Singularitet - Socijalni Impact 1.2. UVOD

Ovaj svakako najvažniji deo će biti podeljen u tri dela prema  tri stadijuma koje ljudska jedinka prolazi tokom svog boravka na ovoj planeti.

UVOD

1. staračko doba

2. srednje doba

3. detinjstvo

UVOD

Nasleđene vrednosti prošlog veka u Zapadnom društvu (reč kultura namerno izbegnuta) podrazumevaju nekoliko segmenata u društvenom ugovoru, (Zan Žak Ruso) od kojih je svakako najvažnija solidarsnost, koja se opet ogleda u brizi o starim osobama a osobito o njihovoj materijalnoj sigurnosti, koja je vezana za robno - novčani i potpuno (već sada) prevaziđeni način upravljanja i vođenja Makro Ekonomije čovečanstva.

Potrošačka Ekonomija koja je do sada bila kako alokator razvoja privrede, tako i diktator društvenih odnosa, putem potpuno suludog sistema berzanske alokacije društvenog kapitala (kapitalizam) ili još blesavijeg oponenta etatističko- birokratskog modela ( kvazi komunizam i socijalizam) će svakako morati da ustupi mesto planskom privređivanju (što se na nivou nacionalnih država već sada radi), gde će delovi kapitala društvenog kapitala biti usmereni na mesta na kojima postoji prava potreba za njima.

Da će protiv ovoga stava  mnogi promoteri ideološkog društva (komunizam, liberalizam, kapitalizam, fašizam) izneti masu kvazi argumenata je svakako sigurno, kao što je bilo moguće predvideti i pojavu neoludizma ekstremnog tipa koji je pratio period od pre nekiloko godina.

Tržišni mehanizmi (nevidljiva ruka- je veoma vidljiva)  koje je opisao Adam Smit i David Rikardo, potom Marks i drugi kvazi ideolozi ideoloških modela Ekonomije su relikti prošlosti kao i iz njih proizašle ideologije koje su gore nabrojane.

Tehološki progres će sa sobom doneti potpunu reviziju dosadašnjih društvenih odnosa a osobito ukidanje dva najveća neprijatelja čovečanstva, robno novčanih odnosa i tržišta, koji u društvu koje je u stanju da prozvede bukvalno sve za svaku svoju jedinku, ovi mehanizmi (relikti) prestaju da budu potreba, dok su već sada (na početku ovog milenijuma, za devet godina izazvali katastrofalne krize funkcionisanja ljudske zajednice, od kojih je jedna u toku, dok sledeća ako do nje dođe je neminovni uzročnik Trećeg Svetskog rata, čiji ishod je bio poznat već posle završetka WW II.

Buduće Nano Fabrike će biti okosnica proizvodnje materijalnih dobara, potrebnih za fizički opstanak kako jedinke tako i društva (ovo se sada dešava) dok će pitanje vlasništva biti transformisano u parvo korišćenja, što i jeste prirodno stanje.

Pravo na rad (radno mesto) koje je proizvod robno novčanih odnosa će biti transformisano u pravo na učešće u aktivnostima grupnim i javnim, već po želji i opredeljenju svake slobodne jedinke. Egzistencijalna zavisnost od rada (individualni rad uslov fizičkog opstanka jedinke) će biti transformisan u aktivnosti za potrebe društva i jedinke, generisane od strane istog i istih, zbog zadovoljenja adekvatnih potreba društva kao celine, kao i same jedinke, pa će interesi individualizma i kolektivizma (sadašnje okosnice političkih sukoba) ovim biti zadovoljeni.

Destruktivna Ekonomija pogrešne alokacije razvojnih faktora ljudskog kapitala (izražen brojem radnih sati) radi stvaranja profita i održavanja neprirodnog sistema potčinjenosti čovečanstva reliktima tržište - egzistencija - profit (kod Marksa i drugih izvor viška vrednosti) će biti doveden u pitanje od strane samog tehnološkog progresa koji zbog vlastitih razvojnih tendencija mora sprečiti pogrešnu alokaciju ljudskog faktora u korist profita a na uštrb samog sebe.Ovde je svakako na mestu primedba da ako dođe do zloupotrebe (čemu su razne ideološki nastrojene grupe ljudske zajednice sklone), ljudsku zajednicu očekuje sukob sa sistemom tehnološkog progresa i konačno samouništenje, posle čega će jedina budućnost biti najmračnije do sada viđene diktature

