Društvo| Kultura| Literatura| Mediji| Reč i slika| Tehnologija| Umetnost| Zabava

Slušaj šta ti pišem

antonacci RSS / 17.09.2009. u 11:49

not-listening3.jpg

 

 

          Pokušavam uporno da zamislim jednu situaciju. Jednoga dana u dalekoj budućnosti, dalekoj i ne verovatnoj, sedim na promociji svoje knjige (šbb-kbb, dakle), i na tu su me promociju verovatno naterali da dođem jer su mi književne promocije po pravilu veoma neprijatne, i neka sam na toj promociji, recimo, trezan (to bi mi bio prvi put da trezan pričam o svojoj prozi). Dakle, smeškam se i odgovaram na ona standardna i beskrajno dosadna pitanja na koja svi znaju da neću dati iskren odgovor; „da li je samoubica u vašem romanu inspirisan nečim što se vama lično dogodilo" (da, zato sam sad ovde i odgovaram na pitanje), itd. I onda, pred sam kraj večeri, kada sam već spreman da pobegnem jer mi je dosta foliranja, prilazi jedan mladić i počinje da hvali moju prethodnu knjigu i, sudeći po tome koliko je hvali i koliko sam se ja raznežio i raspričao, veoma mu se dopala. Moj se ego u tom trenutku toliko naduva, da sve i da želim, više ne mogu da izađem iz prostorije, veći sam od vrata, jer... hej! nekom se dopada moja knjiga!
          Ubrzo potom sledi pad. Ko visoko leti..., rekla bi moja majka.
          „Vaša knjiga mi se veoma dopala", kaže mladić razdragano, a onda nastavlja istim tonom, naizgled potpuno ozbiljno: „poslušao sam je juče, dok sam plevio korov oko babinog spomenika na groblju."

*

 

           Jedan moj dobar prijatelj ima potpuno perverznu naviku - on voli da sluša knjige. Već godinama mi priča o knjigama koje je preslušao, i to ne tako što se udobno zavalio u fotelju i pustio knjigu (kako to uvrnuto zvuči!), već tako što je išao na posao ili se vozio do supermarketa. Slušati Tolstoja na putu do radnog mesta (Ljevin kosi travu dok čekam zeleno svetlo na semaforu), slušati Andrića na benzinskoj pumpi ili Filipa Rota među rafovima supermarketa, između hlebova i banana, meni se čini pomalo nehajnim, kako prema književnosti, tako i prema delu. Moj prijatelj se ne slaže - slušanje knjiga navika je koju gaji godinama, danas se čak usudi da kaže da lakše razume preslušanu nego pročitanu knjigu.
           On veruje da su audio knjige istovremeno i povratak korenima književnosti, ali i budućnost književnosti. Kaže mi da je u osnovi svake (dobre) knjige, dobra priča; naposletku, knjige čita zbog onoga što se u knjizi dogodi, da bi saznao nešto novo, da bi uživao. A kako je sve to počelo? Tako što su pre par hiljada godina naši nepismeni preci sedeli oko lomače, jeli neku mačku na ražnju i pričali priče o čudovištima iz šume i o tome kako su uspeli da smuvaju komšijinu ženu, a da komšija to ne zna. U tom smislu, kaže moj prijatelj, književnost je pričanje priče.
           Meni se, opet, čini da se knjige mogu podeliti, grubo gledano, u dve grupe - knjige koje se prepričavaju i knjige koje se čitaju. S jedne strane, tu su romani Agate Kristi ili romani i pripovetke Ernesta Hemingveja, dela Edgara Alana Poa ili Dojlove pripovetke o Šerloku Holmsu, to su knjige koje se prepričavaju, knjige koje se mogu izgovoriti naglas. Jer je važnije šta se dešava, nego na koji način je to ispričano. Sa druge strane su one knjige koje ne verujem da bih ikada mogao doživeti usmeno, knjige gde je od presudnog značaja slovo na papiru, da se mogu vraćati rečenicama i po deset puta, prvih nekoliko zbog značenja, a onda zbog čistog zadovoljstva, jer su rečenice kao muzika. I pored sve moje ljubavi prema Kišovim romanima - u prvom redu prema Peščaniku i romanu Bašta, pepeo - ja ne mogu da zamislim da bih uživao u njima ako bih slušao rečenice, umesto što ih čitam. Šta ako je knjiga pročitana glasom koji mi se ne dopada? Šta ako je snimljena suviše sporo? Ili suviše brzo? Šta ako poželim iznova i iznova da čujem jednu istu reč, izrečenu na različite načine, šta ako želim da neke rečenice čujem dva ili tri puta, jednom brže, drugi put sporije, jednom sa ovakvim akcentom, drugi put sa onakvim.
           Da su audio knjige budućnost književnosti, on veruje zato što danas čovek ima sve manje vremena da sedi sa knjigom od hiljadu i po strana pred sobom, ali istovremeno nema ništa manju potrebu da bude razonođen dobrom pričom. Moj prijatelj je profesor sociologije na jednom američkom fakultetu i on voli da govori o tako opštim i meni ne potpuno jasnim stvarima kao što je „savremeno američko društvo" ili „pop kultura". Ja ne vidim zašto danas neko nema vremena da sedne i čita knjigu. Gde ima volje, ima i načina. Sećam se jedne kratke Albaharijeve priče koja je napisana kao pohvala sporosti. U toj priči, Albahari kaže: kad bih bio brži, ne bih znao da postojim.

