Where should I go???

Po prvi put pishem na ovom blogu, ali ne i po poslednji. Tema mojih budcis oglasavanja je Umetnost, koju cu posmatrati kroz razlichite sfere. Nameravam da svaki moj buduci post bude dvojezican, to jest na englekom i na srpskom, a ako bash bude mrzelo da prevodim onda cu pistai iskljucivo na engleskom. Svim "dobrim" srbima to moze da se ne svidja, ali trebalo je malo ranije da razmisljaju o svom obrazovanju i kulturi.

Hajde prvo da se predstavim. Rodjen sam i ziveo sam u Beogradu do 2003 kada sam otishao u Francusku da studiram umetnost. Moja umetnicka praksa i diskurs se baziraju bas na performansu. Takodje  sam poceo da se bavim radom kustosa. Ne zelim previshe da ulazim sada u detalje o sebi i svom radu koji cu da obrazlozavam u buducim postovima.

Cinjenica koja me je nagnala da se oglasim je bash ovaj video :

http://b92.net/video/video.php?nav_category=905&nav_id=383011

Zeleo bih da se upustim u podrobniju analizu ovog akta vandalizma. 

Ovaj snimak mi je prepunio chashu koja je vec odavno prepuna, mozemo da kazemo da sam OVERIO od kolichine gluposti, shovinizma i varvarskog ponasanja "dobrih" srba. Sloboda bilo kakve razlicitosti i delanja u ime svega sto se kosi sa definicijom "srbina" je ne samo dovedena u pitanje vec potpuno srozana na nivo devijacije, bolesti i po njima treba da bude zbranjeno i unisteno. Ali sta nose sve te njihove "akcije" u sebi?

Ovaj akt nasilne cenzure, kao i svi drugi, ima za cilj da unese strah medju ljude i da sroza odavno poljuljano povernje gradjana u drzavni aparat. Konkretno ovaj primer nam daje na znanje da organizatori izlozbi ili bilo kakvih kulturnih manifestacija i desavanja ce logicno prvo da se zapitaju, dali ce biti incidenata od strane "dobrih" srba, dali ce se infiltrirati na sam dogadjaj i poceti da biju ljude da sve demoliraju itd. To sve dovodi do zakljucka da ce bash taj potencijalni strah i paranoja mogu uticati na izbor dela ili umetnika od strane organizatora "koji ne zele probleme". Ovde vec govorimo o cistom obliku cenzure baziranu na zastrasivanju. I sta sada to treba da znaci, umetnik koji ne zeli nasilan obracun sa lokalnim shovinizmom napumpanim "dechacima", a ne slaze sa njma i oseca potrebu da im se suprodstavi kroz svoj umetnicki rad, treba da se plasi za svoju kozu. Rad takvih umetnika moze da podpadne pod nesvesnu strahom i paranojom insprisanom cenzuru. To ne sme da se desi, ni u kom sluchaju, jer im onda akreditujemo josh jednu pobedu i razlog da slave  uz rakiju i pecenje, onako "domacinski". Zelim samo da svi citaoci ovog bloga pogledaju veoma dobro datum ovog snimka, JUL OVE GODINE, sto implicitno znaci da organizatori izlozbe su bili zastrseni da ovo proslede u medije ili su jednostovano bili spreceni od strane ne znam ni je koga. Slezem se da je ova recenica spekulativna, ali na postavlja pitanje prirode nereagovanja organizatora i umetnika.

Nasilje zestoko udara na sva vrata, sve je ugrozeno, prava gradjana, seksualnost, nacionalnost, veroispovest, kultura, ukratko svaki oblik drugacijeg psiho-socialnog funkcionisanja individue ili grupe. 

Treba de se vratim u Beograd za koju nedelju posle sestogodisnje kulturne imigracije i sta sad, treba da se plasim da otvorim usta na francuskom ili engleskom, treba noge da mi se tresu pred neki performans koji treba da radim, treba da ne izlazim da ne bi posmisli da sam homoseksualac. E PA NE MOZE !!!! Ne dam vam moj integritet.

OJ SRBENDE CEKAJTE ME