SAD istražuju zlostavljanje osumnjičenih za terorizam

Veoma je teško pisati o američkoj Centralnoj obaveštajnoj agenciji - poznatijoj po skraćenici CIA. Još od vremena Hladnog rata, u svetu van SAD samo pominjanje te, najpoznatije od ukupno 16 obaveštajnih agencija američke vlade i oružanih snaga, izaziva različite, najčešće negativne reakcije. O njoj se ispredaju razne priče, kolaju mitovi, šire glasine i pripovedaju bajke. To, naravno nije čudo. Kakva bi to bila špijunska agencija kada bi se o njoj sve znalo. Međutim, zna se pouzdano da je CIA u okviru američkog "rata protiv terorizma" prebacivala osumnjičene u treće zemlje, gde su bili zlostavljani da bi se od njih izvukle važne informacije. Štaviše, islednici CIA-e su i na američkom tlu primenjivali u osnovi zabranjene metode, kao što je simulirano davljenje - zloglasni "voterbording," pretnje smrću i izlaganje zatvorenika neljudskim uslovima.

Ustav Sjedinjenih Država zabranjuje mučenje zavorenika. Ali, kao što se to ponekad dešava, političari "malo nategnu" zakon, malo ga "slobodnije protumače," a onda kroz to provuku i ono što ne bi trebalo da prođe.

Sadašnja administracija u Vašingtonu smatra da to nije bilo u redu, da je Ustav prekršen i da bi za to neko trebalo da odgovara. Sekretar za pravosuđe, Erik Holder, imenovao je federalnog tužioca koji će sprovesti istragu i utvrditi da li je postojala krivična odgovornost i ko je odgovoran.

Ono što je najvažnije u ovoj, još nedovršenoj priči, jeste to da je moguće prekršiti zakon ove zemlje, ali da je gotovo nemoguće zauvek se skrivati iza oportunističkih političkih odluka. Kad-tad, neko će se pozvati na Ustav i druge zakone koji proističu iz njega i reći: čekaj, ova zemlja je zasnovana na vladavini zakona. Ako ga ne budemo poštovali pogazićemo naše osnovne vrednosti. Ovo moramo da ispravimo.

Ne treba zaboraviti ni ulogu štampe i nedržavnih organizacija. Slobodni mediji su se još jednom pokazali u ulozi jednog od stubova demokratskog društva. Novinari i nezavisni istraživači prvi su počeli da ukazuju na kršenja zakona, sve dok više niko nije mogao da ih demantuje. Sada je samo pitanje do kog nivoa odgovornosti će dopreti ova plima.