A njega put više ne nanese
marco_de.manccini
/
25.09.2009. u 08:43
Naša porodica ima dva velika ogranka, od kojih jedan, onaj naš, živi u najvećem selu u okrugu, a onaj drugi u selu N., na oko dva sata hoda. U neko davno doba, pre ratova, čukundeda je proveo mladost daleko, daleko, u Rumuniji, gde je prvo izučio pekarski zanat, a zatim i sam otvorio pekaru.
Кад му је печалбе било доста, вратио се у завичај ожењен и са два сина и, покрај свог наслеђеног имања, купио још подоста земље, што у нашем селу, што у околини села Н. А кад је дошло време старијег сина је оставио уз себе, а млађег је оженио у Н. и оставио му тамошњу земљу. Браћа су се слагала, посећивала и помагала кад год је могло и требало. Оба су умрла у данима оскудице брзо после рата за уједињење. Ипак, иако одавно више нису испрезали чезе један другом испред кућа, љубав и поштовање које су посејали су остали укорењени и неговали се међу многобројним потомством.
Осим што је овај последњи, велики, рат све то помео. Породице су повукле на различите стране у рату и, мада им се ратни путеви, срећом, никад нису непосредно укрстили, посете и некадашња присност су остале само у сећању и, ево, већ је прошло подоста времена од завршетка војевања, а родбина једна другој не долази нити ишта поручује.
Током лета, стриц је отишао на сабор у манастир изнад села, за Богородицу, и кад се вратио рекао је да је срео браћу и сестре од стричева, да су се поздравили и изљубили, и да им је срце играло од среће. Још је рекао и да су се једва препознали, јер су сви били веома млади и променили се много током рата, који су, углавном, провели у својим кућама, растући.
Деда се сав разгалио. Кад је дошло време за породичну славу, Митровдан, послао је стрица у Н. код родбине. Такав је био обичај и пре, послати понеког да обрадује рођаке у другом селу и да донесе назад део славског колача. Ако је већ све изгубљено за његове исписнике, можда није за ове млађе, унуке она два рођена брата која су се тако слагала и по добру помињала до последњег дана.
А стриц није био одабран случајно. У рату није учествовао јер је био млад, а тада је већ био стасао момак, умиљат и разговорљив. Са свима је умео да поприча, да испоштује старије, да наздрави, да се нашали где и с ким треба, а није прек и неће упасти у невољу. Осим тога, начуо је деда да се стриц на оном сабору загледао у неку девојку из Н., другарицу његове рођаке. Рачунао је деда - не треба само породице мирити већ и села. Пар свадби између угледних кућа и сви ће се рачуни заборавити.
На сам дан славе време је било прохладно, ветровито и кишовито. Стрицу су рекли којим путем да крене из села, испод винограда, и да не скреће никуд на споредне путиће и да, пошто нема никаквих рачвања, не може никако промашити, стићи ће право у Н., а тамо ће родбину лако наћи, био је често пре рата, није могао заборавити кућу. Мораће пешице, јер, иако су чезе сачуване у трему до стаје, коње је рат појео.
Стриц се, са своје стране, веома радовао путу. Јесте, добро је деда начуо, стриц се не само загледао у ону девојку за време сабора, већ је отад из главе никако није вадио. А и осетио је да му је дата велика одговорност, али и поверење, а то му је, младом и полетном, пријало. Набио је шубару на главу и пошао ветру у лице. Ех, да је само она тамо код родбине на слави, а тек да га може видети како пркоси киши и ветру и како жустро и вешто гази кроз блато!
Два сата касније, подигнутог оковратника, набијене шубаре, мокар и назебао, још увек корачајући одлучно, обрео се испред нашег села. И кад је коначно препознао обрисе свога села, запањен, није могао доћи себи. Уплашен и збуњен, није се појавио кући већ је легао у сено и провео ноћ између јаве и бунила. Њему је било јасно да је ту нечастиви умешао своје прсте. Био је сигуран да је велико зло на помолу и осећао је да је он тај који ће то зло навући на све нас.
И сутрадан је био ван себе и није излазио из цркве. Деди и укућанима је убрзо било јасно да он није ни стигао до села Н., али из стричеве приче нису могли никако докучити како га је то пут завео назад, јер се он клео у све најмилије да никуда успут с главног пута није скренуо, па чак ни сео да се одмори. Деда је прегризао себи усну што је пре времена по неким људима већ поручио рођацима да ће неко из наше куће отићи до њих на славу.
