9/11 vs 9/3

Post o kolateralnim žrtvama, NATO u Afganistanu, UN u Afganistanu....

 Kao neko ko se javno, i dalje,  zalaže za ulazak Srbije u NATO i neretko piše o po meni jednoj od njavećih dilema sa kojom se savremni svet suočava, kolateralnim žrtvama,  osetila sam posebnu potrebu da napišem post o tragediji  u Kurduzu.

Ukratko sasvim, potez je nedopustiv, cela situacija sa brojem civilnih žrtava u Afganistanu postaje potpuno neprihvatljiva. Na granici fašizma.

Inicijalno, tekst slične sadržine pisala sam online u ponedeljak ujutro, tokom vrlo kratkog proputovanja kroz Beograd i kuću između dve naporne tezge, bez mogućnosti korištenja neta na miru i na duže. Samo što htedoh da ga odapnem, ekipa me već čekala ispred kuće, nestade struje u celom kraju.  Evo me natrag, pokušavam da steknem uvid ko je još i šta o tome pisao, koliko je vest bila bitna i kome. Čitam debate po stranim sajtovima.  Kao i neretko do sad, moji kriterijumi za ono što je veliko i kriterijumi ostatka konvencionalne Srbije, a ponekad i blogozajednice, nekako se suviše razlikuju. Da nije ove teme, posle ovolike pauze na blogu i nebitisanja u Srbiji, ja bih izabrala da pohvalim Tadića i zaveštanja organa. Svaka čast, biće i poseban post. Natrag na ovu temu. Interesantno mi je što Srbiju, koja ima retko iskustvo da i sama bude meta NATO intervencije i da njeni građani budu kolatealna šteta, o ovoj temi nemaju dublji, racionalniji  i analitičniji odnos. Osuditi i satanizovati je, naravno, i lako i skoro sasvim ispravno. Ali šta je alternativa.

Možda rasprave nema jer je i Srbija bila i na drugim stranama. I onoj skroz tamnoj i onoj sivoj, kad čovek ili država jednostavno znaju da nešto moraju  da preduzmu ali i  da je rizik da nevini izginu veliki. No, bojim se da sve što se radilo u ime srpstva i ostalog tipa borba protiv terorsita na Kosovu nije uvek imalo takvu moralnu dilemu i obzir kao ideju vodilju, koja nekad da za pravo da siva strana bude legitimana, već nešto sasvim drugo. Otud onoliki civili Jašari mrtvi. Otud Topčider, RTS, Leskovac.

 Znam da je bilo reči na postu kod Budimca, ali u kometarima, jer je vest stigla pošto je post o nečem drugom ali povezanom stigla.  NSPM baljezgarija se već  zbog naslova diskvalifikovala za dalje čitanje. "Parada ponosa u Afgansitanu." Ma koliko volim humor i nekonvencionalnost, ma koliko ih koristim, ma koliko cenim cinizam i Housea, čini mi se da glavni cilj ovakvog naslova nije kritika NATO snaga, niti otvaranje ogromne teme kolateralnih žrtava, već neumesna i jeftina uvreda organizatora predstojeće Parade ponosa u Beogradu.

Rasprave u široj svetskoj javnosti, među vladama,  među NATO saveznicima, koje je tragedija u Kurduzu izazvala, mogu, ako ništa drugo, biti neka korist od celog užasa, ako se to tako uopšte može reći. Nadam se da se razumemo. Da pokušaju da bar malo bolje fokusiraju i koordiniraju aktivnosti i da temu R2P uzmu u razmatranje na jedan novi način. Ovo što sad rade je već čista vulgarizacija. I zloupotreba sasvim legitimnog koncepta.