*

           Kako ipak ne volim da kritikujem stvari koje sam nisam iskusio, rešio sam da isprobam slušanje knjiga, i to na isti način na koji sam otkrio i prave knjige - sa Agatom Kristi. Napunio sam svoj iPod pripovetkama o Džejn Marpl i jajolikom belgijanskom detektivu i krenuo svojim poslom po gradu.
           Bariton koji mi je pričao knjigu (ako se to tako kaže) zaista nije bio ni prespor ni prebrz, taman onako kako treba, ali uprkos tome, teško mi je polazilo za rukom da ga pratim, zato što sam veoma brzo primetio da se preda mnom nalazi težak izbor - ili svet oko mene ili knjiga koju čitam. Prvo sam promašio stanicu na kojoj je trebalo da izađem, potom sam skrenuo u pogrešnu ulicu, a na kraju sam dobro zakasnio da dogovoreni sastanak, zato što sam morao da sednem i preslušam jedan dijalog potpuno koncentrisan.
           Nakon Agate Kristi, prešao sam i na druge pisce, još uvek se držeći pravila da slušam samo one knjige koje sam pre toga čitao, kako bih se sa manje naprezanja navikao na ovu književnost budućnosti. Zlatna beležnica, Doris Lesing. Dobra brzina, glas mi se ne dopada, nikada nisam zamišljao njene žene kao kreštave seljančice. Onda malo Konana Dojla i njegovog Šerloka Holmsa koji ne zvuči ni blizu kako sam ga ja zamišljao, pa Don DeLilo i Džejn Ostin.
           DeLilov roman White Noise me je umalo koštao života. Prelazeći ulicu kod hrama sv. Save, tramvaj broj 14 mogao je biti poslednji tramvaj sa kojim sa se susreo. Ali nisam ja kriv. Kako mogu biti kriv što je u tom trenutku naišao posebno zanimljiv deo knjige, gde junak, hitlerolog, govori o svojim naporima da nauči nemački jezik, postiđen činjenicom da najpoznatiji stručnjak za Hitlera ne govori nemački. (Samo o tom poglavlju romana bih jednom mogao napisati blog.)
           Da imam auto i da umem da vozim auto, audio knjige bi me verovatno pretvorile u masovnog ubicu, ako bih uopšte doživeo da bilo koga masovno ubijem, jer bih i sam, verovatno, ubrzo završio na dnu Save ili slupan u neku banderu. Ne mogu da delim svoju pažnju kada čitam knjigu, pa čak i ako je znam napamet. Ne mogu jer me suviše zanima. Ne mogu jer poštujem trud uložen u pisanje te knjige. Ne mogu jer naprosto nemam intelektualni kapacitet da sa pola mozga u potpunosti doživim jedno književno delo.
           Ima već tri meseca kako pokušavam da se prilagodim na ove knjige budućnosti (Antonacci prevrće očima), i mada nisam blizu toga da ih zapravo zavolim, ne mogu reći da nema napretka. Postaje mi sve lakše da doživim patnje i radosti junaka, ali mi ne postaje ništa lakše da doživim istovremeno i saobraćaj. Divim se svom prijatelju koji skoro sat vremena svako jutro vozi na posao, sluša knjige i posle svih ovih godina nije ubio nikog, a nije ni skrenuo levo kod Albukerkija.            Nastaviću da slušam knjige, ali ih neću doživljavati kao knjige, možda kao malo dosadnije radio drame. Za mene je čitanje knjige kad sednem i uz kafu ili čaj čitam ceo dan, i kad okrećem stranice, i kad mi utrne dupe od sedenja, i kad ležim u krevetu i držim knjigu iznad sebe, pa mi posle dva sata drhti ruka, umorna od okretanja strana i pridržavanja. U čitanje knjige ulaze i ona mala zadovoljstva - hrapav papir, miris stare knjige, prašina i poneko loše odštampano slovo. A najveće zadovoljstvo čitanje knjige je to što svi junaci imaju bezbroj glasova, i ja ih menjam kako se menja moj stav o njima ili, u krajnjoj liniji, kako mi se prohte. A deda sa dubokim glasom koji živi u mom iPod-u, on je uvek isti. Onaj deda u mojoj glavi je mnogo fleksibiliniji. 

 



Komentari (59)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Vojislav Stojković Vojislav Stojković 12:03 17.09.2009

Predlog

Probaj da, dok slušaš knjigu, čitaš Betovenovu devetu.

antonacci antonacci 12:06 17.09.2009

Re: Predlog



Vidiš, nije to loša ideja.
Dr M Dr M 12:29 17.09.2009

Suzavanje uzivanja


Kad citam, moja masta me cini delom zbivanja. Neko, ko cita za mene, delimicno namece svoje prisustvo i ogranicava mi prostor za imaginaciju. Pisac i ja smo kao ljubavni par, dvoje je drustvo, troje je guzva.
112358oo 112358oo 12:57 17.09.2009

.

Šta ako je knjiga pročitana glasom koji mi se ne dopada? Šta ako je snimljena suviše sporo? Ili suviše brzo? Šta ako poželim iznova i iznova da čujem jednu istu reč, izrečenu na različite načine, šta ako želim da neke rečenice čujem dva ili tri puta, jednom brže, drugi put sporije, jednom sa ovakvim akcentom, drugi put sa onakvim.

Ovo si jako lepo primetio. Sad nešto razmišljam, ima takvih knjiga koje čitam jako sporo, jako dugo, kada mi je važno gde će me svaki od detalja odvesti u mom neuhvatljivom nizu asocijacija. Čitajući na svoj način, ja se sam sa sobom ispričam, saznam o sebi i osetim nešto što pre toga nisam, nekad je to samo osećaj tišine i zagubljen pogled na nekoj tački na zidu.

Ima jedna druga stvar kod audio knjiga koju bih voleo da čujem, a to je kako bi je pročitao autor koji ju je i pisao. To verujem da bi bila dimenzija za sebe.
debora debora 15:43 17.09.2009

Re: .

A najveće zadovoljstvo čitanje knjige je to što svi junaci imaju bezbroj glasova,


zaista, citamo "svojim" glasom, dajemo likovima razlicite glasove, ovakvu ili onakvu boju kose... i svaki put se razocaram filmom radjenim po knjizi koju sam procitala, jer se obicno nista ne uklapa sa onim kako sam ja procitala.
antonacci antonacci 17:19 17.09.2009

Re: .

kako bi je pročitao autor koji ju je i pisao. To verujem da bi bila dimenzija za sebe.


Tu sam želju izgubio istog momenta kad sam jednom prilikom čuo Andrićev glas. Čitao je odlomak iz neke svoje pripovetke i to je činio tako loše da sam se stresao. A onda mi je palo na pamet da ne moraju pesnici biti dobri recitatori. Što bi rekla moja mama (dva puta da je citiram u istom blogu, naopako): misliti i cveće brati nije isto. Sigurno da je on imao ideju kako je to trebalo da zvuči, ali ne mora da znači da je imao i talenat da to lepo pročita.

Ali ovako u teoriji, slažem se da bi bilo zanimljivo videti kako je to autor zamislio, mada ne garantujem ni tada da bih ja knjigu opet čitao na taj način. Često umem da zanemarim i opise u knjizi, ako odlučim da određeni junak mora da izgleda drugačije.
margos margos 12:59 17.09.2009

Razmšljam,

da li bih imala isti osrćaj da si mi ovo izgovorio ... i razmišljam o tvom glasu, da li je sličan, makar, onom kakvim ga ja zamišljam... Možda bi me oduševi(l)o, možda bih bila razočarana... Ko to zna.