Novac kao kapital koji izražava potreban broj ljudskih sati za realizaciju nekog projekta će izgubiti svoju ulogu primarnog diktatora međuljudskih odnosa i ponovo se vratiti u svoju primarnu ulogu obračunsko analitičkog faktora. Ka svom izvornom obliku sredstva razmene (obračunska jedinica) novac već sada teži putem tzv. plastičnog novca, koja forma će biti za nekoliko godina (najdalje do 2020) biti zamenjena čipovanjem svih ljudskih jedinki na čemu se veća sada radi.

Jedina do sada poznata prirodna i ultimativna obračunska jedinica je sat potreban za bilo koju ljudsku aktivnost, koja veličina je za sve ljude i njihove aktivnosti (bilo kog tipa i svrhe) uvek konstantna i ista bez obzira na kvalitet i kvantitet ( nisu merilo vrednosti) same aktivnosti. Ovo je ujedno i osnovna greška Marksizma koji je ljude stavio u funkciju ideoloških sistema međuljudskih odnosa (što je posledica nesagledanja osnovnih principa funkcionisanja prirodnih bioloških sistema i evolutivne prirode istih) u kojim je ljudsko društvo proizvođač a ekonomski odnosi diktator ove uzajamne sprege, koje stanje jeste realitet u robno -novčanim odnosima (društvo nije u stanju da obezbedi garancije za biološki opstanak svojih jedinki), ali je u potpunoj suprotnosti sa zahtevima društva koje je u stanju da proizvede više nego što konzumira, osobito na egzistencijalnom planu zadovoljenja potreba.

Da je svaka ljudska aktivnost uključujući i spavanje, u fizičkom smislu rad nije potrebno dokazivati pošto je isti stav baziran na iskustvenim činjenicama i kao takav predstavlja uslov opstanka bioloških aparatusa (bez obzira da li je u pitanju vo, konj, medved ili čovek, pitanje koje singularitet mora da reši je korisnost aktiviteta bio aparata (kolektivizam) i individualni opstanak samog aparata (individualizam). Analogija mašine predpostavlja optimalno funkcionisanje svih njenih delova uz primedbu da nepravilno funkcionisanje jednog dela remeti optimu svih funkcija mašine. Iz ovog se može izvesti da je disfunkcija ljudskih društava organizovanih u nacionalne države jedan od uzroka za disfunkcionisanje sveukupnog ljudskog  društva.Ulogu korporativne države kakvu imamo sada je sistemska revizija celokupnog mehanizma preko funcionalne kontrole svih delova aparatusa i njihovo korigovanje ka optimalnoj funkcionalnosti smanjenjem i ili izbacivanjem funkcionalno nepotrebnih delova. Kada je nacionalna država u pitanju uloga korporativne države (kao njenog naslednika) je da sistem dovede u red oslobađanjem od nepotrebnih delova (etatističko birokratsko činovnički aparat i njegovo parazitiranje), znači svega onoga o čemu su komunisti, socijalisti, liberali pričali a nisu uradili jer isto nisu ni htel, niti su bili u stanju. Ovde treba napomenuti da ni korporativna država nije slobodna od parazitiranja raznih nepotrebnih struktura (osobito političko birokratskih) koje su zaostatak prošlih sistema upravljanja ljudima i njihovim društvima.

Korporativna država je prisutna oko sto godina i donela je velike promene koje su bile potrebne kao preduslov za sam tehnološki singularitet, kako na planu upravljanja tako i na planu društvene tranzicije, ali i nove izazove na ključnim planovima razvoja društva vlaništvo, nasledstvo, radno mesto itd, a osobito proširenje jaza između bogatih i siromašnih kako na nivou ljudskih jedinki tako i na nivou dražava (nacionalnih i korporativnih) celokupnog ljudskog društva, dok je rezultat svih ovih kretanja rezultirao nadnacionalnom integracijom modeliranjem nadnacionalnih korporativnih organizacija, sa kojim nacionalne države imaju malo zajedničkog.

dragan7557 cerski