Greska! Morate uneti naslov!

Navikla sam da volim miris zove u rano leto. Navikla sam da citam poledjinu jogurta kada cekam da provri voda.Navikla sam da pevam najglasnije sto mogu onda kada niko ne moze da me cuje. Navikla sam da gledam tv i da posle pola sata shvatim da ne znam sta sam gledala i da sam zapravo sve vreme razmisljala o tome cemu li sluze anakonde. Navikla sam da se grohotom smejem onda kada se najvise uplasim. Navikla sam da uzivam u ukusu nezrelih breskvi. Navikla sam da nedeljom slusam Pink Floyd. Navikla sam da za prvi januar pogledam po hiljaditi put prohujalo sa vihorom i da uvek zaplacem sa istim zanosom. Navikla sam da dobro zgnjecim filter pre nego sto upalim cigaru. Navikla sam da prekrstam prste na nogama kada cekam da se na semaforu  upali zeleno. 

Bude li me neko naterao da menjam ove navike, pod izgovorom da je ziveti u navikama dosadan i neinventivan zivot, necu odgovoarati za svoje postupke.

Lepo je navici se. Lepo je i voleti, tako kazu. Lepo je navici se da volimo. Ponekad je i dosadno. Mnogo dosadno. Ali tada postaje lepse, punije, dublje, gusce, sire. Poprimi sve oblike i dimenzije koje nas mali um moze da pojmi i nikada ne prestaje. Da. Navika nikada ne prestaje. I zato treba da je negujemo, cuvamo, izgradjujemo i naravno volimo. Jer, ako se i desi da nedajboze ona prestane, mozemo slobodno smatrati da smo tada i mi prestali da zivimo.