Mi smo bića navika i gotovo da je nemoguće promeniti navike koje ne želimo da promenimo. Zato tu privilegiju mnoštva glasova, mirisa knjiga i mirisa iz knjiga, prevrtanje listova, vraćanje, podvlačenje, zapisivanje na marginama, obeležavanje papirićima, mnogi od nas nisu radi da zamene slušanjem.
miloradkakmar miloradkakmar 13:06 17.09.2009

Ne znam

kako bih se navikao na slušanje knjiga. Poezija bi i mogla da prođe, ima ljudi, glumaca, pa i pesnika koji izvrsno govore poeziju , osećaju je drugačije što je uporedivo sa sopstvenim čitanjem i doživljajem.
Slušanje proze čini mi se da bi bilo naporno i monotono. I što kažeš, nedostaju popratne radnje - kupovina, gledanje knjige na polici, osećaj dok je držimo u rukama... okretanje listova i vlaženje kažiprsta.
antonacci antonacci 23:06 17.09.2009

Re: Ne znam

ima ljudi, glumaca, pa i pesnika koji izvrsno govore poeziju


Ginzberg recituje svoju poemu Amerika. Mogu i ja da je recitujem, znam je napamet, čitao sam je hiljadu puta i zamišljao sam je daleko histeričnije nego što je Ginzberg izvodi. Ali uprkos tome - ide uz muziku, ide uz slike.

vishnja92 vishnja92 14:21 18.09.2009

Re: Ne znam

ja ga slusala uzivo u Domu Omladine onomad :)))
bilo je perfektno.

on ne "recituje", on peva, prica, lupa u tam-tam... istasvejosne. bozanstveno :)
antonacci antonacci 15:17 18.09.2009

Re: Ne znam

vishnja92
ja ga slusala uzivo u Domu Omladine onomad :)))
bilo je perfektno.

on ne "recituje", on peva, prica, lupa u tam-tam... istasvejosne. bozanstveno :)


Blago tebi.
mirelarado mirelarado 13:50 17.09.2009

Будућност књиге

Нисам сигурна да је твој пријатељ у праву. И твоје искуство казује да слушање књига може бити опасно по "читаоца", или по околину. Свакако је занимљиво чути неку већ прочитану књигу, или како аутор чита властито дело. Чини ми се да ћемо у будућности, ипак, све више читати књиге у електронском облику. Али, и ту се јавља један проблем који постоји и код слушања: белешке на маргини. Без тога нема истинског читања.

antonacci antonacci 17:23 17.09.2009

Re: Будућност књиге

све више читати књиге у електронском облику


Rizikujem da ispadnem namćor, ali to tek što ne volem!

Čitam u elektronskom obliku kad moram, ali nije to - to. Na stranu što mi se zamaraju oči, na stranu što držati laptop u krilu nije baš zgodno (a i greje mi razne delove tela kojim grejanje nije potrebno)... taj osećaj kad se ti zavališ sa knjigom, pa kad je ta knjiga onako "razrađena", pročitana sto puta pre tebe, sa svojim specifičnim mirisom i raskupusanim stranicama... Priceless, kako kaže ona reklama.
antonacci antonacci 17:26 17.09.2009

Re: Будућност књиге

Нисам сигурна да је твој пријатељ у праву.


I ja mislim da nije u pravu, ali ne vredi se raspravljati sa njim, on to i želi.

Inače, kad smo već književnosti u ovim "brzim" vremenima, nikako mi nije jasno zašto ljudi i pored tolikog nedostatka vremena i dalje čitaju romane, a ne okreću se pripovetkama ili poeziji, što bi bilo veoma logično.
vladimir petrovic vladimir petrovic 20:42 17.09.2009

Re: Будућност књиге

Antonacci
... Inače, kad smo već književnosti u ovim "brzim" vremenima, nikako mi nije jasno zašto ljudi i pored tolikog nedostatka vremena i dalje čitaju romane, a ne okreću se pripovetkama ili poeziji, što bi bilo veoma logično.

Ja bih pripovetkama i/ili poeziji dodao i - eseje.

Drugo, šta znači "nedostatak vremena"? Često se pokazuje da oni koji najviše imaju vremena kasne tamo gde treba na vreme da stignu. Uostalom, pomenuo si Albaharija, s čijom se idejom (kako je ja razumem) slažem - da oni koji žure ne postoje, odnosno ne žive potpuno.

N. B. Ja sam odmah, pri čitanju, pomislio na radio-drame, koje ti kasnije u tekstu usputno pominješ. Nije to to.

Teško mi je da poverujem da će knjiga telle-quelle nestati, iako je neminovno da se pronalaze inovativni načini, shodno tehnološkom duhu vremena u kome živimo.

A sve više verujem u mogućnost čitanja u elektronskom obliku, nije to tako loše kao što izgleda. Naravno, ne bi bilo poželjno elektronski čitati Tolstojev Rat i mir ili Prustovo Izgubljeno vreme. Ali neke knjige (a to je ono što ti pomenu - pripovetke, pesme, eseji) bi se mogle čitati elektronski (uostalom, već to i činimo, zar ne?).
Bojan Budimac Bojan Budimac 21:35 17.09.2009

Probao

da slušam neku od novijih novela Le Karea... ne dopada mi se.
Naravno knjiga nema srećne alternative (za sada) baš zbog beležaka na margini (mada ako imaš Acrobat professional ni to nije problem).
Za laptop u krilu savetujem komad stirofoam-a (malo veći od sprave pa i pepeljara može da bude uvek pri ruci).
ivana23 ivana23 22:29 17.09.2009

Re: Probao

Za laptop u krilu savetujem




Sem osnovne namene da drži laptop ovo Manhattan slim POSTOLJE sadrži u sebi sistem za hladjenje laptop uredjaja sa 3 ventilatora i koristi napajanje preko USB' a.
P.S. Kosta manje od 1.000 din.
Bojan Budimac Bojan Budimac 22:35 17.09.2009

Re: Probao

Sem osnovne namene da drži laptop ovo Manhattan slim POSTOLJE sadrži u sebi sistem za hladjenje laptop uredjaja sa 3 ventilatora i koristi napajanje preko USB' a.
P.S. Kosta manje od 1.000 din.

Imam , ali to je nezgodno za krilo (ivice tog postolja su neudobne, sa ili bez toga ostajem pri stirofoamu (onom roze))
ivana23 ivana23 22:41 17.09.2009

Re: Probao

Bojan Budimac
Imam , ali to je nezgodno za krilo (ivice tog postolja su neudobne, sa ili bez toga ostajem pri stirofoamu (onom roze))

antonacci antonacci 22:51 17.09.2009

Re: Probao

P.S. Kosta manje od 1.000 din.