Možda će se konačno priznati da na kraju krajeva nema puno razlike između toga kad više od dve hiljade nedužnih civila pogine u par sati ili tokom par godina. Morbidno možda, ali većina civila u nedemokratskom plemenskom Afganistanu i na sličnim mestima ima puno manje mogućnosti da utiče na ono što neko „njihov“ ili u njihovo ime radi nego građani stabilnih i razvijenih  demokratskih društava, pa je njihova „nevinost“ još i veća. Utoliko mi nekako logičnije što su nas bombardovali nego njih. Slobu smo mi birali, imao je veliku podršku. Ceo njegov režim je ipak bio „demokratičniji“ mnogo nego bilo koji afganistanski. I mi smo imali više informacija, bili smo na višem nivou ekonomskog standarda u proseku....Oću reći, nešto se ne sećam da su teroristi narod nešto šire konsultovali pre nego što su 9-11 sproveli. Na kraju krajeva, čak smo i tad bili mnogo sekularniji. A činili smo zulume. A i nismo neki energetski koridor.  

 Nemam konkretan odgovor na pitanje  šta je altenrativa u slučaju 9-11 vs 9-3. Ma koliko se zalagala za koncept odgovornosti – prava da se zaštiti, jasne su mi sve njegove manjkavosti u smislu ko, gde i kako i na osnovu čega donosi odluke. Smtram ga, ne uprkos već upravo i zbog tragedije u Kudruzu, vrednim globalnog razmatranja i usaglašavanja. Umesto toga evo nekoliko mojih postulata, kao prilog raspravi koja će nadam se, uslediti.

 -Da li je neki Holandjanin trebao da izgine da se zaustavi Srebrenica.

-UN je dala mandat NATO za interveciju u Afganistanu.

 -Kako čuvati mir tamo gde ga nema mirovnim misijama? UN misije moraju dobiti šira ovlašćenja. Kako to ostvariti kad su u UN i Norvešaka i Iran.

-Nikakva agresivna naftaška ubilačka  SAD spoljna politika, you name it,  ne opravdava 9-11, ako je sprovedena spolja. Nikakva kinta i alternativna maračna budućnost tipa Mad Max ga ne opravdava ako je učinjen izntra. ( ovo čisto da predupredim i trol i skretanje na tu stranu). Argumenti tipa „zaslužili su“ su argumenti Slobinog režima i zlodela koje je on činio u regionu. I ostali, koji mi ništa draži nisu.

-Mogu da razumem pritisak SAD javnosti na njihove vlasti da se nešto preduzme. Itekako mogu. -Razumem sve probleme vezane za promenu prirode sukoba, da terorizam nema državu i glasače, što onima koji ga koriste i onima koji se protiv njega bore daje široko polje za zloupotrebe postojećih mehanizama zaštite prava civila i boraca. Ali i puno legitimnih dilema.

-Razumem čak i Bušov argument koji otprilike kaže, slažem se ja sa većinom kritika, ali posle početka intervencije u Afganistanu novih napada kod nas nije bilo, pa vi procenite uspesnost.

-Ne cenim mnogo „fundamentaliste“ koji kritikuju i Afganistan i Irak i vladine politike kontrole imigranata ili smanjena njihovog priliva  i sl, a i povećanje cena goriva. Vezano je to, ma kako ne HR i totalitarno zvučalo. Velika je dilema da li se protiv totalitarizma može boriti čistim demokratskim i netotalitarnim metodama uspešno. Ja R2P vidim kao najlegitimniji kompromis.

-I dalje smatram da Srbija treba da uđe u NATO. Neka moderna vlada bi mogla da nam pomogne da stvorimo novi identitet, upravo na osnovu aktivnog i informisanog  učešća u raspravama  o ovakvim dilemama u globalnim forumima, a na osnovu vlastitog tragičnog iskustva. To mi je nekako primerenije 21 veku nego, recimo, Milova dva tri nova slova. Mada je i to sasvim legitimno, al je beskorisno ako nije i štetno. Za razliku od Tadića  o odluci  doniranja organa-WAY TO GO u 21 vek. Bravo još jednom. 

-Izmaknite se iz Srbije, pa i Afganistana ako vam je lakše. Da li je trebalo zaustaviti Nigeriju zapadnu da izglađuje Bijafru, ma kako je površno cela bijafranska nezavisnost pripremljena. Šta je trebalo uraditi u Ruandi. Šta bi moralo i kako da se uradi u Darfuru. Nemojte mi reći da nas se to ne tiče, da je daleko od nas. Gde ste bili u proleće 1999. Ja ovde.