Nit - ključni sastojak muškosti

Da Arijadna nije uvalila jedno poveće klupko vunice svom "izabraniku srca", Tezej nikada ne bi našao izlaz iz lavirinta i time postao "hero of the day" pokazujući presrećnom plebesu krvavi mač kojim je ubio Minutaura.

Ono što su u Heladi tadašnje žene radile sa lakoćom, za moje savremenice, međutim, je nerešiv problem.

Naime, čak i da želimo da "klupčetom" učestvujemo u potvrđivanju nečije "muškosti", takve vunice nema.

Ručno štrikanje, postalo je zaboravljena, ako ne i prezrena veština, a svi konci ovog sveta odavno su upleteni u industrijsku proizvodnju. 

Za to je pre svih, kriv Charles Perrault (iliti Šarl Pero kako je poznat u Srba). Rekla sam, pa nek me tuže.

On je smislio onu glupavu priču o Uspavanoj lepotici koja je vrh svog prstića nabola na vreteno (alat koji služi za predenje vunice, za manje informisane) i tako pala u san iz koje je jedino mogao da je probudi princ pokazujući fantastične performanse svojih usana samo prilikom jednog poljupca.

Dobro, jeste Perrault "ukinuo" vunicu, ali je u svojim drugim štivima dao mogućnost damama (jer sve su bez izuzetka bile dame) da bez ikakvog razloga budu zlostavljane od strane kojekakve aždaje, zle maćehe (ili sličnog čudovišta) i da onda sa najviše kule, ako ne kanapom, a ono dugim kosama, tj. pletenicama, lepim tenom i već pomenutim snom daju priliku nekom prosečnom liku da pokaže svoje kvalitete.

Možda bismo i imale neke šanse, da ova priča napisana 1697 nikada nije bila ekranizovana. Međutim, Dizni (Disney) zahvaljujući svom "njuhu za business" rešio da obaška iskoristio materijal dotičnog francuza i ubedi sve devojčice da pređu u pasiv, tjl. da samo treba budu lepe i da čekaju jer će ih neka nesreća već snaći. Ubediće nas i to, da će čekanje biti nagrađeno u vidu pomenutog princa i happily ever after.

Nama, čak ni od tog arsenala (aždaje i besne maćehe), nije mnogo ostalo. A ako je i ostalo sa Problemima se borimo same. To je tragedija ženske emancipacije koja je muško-ženskim odnosima oduzela još malo romantike.

Naša participacija u po(u)tvrđivanju nečije pozicije "alfa mužjaka" svedena je na minimum, na žalost kao i mogućnost da se takvim "izuzetnim podvigom" Imenom, ako ne i Prezimenom upišemo u neko od dela savremene literature.

Savremena Arijadna, bi pritom sigurno Tezeju usput gunđala zbog fleke na tek opranoj odeći i tragovima krvi koji se ne mogu sprati ni najnovijim Vanishom.

Mučeni Tezej bi zahvaljujući civilizacijskim dometima umesto vunice, nosio mobilni telefon sa GPS-om i precizno upisanim Google mapama, što bi mu pomoglo da nađe izalaz na potpuno drugu stranu.

Posle bitke sa Minotaurom, verovatno bi na sekundu porazmislio o svemu što ga "kod kuće čeka", pa bi se u napadu magnovenja odrekao večne slave, a svojoj životnoj saputnici samo kratko napisao:

"Izgubio sam nit. Nema signala. Nadalje ću biti nedostupan".