Idem sutra to da kupim, svega mi.
Goran Vučković Goran Vučković 22:53 17.09.2009

Rešenje


Imam , ali to je nezgodno za krilo (ivice tog postolja su neudobne, sa ili bez toga ostajem pri stirofoamu (onom roze))

posle 10 godina sa laptopom u krilu po 10-tak sati dnevno, ovo je ispalo najbolje rešenje (na žalost je u malo raspadnutom stanju, posle nekoliko godina upotrebe):



Drvena ploča sa platnenom kesom punom loptica od stiropora ispod. Homer Simpson kaže (ako se ne razaznaje sa slike): "I have a family and a full time job but still find time to fit in eight hours of TV a day". Udobno, ne greje - lepota.
vladimir petrovic vladimir petrovic 21:37 17.09.2009

Borhes

Antonacci, ova tvoja zanimljiva tema me tera da se setim H. L. Borhesa (Jorge Luis Borges), odnosno njegovog stava oko "slušanja knjige koju vam neko drugo čita". O tome sam već govorio u jednom komentaru na blogu, ali moram ponoviti, mada je kontekst Borhesove izjave nešto drukčiji:
"Ja sam treći direktor biblioteke u Buenos Airesu koji je slep...
Imam nekoga da mi čita, ali to nije isto. Mnogo sam voleo da površno čitam knjigu, a kada imate čitača, ne možete ga naterati da vam površno čita. On otvori knjigu, i čita, i ako vam je pomalo dosadno, ne možete mu reći da preskoči nekoliko stranica: nasuprot tome, pokušavate da primite ono što vam čitaju. A zadovoljstva u šetnji do knjižare, otvaranju knjiga i posmatranju tih knjiga i tako dalje - toga nema".

Tako je govorio slepi Borhes.


Edit: slika Borhesova sa mačorom mi se izgubila, pa stavljam ovu drugu. Neka se mačor Beppo ne ljuti, he, he, he..
AlexDunja AlexDunja 22:16 17.09.2009

Re: Borhes

vladimir petrovic
Antonacci, ova tvoja zanimljiva tema me tera da se setim H. L. Borhesa (Jorge Luis Borges), odnosno njegovog stava oko "slušanja knjige koju vam neko drugo čita". O tome sam već govorio u jednom komentaru na blogu, ali moram ponoviti, mada je kontekst Borhesove izjave nešto drukčiji:

"Ja sam treći direktor biblioteke u Buenos Airesu koji je slep...
Imam nekoga da mi čita, ali to nije isto. Mnogo sam voleo da površno čitam knjigu, a kada imate čitača, ne možete ga naterati da vam površno čita. On otvori knjigu, i čita, i ako vam je pomalo dosadno, ne možete mu reći da preskoči nekoliko stranica: nasuprot tome, pokušavate da primite ono što vam čitaju. A zadovoljstva u šetnji do knjižare, otvaranju knjiga i posmatranju tih knjiga i tako dalje - toga nema".

Tako je govorio slepi Borhes.

Uzgred, Borhes je voleo mačke, pa evo jedne fotografije sa njegovim mačkom Beppo-om

:))
fali ti macak:)))

a autoru
tzvrtz...nebitno!
antonacci antonacci 22:37 17.09.2009

Re: Borhes

Tako je govorio slepi Borhes.


Setio sam ga se kad sam pisao blog, ali preko jednog njegovog književnog dvojnika - slepog bibliotekara iz Ekovog romana Ime ruže.

"When I lost my sight I was rather worried over it, and in my dreams I was always reading. Then somehow I never could read because a word became twice or thrice as long as it was, or rather instead of one line there would be other lines springing like branches out of it. Now I no longer dream of reading, because I know that's beyond me.

"Sometimes I see a closed book and then I say, 'I could read this particular book,' but at the same time even inside my dream I know I can't, so I take good care not to open that particular book."

http://www.nytimes.com/books/97/08/31/reviews/borges-insight.html

Ni meni samom ne zvuči baš najlepše to što ću da napišem, ali imam utisak da je Borhes umeo da ceni ironiju svog slepila.
Rip Kirbi Rip Kirbi 22:37 17.09.2009

Ma, ne slušajte vi mene

Da, i ja sam se tako iznenadio kada sam čuo, na jednoj književnoj večeri upriličenoj povodom jubileja Crnjanskog, pesnikov glas kako izgovara "Lament nad Beogradom". Bilo je to, verovatno, snimljeno radi "arhive", da, eto, ostane zabeleženo kako je Miloš zvučao. Dakle, delim mišljenje da pisac ne mora biti i dobar glumac ili recitator, odn. interpretator svojih dela.

Pade mi još jedan primer na pamet - Živojin Pavlović. On se mučio da pročita svoje dugačke i razgranate rečenice, mučio da se probije kroz njih.

Kada je o tome reč, setim se jedne konstatacije, valjda, Mihajla Pantića, da neki pisci liče na svoje knjige, a neki ne. Ovi prvi - koji liče - su retkost.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 22:57 17.09.2009

Re: Ma, ne slušajte vi mene

Ima, ih ima, koji liče na svoje knjige:

antonacci antonacci 22:58 17.09.2009

Re: Ma, ne slušajte vi mene

Kada je o tome reč, setim se jedne konstatacije, valjda, Mihajla Pantića, da neki pisci liče na svoje knjige, a neki ne. Ovi prvi - koji liče - su retkost.


I hvala bogu na tome, inače bi mnogi pisci do sada bili pod lekovima. Pa zamislite da neko zaista liči na Hazarski rečnik!

Pade mi još jedan primer na pamet - Živojin Pavlović. On se mučio da pročita svoje dugačke i razgranate rečenice, mučio da se probije kroz njih.


Setio sam se večeras teksta pod naslovom Whenever I Hear Writers Reading Their Own Work, I Fake a Migraine and Flee to My Room; autor je britanski dramaturg Mark Rejvenhil (ako neko nije gledao Shopping & Fucking... pravac JDP!)

Victorian audiences, we're told, thrilled to Dickens reading the death of Little Nell and other set-pieces from his novels. But I'm grateful we don't have recordings or film of him to refer to now. Far better that each generation discovers a fresh Dickensian voice through the novels, than to be haunted by a delivery that would probably seem risibly melodramatic now. It certainly isn't helpful that we know how Noël Coward sounded. Any new production of a Coward play has to battle with the fact that the cast have all got the playwright's clipped tones stuck somewhere in their collective unconscious. The challenge for any actor now is not to offer a Coward impersonation.

The skill of the playwright is that they can hear dialog in their head and write it down. When they come to speak it aloud, they rarely do their own work justice. I'm sure audiences feel that somehow they are getting the authentic voice of the writer. But I would argue that the voice of the text is a very different thing from the way the author sounds: it's best left to actors to track down and present it.


