Oženjen sam, kao momak živim

Auu al se digla frka ko će a ko neće na gej paradu. Ako će biti zabavno i sa puno muzike ja bih došla. Povela bih i dete da se provedemo. Šta tu ima loše nekako mi baš nije jasno. Ima jedna druga grupa koja mi je mnogo čudnija, iskrena da budem a radni naslov joj je " Oženjen sam, kao momak živim."

Spremim se ja tako u noćni beogradski provod. Jedva sam se snašla na štiklama sa haljinom, tašnom i ostalim asesoarom za noć. Čujem mesto je na glasu, srešću sigurno sve koje nisam bar godinu dana ima da me ispituju ispod levog i desnog oko da li sam se izgužvala u licu da li sam dodala neki masan jastuk zbog kobasica u Bavarskoj i ukusnih pereca. Neka, to je sve zabavno - spremim se što najbolje znam i umem i pravac grad. 

Moje drugarice (pošto su moje) svakako su mi najlepše i najdoteranije, pa ponosno ušetamo na mesto sa pogledom na reku. Svira neka lagana muzika, džez, nije nametljivo, svetlo je jasno pa se odmah vidi ko gde sedi, veliko je i nije zagušljivo. Već sa vrata upoznam se sa vlasnikom, drugom moje drugarice pa logično dobijemo besplatno piće kao nagradu za trud sredjivanja.

Ubrzo zatim dodje drug, kum, nemam pojma od vlasnika objekta i ljubazno se predstavi. Ćaskamo uglavnom se smejemo na moj račun jer ja već neko vreme nosim fiksnu protezu. Posle par minuta - gospodin kaže. " Znam ja puno o tome, moja žena je stomatolog,specijalista za ortodonciju" na šta sam odmah poskočila sa šank stolice tražeći je pogledom u blizini. A, neee, opustite se, nije ona tu - reče mi čovek i razvuče usta u širok osmeh. Onda ja postavim nevidjeno glupo pitanje: A kad ona ovde dolazi da opet svratim? Nasmejaše se svi oko mene, valjda sam lupila glupost a da nisam ni svesna. 

Spakova se čovek brzinom svetlosti i napusti naše društvo.

I tako dan za danom, koga sve nisam srela. Tumaraju ljudi sami po gradu sve pod sloganom daj da se provedem i ne mislim na sutra.

Upropasti ljude marketing sa temom:

" Jednom se živi" "Daj sve odma i sve sada". " 100 mesta koje morate da posetite pre nego što umrete".

Kakva je to bolest uhvatila ljude da veruju u ove gluposti i da traže sve.

Kad sam videla kako stvari napeto stoje u gradu - odlučila sam da leto provedem van svih lista i marketing trikova za uvaljivanje turističkih aranžmana - tipa najbolji zalazak sunca, najbolja uvalica i super iskustvo. Nismo se mrdnule sa Ade, makiške stane, našli smo kafić sa muzikom po volji. Na kraju nam je toliko bilo dobro tu, da smo čak donele tortu za društvo sa plaže za rodjendan.

Posle par dana super uživancije na Adi pozovu me na neki turnir pre podne u 11h plus koktel. Divno - taman da odmorimo od ležanja na plaži i da se izgubimo dok ne bude gotov ručak. Ja povedem moju devojčicu od 7 godina jer je logično da je poziv u 11h podrazumevao i decu. E tu sam se još gore prešla.U najmanju ruku gledali su me kao da sam totalno nenormalna da vodim dete na koktel...pa nije 11 uveče mislim nego pre podne. Kratko sam se zadržala i zbrisala - vidim ne uklapam se nikako.