Стриц се променио потпуно, смрачио се, отуђио, и чекао зло које се предсказало. А на зло се у то време није морало дуго чекати, брзо је дошла колективизација, узели су земљу свима, и стоку, и све што су имали осим опанака, и терали их да кулуче, а жито и маст односили у град.
Ипак, несрећа није потрајала предуго, после неког времена је колективизација пропала, већина земље је била враћена, а полако су се, временом, и породице и села помирила и без стричеве помоћи. А и стриц је, сваким даном, све више подсећао на оног старог, ведрог и полетног, умиљатог и разговорљивог. Никад више није пошао оним путем за Н., оженио се у међувремену, стрина је била из нашег села, мелем његовој души, изродили су златну дечицу, и тако се временом потпуно ослободио своје таме и кошмара.
У ствари, толико му је све то постало далеко и нестварно да је, кад је остарио, причу о путу који га је без скретања вратио на место поласка почео причати унуцима уз ватру у хладним ноћима кад је хтео да их мало забави и престрави пред спавање. Додавао је причи свашта, понекад маглу, понекад необичне звуке, пут би се уздизао до небеса и падао, животиње, змије, пуцњаву, свеце и анђеле, искушења и авантуре, нечастивог, разбојнике, Краљевића Марка, летеће ћилиме, виле и лепотице, коње и тракторе, а деца би вриштала од одушевљења и страха, већ према делу приче.
Тако је некако било и те последње ноћи. А волео је стриц да прекине причу баш у неком критичном тренутку, да остави унуке да лагано упијају причу док чекају крај, и да оде да провери нешто око стоке или да испуши једну напољу студирајући небо и нагађајући сутрашње време. Те вечери је изашао да часком погледа краве јер је једна била стеона. Кад се вратио у кућу и кад су га деца с врата приупитала око телета, пребледео је и пресамитио се, успут ми изгоревши руку цигаретом док сам покушавао да га задржим. Несрећа, у нашој кући, несрећа, то је било све што је умео рећи. Овог пута ни стринина љубав није могла помоћи, до јутра се, између јаве и бунила, опростио од нас.
Следеће ноћи, док смо седели уз покојника, комшија нас све изненади. Рече, а не знам шта му би синоћ, ја сам био напољу у дворишту, и видео сам кад је изашао из куће и пошао према стаји. И на пола пута негде стаде да припали, али није могао јер му је јак ветар дувао право у лице. И окрене се он да заштити ватру и тако, из неколико пута, припали. Утом хтедох да му се јавим, али он одмах пође право кући. Ја рекох, мора да је заборавио нешто па се досетио, те га нисам ни звао, чекао сам да изађе поново. А њега пут више не нанесе.
Blogovi autora
- Разлаз, нема се ту шта видети (152)
- Tri naprsline: MLADA (67)
- Petak, 13. (59)
- Imagine all the people (70)
- Бес се увек некако стиша (91)
- Tri naprsline: CRNA (135)
- The Museum of Modern Art, NY: Toward a Concrete Utopia (201)
- Dobro smo mi i prošli (47)
- Сир < Мачка (219)
- Pravi ljudi i pravi jezik, u dva-tri reda (179)
- Muzika je u suštini beskorisna, kao život sam (80)
- Svemu ima vreme ... (119)
- Знао сам те људе (38)
- Fašisti svih zemalja, ne ujedinjujte se! (351)
- Duvani -- žuti otrovi! (80)
- Zar ima nečeg što ne znaš, Maksime? (75)
- Vremena se menjaju, a s njima i ambicije (79)
- Dočekaću konačno i ja svoju radnu sobu! (94)
- Samo jedna od ovih triju priča je vic (227)
- Moja reč menja vas! (Dobro, dobro, ne baš svaka) (97)
Najnovije VIP blogeri
- Davimo Beograd iliti DB
Ivan Blagojevic - Oda Drustvenim Naukama
Spiridon - OTVORENO PISMO MINISTARSTVU ZDRAVLJA
razmisljam - Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic
Najnovije blogeri
- DUB PUB: Stepping Out From The System
docsumann - Majstor za ljuljaške, klackalice, tobogane i ... II DEO
Filip Mladenović - ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Muzika (4)
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Život (3)
- Društvo (2)
- Literatura (2)
- Zdravlje (2)
- Zabava (2)
- Moj grad (2)
- Hobi (2)
- Životni stil (2)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org