Predrag Brajovic Predrag Brajovic 23:14 17.09.2009

Re: Ma, ne slušajte vi mene

Rip Kirbi
Da, i ja sam se tako iznenadio kada sam čuo, na jednoj književnoj večeri upriličenoj povodom jubileja Crnjanskog, pesnikov glas kako izgovara "Lament nad Beogradom". Bilo je to, verovatno, snimljeno radi "arhive", da, eto, ostane zabeleženo kako je Miloš zvučao. Dakle, delim mišljenje da pisac ne mora biti i dobar glumac ili recitator, odn. interpretator svojih dela.

Па... Црњански је сасвим особен случај. Његово извођење властите поезије заиста је драгоцено, најпре што код неодлучних разрешава недоумицу како би требало ритмички изводити његова дела, изузетно захтевна због специфичне употребе зареза. Узгред, снимак који си слушао није настао кад је М. Црњански био у пуној извођачкој снази, већ далеко касније, у његовој старости. Стога Ламент... у његовом извођењу има ту једну додатну црту исповедне, опраштајуће поезије, елегије иза које као залог истинитости и уверљивости заиста стоје последње године нашег писца. Тешко је не бити дирнут тим старачким гласом док га слушаш. Но, треба се присетити да су неке од тонски забележених песама у извођењу аутора настале у пуној и бриткој младости, а Ламент... је Црњанскијева позница.
antonacci antonacci 23:20 17.09.2009

Re: Ma, ne slušajte vi mene

Ako nekog zanima da čuje Crnjanskog kako čita Lament, evo linka:

http://www.semanarioserbio.com/modules.php?name=News&file=print&sid=477

изузетно захтевна због специфичне употребе зареза


Sad ću malo da skrenem s teme, ali ne mogu da odolim.
Njegovi zarezi su jedina zamerka koju imam na njegovu prozu. Naprosto je čine zamornom.

Ali u pesmama, to je skroz druga priča.

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 23:23 17.09.2009

Re: Ma, ne slušajte vi mene

antonacci
Njegovi zarezi su jedina zamerka koju imam na njegovu prozu. Naprosto je čine zamornom.
Ali u pesmama, to je skroz druga priča.

Па, правиш грешку: читаш његову прозу заборављајући да је и она поезија. ;-)
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 23:34 17.09.2009

Re: Ma, ne slušajte vi mene

antonacci
Ako nekog zanima da čuje Crnjanskog kako čita Lament, evo linka:

http://www.semanarioserbio.com/modules.php?name=News&file=print&sid=477

изузетно захтевна због специфичне употребе зареза


Sad ću malo da skrenem s teme, ali ne mogu da odolim.
Njegovi zarezi su jedina zamerka koju imam na njegovu prozu. Naprosto je čine zamornom.

Ali u pesmama, to je skroz druga priča.


ЛАМЕНТ НАД БЕОГРАДОМ у извођењу М. Црњанског
mirelarado mirelarado 23:39 17.09.2009

Re: Ma, ne slušajte vi mene

Овде можете чути Црњанског како говори СТРАЖИЛОВО.
vladimir petrovic vladimir petrovic 09:25 18.09.2009

Re: Ma, ne slušajte vi mene

Predrag Brajović
...изузетно захтевна због специфичне употребе зареза

Antonacci
Sad ću malo da skrenem s teme, ali ne mogu da odolim.
Njegovi zarezi su jedina zamerka koju imam na njegovu prozu. Naprosto je čine zamornom.


Hm. Ja se slažem da su njegovi tekstovi zahtevni zbog specifične upotrebe zareza, ali me oni ne zamaraju.
U njima vidim lepotu (i veštinu) autora.

P. S. Kad već pominjemo Crnjanskog, nedavno sam naišao na ovu njegovu opasku (zapravo to je zapisao u svom pismu Andriću), koja mi se čini zanimljivom:

Ne zaboravite da ja volim Ivu Andrića iz knjiga – a ne iz života, pošto se u životu ja uvek pretvaram, na papiru nikad. (Pismo Miloša Crnjanskog mladom Ivi Andriću, od 20. 6. 1919. godine)
antonacci antonacci 10:42 18.09.2009

Re: Ma, ne slušajte vi mene

Hm. Ja se slažem da su njegovi tekstovi zahtevni zbog specifične upotrebe zareza, ali me oni ne zamaraju.
U njima vidim lepotu (i veštinu) autora.


Uprkos zarezima, Crnjanskog volim, samo mi je zahvaljujući tim zarezima trebalo više vremena da ga zavolim. Uostalom, Crnjanskog kao pisca sreo sam suviše rano, u gimnaziji. (Tek sad vidim da je za neke pisce bilo suviše rano.)

Ne zaboravite da ja volim Ivu Andrića iz knjiga – a ne iz života, pošto se u životu ja uvek pretvaram, na papiru nikad. (Pismo Miloša Crnjanskog mladom Ivi Andriću, od 20. 6. 1919. godine)



Lepo rečeno. Samo da se Crnjanski malo više pretvarao u životu, ne bi pisao Roman o Londonu.
antonacci antonacci 23:01 17.09.2009

LibriVox

http://librivox.org

Ako ima nekog ko nije probao audio knjige, a radoznao je... LibriVox okuplja volontere koji čitaju knjige koje vi možete poslušati za džabe.

arianna arianna 23:21 17.09.2009

Re: LibriVox

antonacci
http://librivox.org

Ako ima nekog ko nije probao audio knjige, a radoznao je... LibriVox okuplja volontere koji čitaju knjige koje vi možete poslušati za džabe.


ovo je fantastično! hvala za link

Mene ceo ovaj blog asocira na film

preporuka
shumska shumska 00:07 18.09.2009

ČČ - čarolija čitanja

o jednoj svojoj navici sam htela da napišem blog, ali kad me već uhvatilo večeras - nastavljam u ispovednom (izlazak iz klozeta br. 2) tonu:
u srednjoškolsko doba sam imala jedan ritual: petkom započnem obilazak svih dragih mi knjižara po gradu u potrazi za meni do tad nepoznatim domaćim autorima.
to mi je bila pasija.
jedva sam čekala da zvoni za kraj zadnjeg časa - zatim krenem u potragu. znala sam napamet sve police po knjižarama, raspored knjiga, kako su sortirane, gde su domaći a gde strani autori, gde ima prašine a gde ne...
to je bilo vreme sumanute hiperinflacije, štedeći cele nedelje, petkom sam se vraćala sa tovarom knjiga kući.
čitala poeziju dok doručkujem, pa kad mi se nešto neobično dopadne - vratim se nazad i to pročitam naglas.
pre bih mogla stručnu literaturu da slušam. kada su proza i poezija u itanju - teško.
neko spomenu navike - jeste to navika, ali čini mi se da bi zvučne knjige uklonile veliku magiju čitanja
a sve mi se čini da elektronske knjige zaslužuju sledeći izraz - njih gledamo
edit
reče neko jednom kako samo nepristojni ljudi govore o sebi u velikom društvu
eto zaboravih reći da lepši i zanimljiviji blog dugo nisam pročitala.
velika preporuka (ako se tako može reći)
Rip Kirbi Rip Kirbi 00:21 18.09.2009

