Potpisujem

Ne bas 100% ali dovoljno da me podstakne da prenesem. Po meni,"povratak selu" je diskutabilan ali ako ga posmatram kao revitalizaciju sela, onda se slazem i sa tim delom.

 Autor: Boško Obradović, Objavljeno: 05. 09. 2009.
-Prilog za novu psihologiju uspeha srpskog naroda-

U poslednjih 20 godina čule su se, i čuju i dalje, mnoge političke ideje koje zahtevaju promenu čitavog društvenog sistema koji u Srbiji definitivno ne funkcioniše i ne valja. U tu svrhu vršene su razne društveno-političke promene, reforme, tranzicije, revolucije... Međutim, ništa se nije dogodilo, ništa se nije promenilo. I posle dve decenije stojimo pred istim pitanjem: šta da se radi kako bi ovo društvo izašlo na pravi put? Koja bi nas to politička ideja i društvena reorganizacija izbavila iz svih naših nagomilanih kriza i problema? U čemu smo do sada grešili i kako da krenemo iz početka? Ima li kadrih, nekompromitovanih, stručnih, idejno svežih i smelih, da ponude nešto novo i da nas u tome povedu? Koliko ćemo još čekati i od čega to zavisi?

Zašto u Srbiji nema promena?
U Srbiji nema promena najviše zato jer se sve vreme pokušavao promeniti sistem, a ne ljudi. Što se nastojalo na spoljašnjim, a ne unutrašnjim promenama. Što se dnevna politika kretala po površini, a ne dubini društvenog života. Što su sve stranačke politike podilazile nerealnim očekivanjima raslabljenog srpskog čoveka, njegovom konformističkom i materijalističkom pogledu na svet. Izborni i državni programi do sada nisu otvoreno progovorili o nama samima, duhovnom i moralnom stanju u narodu. Bežalo se od istine i sve činilo da se ugodi pokvarenom biračkom ukusu koji više ne razlikuje realnost od fantazije, istinu od manipulacije, spasonosne od smrtonosnih lekova.

Običan čovek-birač je sve činio da se ne pogleda u ogledalo i nastavljao sa verovanjem da neko van njega, sa višeg nivoa, treba i može da reši sve njegove probleme i to bez njegovog učešća. Sitni srpski politikant je pothranjivao ovu biračku religiju nalazeći tu šansu za sebe i ne želeći da menja uhodani sistem koji je odlično profunkcionisao kao simbioza lažnih očekivanja i lažnih obećanja. Nerealna očekivanja birača su ostajala konstantna kroz sve izborne cikluse, a samo su se menjali promoteri lažnih obećanja, i niko nije želeo da siđe sa ove vrteške i shvati da se izlaz nalazi van ovog začaranog kruga, u suočavanju sa psihološkom istinom o nama samima i katastrofalnim promenama koje su se desile u našem nacionalnom karakteru.

Naša najveća zabluda ogleda se u tome što mislimo da je Srpsko pitanje ekonomsko-političko pitanje. Srpsko pitanje je duhovno-moralno pitanje. I sve dok se Srpsko pitanje bude rešavalo samo ekonomsko-političkim načinima, vrtećemo se u krug. Tek kad Srpsko pitanje postavimo kao duhovno-moralno, otvaramo šansu za istinske promene u našem društvu.
Nama je danas najpotrebnije žestoko i beskompromisno samopreispitivanje, samokritička samospoznaja, lična, unutrašnja revolucija, kolektivno preumljenje, povratak iščašenog psihološkog zloba našeg nacionalnog karaktera u svoje nekadašnje ležište.

Novi nacionalni karakter
Ne znam da li je tačna drevna misao da je čovek karakter, a karakter sudbina. Posebno ne znam može li se to primeniti na ceo jedan narod. Ali je sasvim jasno da u našem nacionalnom karakteru postoji izvesno iščašenje koje je naš duhovno-moralni kod izbacilo iz ležišta i mi praktično gotovo jedan vek živimo sa tom nepravilno razvijenom identitetsko-psihološkom kičmom. To konkretno znači da je lenjost umnogome zamenila radinost, maloverje veru, deobe slogu, sebičnost solidarnost, individualizam sabornost, bezavičajnost patriotizam. Danas se odvija epilog ovog razvoja koji nas je doveo do potpunog odsustva nacionalne sposobnosti i delotvornosti. Zato je naša politika - zalaganje za revoluciju nacionalnog karaktera u srpskom narodu, za izmenu sistema vrednosti i filosofije života, kao jedine istinske promene. Šta to znači u praksi?

