobili smo sumu koja nikako nije mogla da odgovara poseti od 7000 ljudi, kako su svi mediji preneli. U stvari, pravi razlozi raspada neke grupe pa i naše, leže u takvom neodgovornom odnosu prema nama muzičarima.

Šta je bilo sa Kepom?

R.M.Točak

Šta je bilo posle?

Posle su se skupljali još nekoliko puta.Imali su koncerte u Kragujevcu na dan studenata Univerziteta.

Takođe su imali koncert U Glavnoj ulici u Kragujevcu za badnje veče.Bilo je muke skupiti ih po svetu za te nastupe.Boris je falširao, jer se nije više bavio muzikom.Počeli su sa Najdom, dečkom iz Niša.Snimili su još ponešto , ali to nije bilo to.Smak nije više bio Smak.Niti će biti.

Sećam se da sam '91. godine, pred njihov povratnički koncert, u gradu ispred jednog kafića video čoveka sa plavom kosom do ''pola leđa'' i bradom do pojasa i sa pletenom torbom oko vrata.Kad smo ga pitali ko je i šta je, rekao je on Tole iz Sarajeva i da gleda Smak gde god da se pojavi.Takođe, postojao je i čovek iz Vrnjačke Banje, Sloba, koji je jeo  samo paštetu i hleb i nije želeo ništa drugo osim da gleda Smak.

Laza Ristovski je, nažalost, preminuo.

Boris Aranđelović je u Holandiji

Zoran Milanović je biznismen i suvlasnik konfekcije ''Džeger''

Kepu viđam po gradu, sin mu je nasledio ljubav prema bubnjevima

Točak drži školu gitare za decu diplomata u Beogradu.

Nije tačna priča da ne može da skrpi kraj sa krajem

U tekstu su  korišćeni delovi knjige ''Nevidljive terazije'' Mirka Jakovljevića pisca ovdašnjeg.

Dosta mi je pomogao i moj prijatelj Živac

68