Re: ČČ - čarolija čitanja

Исти случај. Само мени се године хипер-инфлације поклапају са почетком студирања. Знао сам све књижаре од Славије до Калемегдана да обиђем.
margos margos 00:45 18.09.2009

Re: ČČ - čarolija čitanja

neko spomenu navike

Ja spomenuh, ali samo kao opasku da možemo promeniti SAMO ono što želimo. Sve što ste nabrojali, od knjižare i dodira s knjigom,... pardon od tvoje štednje od užine, pa kupovine, pa čitanja, listanje i svega ostalog - očigledno je da ne želite da menjate.


shumska shumska 06:35 18.09.2009

Re: ČČ - čarolija čitanja

margos
neko spomenu navike

Ja spomenuh, ali samo kao opasku da možemo promeniti SAMO ono što želimo. Sve što ste nabrojali, od knjižare i dodira s knjigom,... pardon od tvoje štednje od užine, pa kupovine, pa čitanja, listanje i svega ostalog - očigledno je da ne želite da menjate.



izvini Margos što nisam obratila pažnju. jeste, ti si spomenula da smo bića navika.
da li bih imala isti osrćaj da si mi ovo izgovorio ... i razmišljam o tvom glasu, da li je sličan, makar, onom kakvim ga ja zamišljam... Možda bi me oduševi(l)o, možda bih bila razočarana... Ko to zna.

Mi smo bića navika i gotovo da je nemoguće promeniti navike koje ne želimo da promenimo. Zato tu privilegiju mnoštva glasova, mirisa knjiga i mirisa iz knjiga, prevrtanje listova, vraćanje, podvlačenje, zapisivanje na marginama, obeležavanje papirićima, mnogi od nas nisu radi da zamene slušanjem.


(opet mi ne ide ono obeležavanje - stavljanje imena onog koga citiram.
ne razumem gde pobeže onaj znak jednakosti ispred zagrade)
Rip Kirbi Rip Kirbi 00:16 18.09.2009

Farenheit 451

Има филм Франсоа Трифоа Фаренхајт 451, по научно-фантастичном роману Реја Бредберија.

Гл. улоге: Оскар Вернер, Џули Кристи (волим је!)

Филм описује анти-утопију негде у будућности. Светом господари велики брат. Књиге су забрањене. Постоје одреди "палитеља" - они су задужени да уништавају књиге (ако их још негде има) и да казне оне који их (потајно) читају.

Да би сачували сећање, и писану традицију, припадници "покрета отпора" уче напамет целе књиге. Тако је свако од њих - једна књига. "Онај тамо је Том Сојер, а онај је Рат и мир..."

Ево листе неких књига и аутора које се спомињу у филму:

* Луис Керол: Алиса у земљи чуда
* Џорџ Орвел: Животињска фарма
* Артур Шопенхауер
* Чарлс Дикенс: Дејвид Коперфилд
* Мигел де Сервантес: Дон Кихот
* Фридрих Ниче
* Џонатан Свифт: Гуливерова путовања
* Шарлота Бронте: Џејн Ејр
* Лав Толстој
* Владимир Набоков: Лолита
* Гистав Флобер: Мадам Бовари
* Адолф Хитлер: Моја борба
* Аристотел: Метафизика
* Херман Мелвил: Моби Дик
* Виљем Шекспир: Отело
* Џејн Остин: Гордост и предрасуда
* Платон: Држава
* Данијел Дефо: Робинсон Крусо
* Марк Твен: Авантуре Тома Сојера
* Достојевски: Браћа Карамазови
* Селинџер: Ловац у ражи
* Реј Бредбери: Марсовске хронике
* Чарлс Дикенс: Пиквиков клуб
* Франц Кафка: Процес
* Волт Витмен
* Виљем Фокнер
* Емили Бронте: Оркански висови
* Џорџ Орвел: 1984
* Историја науке и технологије
* Cahiers du Cinéma
* Молијер: Дон Жуан
* Иван Тургењев: Очеви и деца
* Франсоа Рабле: Гаргантуа и Пантагруел
* Маргарет Мичел: Прохујало са вихором
* Жан Кокто
* Де Сад: Жистина
* Карло Колоди: Пинокио
* Металургија за инжењере
* Чарли Чаплин: Аутобиографија
* Станиславски: Мој живот у уметности
* Оноре де Балзак: Шагринска кожа
* Хенри Милер: Плексус
* Spanish Crossword Puzzle Book
* Марсел Пруст
* Едгар Алан По: Приче тајанства и маште
* Аристотел: Никомахова етика
* Јарослав Хашек: Добри војник Швејк
* Жан-Пол Сартр: Јеврејско питање
* Оскар Вајлд: Слика Доријана Греја
* Николо Макијавели: Владалац
* Жан Жене: Дневник лопова
* Луис Керол: Морж и дрводеља
* Текери: Вашар таштине
* Семјуел Бекет: Чекајући Годоа
* Рејмон Кено: Цаца у метроу

(извињавам се ако, евентуално, неки наслов није добро наведен!)
vladimir petrovic vladimir petrovic 09:35 18.09.2009

Re: Farenheit 451

Rip Kirbi
Ево листе неких књига и аутора које се спомињу у филму:
* Луис Керол: Алиса у земљи чуда
* Џорџ Орвел: Животињска фарма
* Артур Шопенхауер
* Чарлс Дикенс: Дејвид Коперфилд
* Мигел де Сервантес: Дон Кихот
* Фридрих Ниче
* Џонатан Свифт: Гуливерова путовања
* Шарлота Бронте: Џејн Ејр
* Лав Толстој
* Владимир Набоков: Лолита
* Гистав Флобер: Мадам Бовари
* Адолф Хитлер: Моја борба
* Аристотел: Метафизика
* Херман Мелвил: Моби Дик
* Виљем Шекспир: Отело
* Џејн Остин: Гордост и предрасуда
* Платон: Држава
* Данијел Дефо: Робинсон Крусо
* Марк Твен: Авантуре Тома Сојера
* Достојевски: Браћа Карамазови
* Селинџер: Ловац у ражи
* Реј Бредбери: Марсовске хронике
* Чарлс Дикенс: Пиквиков клуб
* Франц Кафка: Процес
* Волт Витмен
* Виљем Фокнер
* Емили Бронте: Оркански висови
* Џорџ Орвел: 1984
* Историја науке и технологије
* Cahiers du Cinéma
* Молијер: Дон Жуан
* Иван Тургењев: Очеви и деца
* Франсоа Рабле: Гаргантуа и Пантагруел
* Маргарет Мичел: Прохујало са вихором
* Жан Кокто
* Де Сад: Жистина
* Карло Колоди: Пинокио
* Металургија за инжењере
* Чарли Чаплин: Аутобиографија
* Станиславски: Мој живот у уметности
* Оноре де Балзак: Шагринска кожа
* Хенри Милер: Плексус
* Spanish Crossword Puzzle Book
* Марсел Пруст
* Едгар Алан По: Приче тајанства и маште
* Аристотел: Никомахова етика
* Јарослав Хашек: Добри војник Швејк
* Жан-Пол Сартр: Јеврејско питање
* Оскар Вајлд: Слика Доријана Греја
* Николо Макијавели: Владалац
* Жан Жене: Дневник лопова
* Луис Керол: Морж и дрводеља
* Текери: Вашар таштине
* Семјуел Бекет: Чекајући Годоа
* Рејмон Кено: Цаца у метроу