Kako mogu da zamerim bilo kome drugom nešto što i sam radim, od najmanjeg lopovluka do najveće ekološke nebrige? Kako mogu da tražim bolje uslove života i rada ako sam neradnik i lezilebović? Kako mogu da krivim neprijatelje kad nisam ni pokušao da se organizujem da se branim? Čemu se nadam ako se zalažem za sve druge promene izuzev menjanja samoga sebe? Kako da dostignem smisao kada u njega ne verujem i za njega se ne borim? Kako da ponovo postanem pobednik kad sam navikao na poraze i srodio se sa njima, zaboravivši kako samo borac može biti i pobednik? Koje su moje zasluge na ličnom, profesionalnom, porodičnom, socijalnom, državnom planu? Koju sam zadužbinu ostavio za dušu svoju?

Sva ova pitanja idu pre političkih. Idealno bi bilo da se nova politika zasnuje na novom, revolucionarnom nacionalnom karakteru. Tek onda je moguće istovremeno menjati pojedinca i društvo, kroz sadejstvo i sinergiju promene u ličnostima i zajednici.

Nova nacionalna politika
Nova nacionalna politika danas trebalo bi da se uspostavi na novoj nacionalnoj psihologiji, obnovi nacionalnog karaktera. Kako ovaj zahtev ispostaviti pred savremenog Srbina koji živi u televizijskom svetu i nerealnim snovima, koji je operisan od duhovnog i moralnog pogleda na svet, koji nema druga interesovanja izuzev danas, ovde, ja, materijalno, što pre, po svaku cenu. Kako zauzdati sve njegove ogromne strahove i želje, i pretvoriti ih u oruđe njegovog spasenja?

Samo na taj način što bismo postavili upravo ona pitanja koja ga tište, ušli u srž njegovog unutrašnjeg sagorevanja, saživeli se sa njegovim problemima, objasnili mu da rešenja za koja se zalaže predstavljaju produžetak tamničkih dana i da je izlaz na drugoj strani, za koju možda i ne zna da postoji, zaboravio je da se osvrne i pogleda, neko mu je zatvorio vidik ili ga ubedio da je nemoguće da je izlaz na toj strani. Ako savremeni Srbin ne može ili ne želi da povede razgovor na temu duhovnosti, morala, patriotizma i drugih tradicionalnih vrednosti koje se „ne sipaju u traktore", onda da vidimo šta je to što ga sigurno interesuje i na šta imamo odgovor koji mu do sada možda nije ni pao na pamet:

1. Želite li da preživite krizu?
U tom slučaju ne možete uspeti kao jedinka, ne možete više verovati u prazne priče o individualizmu kao filosofiji života, nećete preživeti van zajednice. Krizu će moći da pretraju samo oni koji imaju utemeljenje u širim zajednicama: braku, porodici, parohiji, naciji, državi. Sve što su te učili o prevaziđenosti ovih zajednica u moderno doba - lagali su te, da bi te izvukli iz zavičajnog vrednosnog okruženja, lakše manipulisali i kontrolisali. Vratimo se ovim zaboravljenim tradicionalnim zajednicama i vrednostima. To su sigurne luke u kojima možemo naći spas u vremenu burnih svetskih i domaćih kriza. Samo u zajednici, solidarnosti, bratoljublju, skromnosti i samopožrtvovanju možemo naći rešenje za krizna vremena.

2. Želite li da živite zdravo?
Muka vam je od gradske brzine života, nezdrave ishrane, nezdravog vazduha i vode, slabog kretanja i fizičkog nerada, zatvorenosti neba nad vama. Odlučite se na krupne promene, posvetite se zdravom životu, vratite se selu ili okrenite potpuno drugačijem načinu života u gradu. Zaustavite se, preuzmite inicijativu, oduprite se inerciji, suprotstavite se nametnutim životnim stilovima, postanite samosvojni, odstupite od većine i proseka, ograničite se i proširite istovremeno, uzimajući kontrolu nad sopstvenim životom i otvarajući nova životna polja. Jedno vreme moraćete plivati uzvodno, saseći mnoge mane i osvojiti vrline, ali ćete se naći na putu duhovnog i fizičkog zdravlja.

3. Želite li da budete nezavisni?
U vremenu krize hrane, vode i energenata, kako ćete opstati u gradu u kome ste zavisni od svega? Isključiće vam struju, otpustiti sa posla, ukinuti socijalne programe... Shvatićete da negde na selu posedujete imanje, a živite u nemanju u gradu. Tamo postoje uslovi da imate svoju vodu, pa i alternativne izvore energije, da nikada ne budete gladni, da živite u prirodi i zdravo, da budete nezavisni od poslodavaca i države. Znamo da je teško: da smo svi izgubili stara znanja, iskustva i radnu kondiciju, da smo se navikli na komfor i gradski isprazni sjaj, da država ne pomaže već uništava poslednje ostatke poljoprivrede, da je socijalni život sela zamro, da treba napraviti veliku promenu. Ovo je vreme za to: velika kriza će nas naterati na velike promene. Zato je blagoslovena. Ne idite sami, povežite se i organizujte sa drugima, duhovno bliskim ljudima, i probajte da preuzmete stvari u svoje ruke. Gradite mesto svoga smisla.

