Gde mi to zivimo?

Gde mi to živimo?

Ovo je pitanje koje u poslednjih nekoliko dana ja postavljam sebi, a verujem i mnogi gradjani Srbije. Nekada smo bili drzava za primer, bili smo miljenici sveta. Onda je došlo strašno i mračno vreme Slobodana Miloševića i kompanije. Vreme u kojem su mediji plasirali teske uzase, a pogotovo televizija. Onda je došlo i do kraje te Slobine ere,  pa je došao veliki čovek Zoran Djindjić, koji je pokušao nešto da promeni... I nije mu toliko loše išlo... A onda su ga ubili i doveli novog Slobu u liku Vojislava Koštiunice... Ponovo mrak...

Zašto ponovo mrak?

Dok naši političari pokušavaju da ubede Evropu da nam konačno ukine vize, kada smo praktično pred ukidanjem tih viza, huligani ponovo haraju Srbijom. Prvo francuski državljanin (kojem iskreno želim da preživi i da se oporavi), zatim australijski državljanin na Kalemegdanu i sinoc libijski državljanin na sred Bulevara! Pa dokle više?! Tužilaštvo priča da će zaustaviti, pohapsiti huligane i zabraniti sve organizacije, ali kada?! Gradonačelnik Đilas je odlučno krenuo u ovu borbu i nadam se da će uspeti, samo se plašim da ne bude kasno! Ljudi, na takvim ste položajima da možete da sredite ove huligane... Žašto ih se bojite? Žašto ne postupite malo radikalnije po ovom pitanju? Ako ne planirate da u skorije vreme rešite ovaj problem, opet ćete postavljati pitanja ’’zašto mladi odlaze?’’, ali biće kasno... Stanite huliganima na put!  STOP NASILJU!