Vrlo zanimljiva lista. Tera na razmišljanje svako od navedenih. I zašto je na listi.
Usput, ne čudi me što je Dikens naveden dva puta (bolje je bilo da je dato samo njegovo ime, bez pojedinačnih dela), ali me čudi da su pomenuti "Morž i drvodelja" od Luisa Kerola. Mislim, dovoljno je bila samo Kerolova "Alisa"....

O svakom od navedenih bi se mogao napisati fini blog... he, he, he...
Milutin Milošević Milutin Milošević 01:34 18.09.2009

Papir

Pokusao sam da skinem elektronske knjige i citam ih sa ekrana. Ne ide. Nema nista dok se ne lisne prst i okrene list
mladen.mladen mladen.mladen 05:33 18.09.2009

nikad nisam slušao knjigu

- ovaj koncept neće ničim ugroziti pisanu reč, jer, negde bi morao postojati i pisani, a ne samo audio fajl, pa biraš
- knjige je već trebalo da prestanemo da štampamo, ili da štampamo samo posebna izdanja kao što je to danas slučaj sa LP pločama u muzici (otpad, jednokratna ili petokratna upotreba tokom decenija obitavanja na polici, itd)
- tehnologijom je moguće namestiti glas po želji, a kada bismo se posvetili ovom konceptu napravili bismo lako uređaje kojim sam slušalac može da producira zvuk (uvek ostaje i tekstualni fajl)
- lično ne slušam ni muziku u prolasku kroz grad ni u autobusu, te sumnjam da bih slušao i knjige
- miris knjiga koje štampamo danas ionako nema veze sa onim mirisom dok smo papir pravili starim tehnologijama sa sve komadićima drveta u njemu, vidljivim
- ne secam se sta se desava u Ernestovim knjigama osim da je s nekom ekipom bio u sumi i isao u neku izvidnicu i da je bila neka devojka, secam se osecaja koji je ostao u meni, a secam se i da je jednom isao u pamplonu i pio apsint i da je bila neka zena al od dogadjaja to je sve, ali se secam da mi nije bilo jasno zasto mi je to onda sve zvucalo tako duboko dok nisam cuo bas njegovu o knjizi kao ledenom bregu gde 9/10 treba da je ispod povrsine
- licno ne bih imao nista protiv da neko slusa ono sto pisem, jer, nije kao da cu, ili bilo ko, napisati nesto vredno bas svake koncentracije
- stampao sam svoju knjigu jednom al posle sam uvideo sve prednosti virtuelnog objavljivanja: novac, sirovine, dostupnost, jedan primerak i to je to..

EDIT: uostalom ne postoji nikakva garancija da je neko ko cita vise koncentrisan od onog ko slusa.. Citao sam tvoju knjigu dok sam cekao red za dokumenta, kod lekara, na razgovoru za posao...
mariopan mariopan 08:12 18.09.2009

Re: nikad nisam slušao knjigu

Nikad neću ni da probam da slušam knjigu.
Volim da čitam a ne da neko čita za mene.
Ne gledam ni filmove snimljene po nekom romanu pre nego što ga pročitam, a onda odgledam film samo da vidim kako je neko drugi tu knjigu video i doživeo....i ne dopada mi se uvek ekranizacija. Moja mašta, dok čitam, stvara življe i potresnije slike od nekih prežvakanih pa ladno-serviranih iz nečije tuđe mašte.

I ja čitam kao ti, malo sedeći, malo ležeci dok mi ruke ne utrnu i tada sam sama na svetu,nisam ovde nego sam sa junacima iz knjige i što reče Dr M , to je ljubavni zagrljaj - troje je gužva.

Odličan tekst
antonacci antonacci 10:25 18.09.2009

Re: nikad nisam slušao knjigu

lično ne slušam ni muziku u prolasku kroz grad ni u autobusu, te sumnjam da bih slušao i knjige


Manje je stresno šetati kroz grad uz muziku.

- licno ne bih imao nista protiv da neko slusa ono sto pisem, jer, nije kao da cu, ili bilo ko, napisati nesto vredno bas svake koncentracije


Meni bi to verovatno instinktivno zasmetalo u prvom trenutku, ali ako je nekom tako lakše...
mladen.mladen mladen.mladen 13:06 18.09.2009

Re: nikad nisam slušao knjigu

Manje je stresno šetati kroz grad uz muziku

slušati Tolstoja na putu do radnog mesta (Ljevin kosi travu dok čekam zeleno svetlo na semaforu), slušati Andrića na benzinskoj pumpi ili Filipa Rota među rafovima supermarketa, između hlebova i banana, meni se čini pomalo nehajnim, kako prema književnosti, tako i prema delu.