4. Želite li da se osećate korisno i da vam se vrati samopoštovanje i samopouzdanje?
Osećate da vam je život pomalo siromašan, da ne učestvujete u stvarima koje vas prevazilaze, ne osećate se korisnim i zadovoljnim. Pokrenite se, uključite se u rešavanje vitalnih pitanja zajednice u kojoj živite, organizujte se u pravcu socijalne solidarnosti i opšte koristi, uprkos svim preprekama i razočarenjima poverujte u viši smisao od sebične svakodnevice i počnite iz početka. Živite za druge da bi ispunili sebe. Ne dozvolite da materijalno nadvlada duhovno, mrzovolja ljubav, prevara poverenje, malodušnost optimizam, predaja veru. Postanite deo pokreta novog oduševljenja za duhovni i patriotski rad u svome narodu, nove vere u bolje sutra, nove nade da nije sve propalo i nove ljubavi prema svemu što vas okružuje.

5. Želite li da budete bogati, da volite i da budete voljeni?
Zaljubite se iznova u svoju naciju, zavolite i pomozite ponovo bližnje svoje, krenite na putovanja po svojoj istoriji, veri i tradiciji, upoznajte samog sebe. Želiš li da budeš bogat, budi prvo vredan, radan, istrajan, štedljiv. Ne budi nerealan, alav, nestrpljiv, nemoralan, nehuman. Budi skroman, pouzdan, tačan, precizan, odgovoran: budi porodičan i društven. Odgajite petoro dece, otvorite porodičnu firmu, pokrenite lokalnu građansku inicijativu, uredite svoj kraj, preuzmite odgovornost u ličnom i društvenom životu. To je prostor u kome ćete mnogo toga zavoleti i biti voljeni od svojih predaka i potomaka.

6. Želite li da vaš život ima smisla?
Isključite televizor i oslobodite se iz stanja hipnoze. Budite svoji. Mislite svojom glavom. Postavite pitanje smisla života. Ne zadovoljavajte se malim ciljevima, a budite zadovoljni malim stvarima i uspesima. Menjajte se, poboljšavajte se, borite se protiv loših navika, prevazilazite sebe svakodnevno, postavljajte stvari realno, radite naporno i mnogo, verujte u uspeh, položite svu nadu na Boga i ne bojte se. Uzmite neki uzvišeniji ideal, postavite druge u epicentar svoje pažnje, a ne sebe, budite vedri i pozitivni, osvajajte i branite sopstveni smisao života.

7. Želite li da narod kome pripadate i država u kojoj živite opstanu i napreduju?
Niko nam neće pomoći sa strane. Ovu borbu moramo da iznesemo sami. Pobeda nije sigurna, ali je u odsustvu borbe poraz neminovan. Nemamo drugi narod i državu, ovo je prostor i vreme naše pobede ili poraza. Volimo svoj narod, što sa sobom nosi i nacionalnu odgovornost da mu pomognemo uvek i na svakom mestu kada je ugrožen. Volimo svoju državu, ali to podrazumeva građansku lojalnost i spremnost da učestvujemo u njenoj odbrani i izgradnji. Sada je u pitanju naš goli opstanak, koji ako prvo obezbedimo možemo da počnemo da razgovaramo i o daljem napretku. U ovom času opstanak je naš napredak, a promena naše nacionalne psihologije je naša najveća promena na bolje.
Stvari su veoma jednostavne

Ovo nije ni psihoterapija niti nadripsihologija. Ovo je nova filosofija uspeha srpskog naroda koji mora da promeni svoj psihološki identitet ako želi da iznova pobeđuje sebe i sve životne neprilike. Da li postoji politički program koji počiva na ovakvom pogledu na stvari? Ne postoji. Dakle, treba ga napisati i pokušati organizovano sprovesti u delo. Sad je vreme za to. Sve drugo su samo nova samozavaravanja, gubljenja vremena i prazne priče. Ali je najteže početi od sebe, raditi na sebi i popravljati se, raditi sa drugima u zajednici na opštu korist, i iznova poverovati da nije sve izgubljeno, da je naša sudbina u našim rukama. Međutim, imamo li drugog izbora?

Autor je sekretar Upravnog odbora Srpskog sabora Dveri
Pečat, 4. septembar 2009.