Tolstoja, Andrica i Rota za tren zameniti sa imenima omiljenih muzicara i sl, a onda se vratiti citatima zaboravivsi na ovo...

da se mogu vraćati rečenicama i po deset puta, prvih nekoliko zbog značenja, a onda zbog čistog zadovoljstva, jer su rečenice kao muzika


pokusao sam ukratko da nabrojim sve nelogicnosti izmedju ova tri navoda ali ih je suvise,,

meni vise smeta kad neko pise bez koncentracije jer to onda zavisi samo od njega.
antonacci antonacci 15:22 18.09.2009

Re: nikad nisam slušao knjigu

Nekoliko stvari koje će ti možda olakšati život:

a) Muziku ne doživljavam na isti način na koji doživljavam književnost, pa ne mogu tek tako da zamenim imena meni dragih pisaca sa imenima muzičara koje poštujem. Nemam isti odnos prema njima.

b) Na mom iPod-u se nalazi muzika koju baš i nemam na umu kada pomenem muzikalne rečenice, recimo, Green Day, Rammstein, Guns n Roses, itd. To je muzika koja služi da ugasi buku autobusa i ljudi koji se raspravljaju.
mladen.mladen mladen.mladen 18:06 18.09.2009

Re: nikad nisam slušao knjigu

ok. pokusao sam. necu vise.
jasnaz jasnaz 08:41 18.09.2009

č i t a nj e


k nj i g a
za mene:
nije informisanje niti interpretacija.
To je intimno
jer ga unosim u sebe svojim glasom.
Kada želim da čujem doživljaj
idem u pozorište.
Ali je sjajno što postoji za one koji ne mogu da čitaju.




teodorakaze teodorakaze 09:02 18.09.2009

Preporuka

Slazem se potpuno. Ja ne mogu da citam ni elektronsku formu, a slusanje knjige ne dolazi u obzir. Mislim da citalac (u ovom slucaju ja ) mora da ucestvuje u stivu, a to bi mi bilo uveliko umanjeno ako bih morala da slusam nekoga ko na svoj nacin modulira tekst.
Šta ako poželim iznova i iznova da čujem jednu istu reč, izrečenu na različite načine, šta ako želim da neke rečenice čujem dva ili tri puta, jednom brže, drugi put sporije, jednom sa ovakvim akcentom, drugi put sa onakvim.


Jedino se ne slazem sa podelom na dve vrste knjiga. Naime, mislim da cak i u onima u kojima je radnja dominantna nad stilom, uvek ima puno prostora za imaginaciju, koja bi (opet), mislim, bila osakacena slusanjem. (I ne slazem se za Hemingveja uopste - on je imao specifican stil, koji meni, na primer, vrlo prija).

Uzgred, imala sam poznanicu koja nije mogla da zaspi bez slusanja audio knjiga, ali mislim da u njenom slucaju to ima veze sa nekim psiholoskim problemom, a ne nedostatkom vremena. Uostalom, nedostatak vremena za citanje knjiga je potpuno besmislen izgovor - pa nije citanje trka za kvantitetom! Drugim recima - citaj kad imas vremena, ali citaj.

Sto se elektronskih knjiga tice, mene to zamara i "nije mi to to" - ne znam razlog, niti se opravdavam, ali meni je knjiga - knjiga

Usput, sto se tice autora koji citaju svoja dela - imala sam priliku da slusam Dragoslava Mihajlovica kako cita Kad su cvetale tikve. Bilo je sjajno!

antonacci antonacci 10:32 18.09.2009

Re: Preporuka

Usput, sto se tice autora koji citaju svoja dela - imala sam priliku da slusam Dragoslava Mihajlovica kako cita Kad su cvetale tikve. Bilo je sjajno!


Mislim da bi i Petrijin venac mogao lepo da zvuči pročitan.

nedostatak vremena za citanje knjiga je potpuno besmislen izgovor - pa nije citanje trka za kvantitetom! Drugim recima - citaj kad imas vremena, ali citaj.




Slažem se. Već mesec dana nemam vremena da se posvetim knjigama koliko bih želeo, što znači da čitam mnogo sporije... (Eksperimenti sa audio knjigama se, naravno, ne računaju kao čitanje.) I hvatam sebe da još više uživam u knjizi što manje vremena mogu da joj posvetim, valjda zato što jedva dočekam tih sat vremena pred spavanje da je zgrabim, pa se onda maksimalno prepustim štivu.

Jedino što mi se na polici skupljaju knjige koje treba pročitati i sve mi se čini kako ću jedan dan da odlepim i počnem sve istovremeno da ih čitam. Umem da budem prilično nezasit.
pointofview_gun pointofview_gun 09:37 18.09.2009

vreme...

Ja najvise citam staromodne knjige, uvece pre spavanja. To je ritual i bez procitane makar jedne strane, ne mogu da zaspim. Ali, kao sto rekoh, to je ritual, navika. I to su iznajmljene knjige, jer za mene je kupiti knjigu luksuz. Kad bih dobila 7 na lotou, prvo bih se zaletela u knjizare da kupim knjige, a posle bih kupila kucu u koju te knjige mogu da smestim.
Volela bih da mogu neke knjige da odslusam. Jer, da, ja kad citam, pripisujem likovima i radnji ono sto je meni blisko. A volela bih da to cujem, onako kako je neko drugi razumeo. Verovatno bi tako knjiga dobila sasvim drugu dimenziju, ne obavezno losu.
Nekad sam uzasno umorna. Bole me oci. I tad bi bilo bolje da knjigu cujem nego da uopste i ne "procitam".
antonacci antonacci 10:34 18.09.2009

Re: vreme...

Kad bih dobila 7 na lotou, prvo bih se zaletela u knjizare da kupim knjige, a posle bih kupila kucu u koju te knjige mogu da smestim.


Samo što ne igram loto, jer znam da neću dobiti, pa ne bih da trošim pare uzalud.

Volela bih da mogu neke knjige da odslusam.


Ako se odlučiš da to probaš, javi utiske.
Rip Kirbi Rip Kirbi 20:30 18.09.2009

Сећање

Управо ми је пало на памет да је Достојевски читао пред својим пријатељима свој први роман "Бедни људи". Они су били одушевљени.

Ако се добро сећам.

Да ли је Бјелински то описивао?
mirelarado mirelarado 20:40 18.09.2009

Re: Сећање

И Чарлс Дикенс је читао своје романе пред публиком, од 1858. све до пред смрт 1870. године. Његови наступи широм Енглеске, као и у Шкотској, Ирској, Паризу и Америци били су веома популарни.

Rip Kirbi Rip Kirbi 20:36 18.09.2009

Сећање II

Кафка је, такође, читао својим пријатељима. То је, кажу, било изузетно узбудљиво.
Milan Novković Milan Novković 11:24 19.09.2009

Re: Сећање II

То је, кажу, било изузетно узбудљиво

Ja mislim da, na kraju, ako nam preostane vremena posle zadovoljavanja ostalog, sve se svodi na zadovoljavanje neke forme radoznalosti.

Radoznalost nam je u temeljima, toliko važna da naš "dizajner" nije imao izbora nego da to zadovoljavanje postavi kao uživanje
botany botany 19:03 19.09.2009

slusati...

Mislim da je ogromna razlika izmedju slusanja poezije i slusanja npr. romana. Poeziju citam prebrzo, i izuzetno mi je prijatno slusati je u necijem izvodjenju. Recimo Preverova "Barbara" nije ostavila neki poseban utisak na mene kada sam je procitala, ali glas Radeta Serbedzije koji je izgovara jeste. Dakle, ja sam za slusanje poezije , dok mi je potpuno nezamislivo slusanje romana.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana