Чему уметност служи? (A уз то и не ради (-: )

/ 01.11.2007. u 15:34

Komentari: 120
Čitanost: 18881
/
Preporuke: 1584
/

Autor teksta: Jaril

Како је Драцена већ најавила ово је требало бити текст о класичној и "не-класичној" музици. Међутим, како ја више волим савете како неки проблем функционише, а не како се конкретно решава, реших да напишем оно што ја волим. Крајње себично. Надам се на бар неку корист. Тако сам ствар уопштио на уметност уопште, јер су неки принципи који важе за улогу музике заправо произашли из принципа који важе за уметност.

На питање како настаје уметност воде се читави теоријски ратови. Ја бих као одговор понудио најбаналније решење: уметност ствара уметник. И пре него што помислите да овај текст нема никаквог смисла, а још мање значаја покушајмо да разјаснимо како настаје уметник.

Свима је већ познато да уметник настаје као резултат идеалног споја урођеног талента и одговарајућег окружења. Оно што се, међутим, често изоставља или превиђа јесте да је за уметника можда и најважнија особина: емпатија. Да не бисмо заглибили у дефиницију емпатије, да преформулишем и кажем да је за уметника најважнији: доживљај. Зашто доживљај? Зато што је то најисконскији вид усвајања стварности. Беба је препуна доживљаја, а да они у њој уопште нису освешћени. Свест о тим доживљајима долази са развојем (као и код историје човечанства). За узорак овог текста узмимо човека који расте и бива васпитаван (у најширем смислу) у окружењу при том екстремно доживљавајући и себе и то окружење. Овај човек у току свог живота непрестано упија утицаје околине филтрирајући их кроз сопствена интересовања и афинитете. И то ради пре него што су те ствари у њему уопште освешћене. Уколико овај, наш човек стекне потребне вештине и знање да тај свој доживај освести онда добијамо - УМЕТНИКА.

Ту лежи одговор на насловно питање. А ја не умем да га формулишем у једној реченици :-(.

Уметник је огледало нас самих. Које делиће слике нас самих (коју усваја доживљајем) ће тај уметник приказивати зависи од његове личности. Зато вазда постоји огроман број уметника (и то оних великих). Велики уметници се од оних невеликих управо и разликују у томе што ће понудити управо ону слику која је још увек у друштву неосвешћена. Зато су уметници: "бунтовници, болесници, уврнути, луди..." и сл. Чак и кад се не понашају ексцентрично. Заправо кад саберете мало је ексцентричних уметника. Они су довољно другачији унутра те не морају бити и споља.

Дакле, уметник је ПРОРОК једног времена. Он је на граници да постане пророк ала "видовита Зорка" највише због својих "екстрасенс" способности, али ту границу никада не прелази. Уметник у једном друштву има улогу освешћивања колективног несвесног, управо оно што, према Јунгу, имају снови у човеку.

Још једном, одговор на питање: чему уметност служи?, гласи: да нам освести нас саме.

Ако мислите да је то сасвим сувишно и да ваљда ми сами најбоље познајемо нас саме, пробунарите мало по ономе што уметност освешћава. Ја сам склон да све деструктивне елементе наше (европске) цивилизације прогласим за последицу немања свести. Из те моје склоности произилази да уметност служи да човека учини бољим. Видите да се сада већ вртим око оних устаљених фраза које слушамо о уметности. Мој је покушај да мало разјасним механизам који стоји испод тих фраза.

Елем, како уметник познаје и друге око нас боље од нас самих, још конкретнија употреба уметности, а то је она коју свима од срца препоручујем, јесте да нас оспособи за свакодневни живот. Како нас то оспособљава? Тако што нас не учи свету око нас већ преко ње ми тај свет усвајамо: (acquisition наспрам learning) . Психолошки процеси усвајања су углавном несвесни и врло тешко вербални. Неко рече: да не мора све да се учи вербално, нешто може и демонстрацијом. И ту је у праву. А кад је демонстрација у питању психолошки механизми су несвесни. Тако треба избећи замку типа: ја сада конзумирам уметничко дело и ја ћу сада да научим свет око себе. Колико је ово бесмислено нећу ни да помињем.

Све ово што написах је лепо, али... ВЕЕЕЕЛИКОООООО АААААЛИИИИИИИИИИИ!!!!!!!!!!!!

Нису сви људи способни до сваре стварност. Узрок томе је усвајање стварности као процес, а не као тренутно стање. Када се тај процес запусти добијамо дискрепанцу између "нас и осталих".

И 'ајмо сада да узмемо једног другог човека. Нека буде око 25те у коме је процес усвајања одавно запуштен (или никада није покренут). Избомбардујмо њега стварношћу (савременом уметношћу) - човек ће скренути, одлепити или у најмању руку поубијати све око себе. Узрок томе је "убеђивање" да он не може да поднесе свет у коме живи. Он је већ довољно притиснут тим светом да би му била потребна још и сопствена неспособност да се са тим светом носи. Шта је њему потребно? Погађате? ЗАБАВА.

Колико сте пута чули да људи пусте Цецу да "мало одморе од напорног дана" или "да му буде лакше"? Како је човек из два правца "нападнут" - и свакодневицом и сопственом неспособношћу да се са њом носи - удео забаве у његовом животу обрнуто је сразмеран уделу уметности. Увиђате колико су овде ствари испреплетане?

Овде ћу нас оставити да још мало поразмислимо о овоме пошто је тема тек начета да би закључак био донешен.

И имам један апел. Пре него што почнемо да пљујемо по људима и по њиховом менталним могућностима, културној трећеразредности, моралним деградацијама и сл., дајте да поразмислимо шта је стварни узрок и како га отклонити.

П.С.: Драцена, надам се да сам био добар гост :-) и да ћете ме звати поново :-). Хвала.

Dracenine "Mrvice"

Atačmenti

1_06-A14.jpg / 71.91 / KB image/jpeg

postavite na |

Komentari (120)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Bloger je isključio mogućnost postavljanja komentara za ovaj tekst

G r o f 18:00 01.11.2007

Služi???

Prvi put sam shvatio besmislenost pitanja, "Čemu služi.....", nakon čitanja jednog SF romana.
Na planeti žive mašine koje se same obnavljaju, prave nove, savršenije, prekopavaju planetu u potrazi za potrebnim mineralima, imaju izgradjen čitav sistem medjusobnih odnosa..
- A čemu vi služite, pita naivni posetilac jednu mašinu.
- A čemu služite Vi, odgovara mašina.
Tada sam shvatio da je postojanje smisao samom sebi, ne služi.
Tako je i sa umetnošću.
Ona ne služi ničemu. Umetnik uzima ulogu Boga, jer je stvoren "na njegovu sliku i priliku" i stvara delo, koje služi samo da postoji.
To je to.

Jaril 18:23 01.11.2007

Re: Služi???

Ona ne služi ničemu. Umetnik uzima ulogu Boga, jer je stvoren "na njegovu sliku i priliku" i stvara delo, koje služi samo da postoji.

Мени се чини да све што човек направи има сврху да служи човеку. Ствари које нису човеку служиле су убрзо заборављене (било да се ради о неким машинама, помагалима или уметничким делима).
То да човек ничему не служи је тек спорно, јер сви ми "тражимо своје место под сунцемо", "трагамо за сопственом сврхом", а то је питање "чему ја служим?".
Може се одговорити на то са "Ничему!". Али се онда плашим да такође човек и не вреди ништа пред другим човеком.
Елем, ја бих ту тежњу тражења "сврховног" прогласио за архетипску.
А и када се спустимо на "исподљудски" ниво, све што човек направи опстаје једино ако има неку сврху, тј. ако нечему служи. Уметност не би опстала да не служи ничему. Такав је човек. Егоцентричан.

Или ми дајте најконкретнији пример шта је човек направио да не служи ничему. То јест да је само себи постојање. И механизам којим је то остварено.

G r o f 18:32 01.11.2007

Re: Služi???

Мени се чини да све што човек направи има сврху да служи човеку

Upravo tu negde leži suština umetnosti, ona je suviše božanska da bi služila.
Kad služi, postaje kič.
Drolja.
Naravno da idealizujem ali tako je jasnije.

Jaril 18:55 01.11.2007

Re: Služi???

Kad služi, postaje kič.

Ја бих рекао да уметност баш када постане декорација (постоји да би постојала) постаје кич.
Очито смо различито теоријски одгојени. Мада схватам шта желите да кажете.
С тим што су многи уметници своја дела правили да би пласирали своје идеје. Многима је уметност била терен управо за то. Нарочито што (услед укљученог доживљаја) идеје бивају јаче примљене.
Управо је нпр. Дебиси користио музику да покаже каква музика треба да буде. (Није је компоновао да би напросто била.)

Мала илустрација:
http://www.youtube.com/watch?v=rvCN-xc2wWI

Човек се дивио арабески и њеној "безизражајности" и "безидејности". Арабеска је напросто ту да би била, ништа није казивала. Али његова уметност настоји да нас убеди да је музика по угледу на арабеску права музика (ето чему нпр. у најнижем слоју служу ово дело).

dracena 18:03 01.11.2007

Odličan tekst

Ја сам склон да све деструктивне елементе наше (европске) цивилизације прогласим за последицу немања свести. Из те моје склоности произилази да уметност служи да човека учини бољим.

Ovo osvešćivanje Aristotel je nazivao katarzom kroz učenje (ja bih to učenje radije nazvala uvidom u sopstvenu realnost).
Ako znamo da je umetnost velikim delom nastala iz religije, a religija iz duboke čovekove potrebe za razumevanjem pojava koje ga okružuju, onda nije teško shvatiti koliko je važna njena funkcija. Umetnost po mom mišljenju ne deluje direktno i ne ostavlja tragove samo na čovekovom umu, nego na celokupno njegovo biće, ali lagano i sa kumulativnim efektom. Što joj je čovek više izložen, njegova percepcija je sve oštrija, ne samo percepcija za umetnička dela, nego za realnost uopšte, njegovi rezoni postaju širi, a ideje raznovrsnije i originalnije. Ako sam u pravu, onda je ona potreba svakog od nas, a ne samo "odabranih" umetnika.

G r o f 18:24 01.11.2007

Re: Odličan tekst

umetnost velikim delom nastala iz religije

Ne slažem se. Samo neke spoljašnje manifestacije umetnosti, religija stavlja u svoju službu.
Ja bih pre tvrdio de je religija delo umetničke imaginacije koja se otudjila od stvaraoca.
Razumevanje, pomoću umetnosti, je glupost.
Molim lepo, kad vajam ja neću ništa da "razumevam", ja hoću da stvorim formu koja je nosilac iskrice "još nestvorenog".

Jaril 18:25 01.11.2007

Re: Odličan tekst

Ako znamo da je umetnost velikim delom nastala iz religije

Управо отуд - уметник = пророк.

@grof

Ne slažem se. Samo neke spoljašnje manifestacije umetnosti, religija stavlja u svoju službu.
Ja bih pre tvrdio de je religija delo umetničke imaginacije koja se otudjila od stvaraoca.

Чини ми се да Драцена није циљала на коришћење уметности у религијске сврхе, већ на исто порекло. То јест, у почетку беше религија, а после наста уметност.
Односно, нпр. библијски пророци се оправдано могу посматрати као људи који су свет око себе доживљавали (те су зато то људи са којима је Бог говорио). А да је уметност почела у потпуности да се развија када религијски оквири више нису били у стању да изразе Човека (/човечанство).

Razumevanje, pomoću umetnosti, je glupost.
Molim lepo, kad vajam ja neću ništa da "razumevam", ja hoću da stvorim formu koja je nosilac iskrice "još nestvorenog".

Разумевање помоћу уметности и јесте у доброј мери глупост. Ја управо искључујем свест и разум из "конзумације" уметности. Уметност се доживљава и то је оно чиме уметност дејствује на нас.
А то што хоћете да створите форму која је носилац искрице "још нествореног" Вам је узалудан посао. Многи у историји то покушали, па нису успели. Историја увек доказала да се у сваком (великом) уметничком делу спајају све три димензије времена: свако (велико) дело садржи оно што је било, оно што сада јесте и оно што ће бити. И то се увек може доказати. Колико год се ми трудили да направимо "нешто ново" увек се крећемо у оквирима наслеђеног. Зато и постоји културолошка веза данашње Европе са Античком Грчком.

dracena 19:53 01.11.2007

Re: Odličan tekst

G r o f
Razumevanje, pomoću umetnosti, je glupost.

Ne bih ja to sama rekla, časna reč, nego me onaj zvrndov Aristotel nagovorio. :)))

Jaril 00:27 02.11.2007

Re: Odličan tekst

А то што хоћете да створите форму која је носилац искрице "још нествореног" Вам је узалудан посао.

Одмах овде једно дебело извињење. Када сам после 2 сата прочитао цитирану реченицу, зазвучала ми је као "то што радите је скроз без везе, боље идите радите нешто друго". Не знам како да Вас убедим да је у моменту писања ова реченица звучала скроз другачије. Док сам је писао мислио сам на теоријско-естетски контекст, а сада увиђам да сам се умешао у стваралачки концепт. НЕОПРОСТИВО.

Можда је управо несавршеност свакодневног језика и разлог што су створене уметности - савршенији видови комуникације.

Опростите још једном.

G r o f 18:36 02.11.2007

Re: Odličan tekst

НЕОПРОСТИВО

Oprošteno..
Navratio na kratko, da pročitam komentare i vidim da tekst tera moždane vijuge ne gimnastiku.
Pohvala.

semele 18:46 01.11.2007

citat iz knjige Petra Milosavljevica

Чо¬век и ње¬го¬ви про¬ду¬же¬ци
Је¬дан од нај¬ве¬ћих ми¬сли¬ла¬ца дру¬ге по¬ло¬ви¬не 20. ве¬ка, ка¬над¬ски фи¬ло¬зоф Мар¬шал Ма¬клу¬ан, сте¬као је сла¬ву иде¬јом о људ¬ским про¬ду¬же¬ци¬ма из¬не¬тим пре¬вас¬ход¬но у књи¬га¬ма Чо¬ве¬ко¬ва оп¬шти¬ла и Гу¬тем¬бер¬го¬ва га¬лак¬си¬ја. Чо¬век је, по Ма¬клу¬а¬ну, би¬ће огра¬ни¬че¬них мо¬гућ¬но¬сти. Чо¬ве¬ко¬ве мо¬ћи се, ме¬ђу¬тим, уве¬ћа¬ва¬ју по¬мо¬ћу про¬ду¬же¬та¬ка. Нож, се¬ки¬ра, по¬лу¬га, ва¬тра, ко¬пље, стре¬ла...

Ду¬хов¬не де¬лат¬но¬сти као чо¬ве¬ков про¬ду¬же¬так
Као би¬ће кул¬ту¬ре, са¬мим тим што ула¬зи у си¬стем кул¬тур¬них и умет¬нич¬ких вред¬но¬сти, чо¬век и сам по¬ста¬је део то¬га ор¬га¬ни¬зо¬ва¬ног си¬сте¬ма; бо¬гат је ко¬ли¬ко мо¬же у тај си¬стем да се укло¬пи и ко¬ли¬ко мо¬же да учи¬ни да му си¬стем по¬слу¬жи. Ме¬ђу те ду¬хов¬не про¬ду¬жет¬ке спа¬да¬ју пре све¬га умет¬но¬сти. Ста¬ре есте¬ти¬ке бро¬ји¬ле су се¬дам та¬квих умет¬но¬сти (по¬е¬зи¬ја, тј. књи¬жев¬ност, сли¬кар¬ство, му¬зи¬ка, ар¬хи¬тек¬ту¬ра, скулп¬ту¬ра, по¬зо¬ри¬ште, ба¬лет); но¬ве есте¬ти¬ке то¬ме при¬да¬ју им и ра¬дио, те¬ле¬ви¬зиј¬ске дра¬ме, ви¬део и ин¬тер¬нет. Број тих про¬ду¬же¬та¬ка је нео¬гра¬ни¬чен, јер су и нео¬гра¬ни¬че¬не чо¬ве¬ко¬ве ду¬хов¬не спо¬соб¬но¬сти. Чо¬ве¬ков ду¬хов¬ни жи¬вот ор¬га¬ни¬зу¬је се пре¬ко про¬ду¬же¬та¬ка.
Не мо¬рам ја лич¬но да на¬пи¬шем Шек¬спи¬ро¬ве драм¬ске тек¬сто¬ве, Пе¬трар¬ки¬не пе¬сме, Гор¬ски ви¬је¬нац, Ан¬дри¬ће¬ве ро¬ма¬не, да сни¬мам Ча¬пли¬но¬ве фил¬мо¬ве, да ком¬по¬ну¬јем као Ма¬лер, да играм као Ну¬ре¬јев. Сва по¬ме¬ну¬та де¬ла ства¬рао је Чо¬век, онај са ве¬ли¬ким Ч; да¬кле људ¬ски ко¬лек¬ти¬ви¬тет чи¬ји сам и ја део. Иако ни¬сам ни Ан¬дрић, ни Ну¬ре¬јев, ни Ча¬плин, ни Шек¬спир, ти ства¬ра¬о¬ци су и мо¬ји про¬ду¬же¬ци, јер су про¬ду¬же¬ци свих нас ко¬ји се на¬зи¬ва¬мо љу¬ди¬ма. Са¬мим ти¬ме што мо¬гу да уче¬ству¬јем у по¬твр¬ди вред¬но¬сти тих де¬ла, по¬ста¬јем део си¬сте¬ма вред¬но¬сти ко¬ји¬ма она при¬па¬да¬ју; сво¬је огра¬ни¬че¬не мо¬ћи уве¬ћа¬вам у са¬мом си¬сте¬му, кроз си¬стем у ко¬ји се укла¬пам као би¬ће кул¬ту¬ре.

dracena 18:59 01.11.2007

Re: citat iz knjige Petra Milosavljevica

Joj, Smille! Čija li mašina toliko štuca? Jadna ona. Dajte 'vamo malo vode. :))))

Jaril 02:59 02.11.2007

Ево, више не штуца :-)

Човек и његови продужеци
Један од највећих мислилаца друге половине 20. века, канадски филозоф Маршал Маклуан, стекао је славу идејом о људским продужецима изнетим превасходно у књигама Човекова општила и Гутембергова галаксија. Човек је, по Маклуану, биће ограничених могућности. Човекове моћи се, међутим, увећавају помоћу продужетака. Нож, секира, полуга, ватра, копље, стрела...

Духовне делатности као човеков продужетак
Као биће културе, самим тим што улази у систем културних и уметничких вредности, човек и сам постаје део тога организованог система; богат је колико може у тај систем да се уклопи и колико може да учини да му систем послужи. Међу те духовне продужетке спадају пре свега уметности. Старе естетике бројиле су седам таквих уметности (поезија, тј. књижевност, сликарство, музика, архитектура, скулптура, позориште, балет); нове естетике томе придају им и радио, телевизијске драме, видео и интернет. Број тих продужетака је неограничен, јер су и неограничене човекове духовне способности. Човеков духовни живот организује се преко продужетака.
Не морам ја лично да напишем Шекспирове драмске текстове, Петраркине песме, Горски вијенац, Андрићеве романе, да снимам Чаплинове филмове, да компонујем као Малер, да играм као Нурејев. Сва поменута дела стварао је Човек, онај са великим Ч; дакле људски колективитет чији сам и ја део. Иако нисам ни Андрић, ни Нурејев, ни Чаплин, ни Шекспир, ти ствараоци су и моји продужеци, јер су продужеци свих нас који се називамо људима. Самим тиме што могу да учествујем у потврди вредности тих дела, постајем део система вредности којима она припадају; своје ограничене моћи увећавам у самом систему, кроз систем у који се уклапам као биће културе.

Mića Marković 18:36 03.11.2007

Re: Ево, више не штуца :-)

Маршал Маклуан, стекао је славу идејом о људским продужецима изнетим превасходно у књигама Човекова општила

Мислим да је тачан назив ПОЗНАВАЊЕ ОПШТИЛА ЧОВЕКОВИХ ПРОДУЖЕТАКА.

bravar 19:02 01.11.2007

bez naslova

Neverovatna je covekova potreba da sve objasni, da razume, da resi.

Чему уметност служи?

Ima li uopste svrhe odgovarati na ovo pitanje, posto, pre svega, nismo ni odredili pojam umetnosti.
Sta je umetnost? Nesto lepo? Nesto sto se svima svidja?
Nesto sto zadovoljava nase duse odgovorima na pitanja koja postavljamo?
Nesto sto zadovoljava nase komformisticke potrebe?
Nesto sto u nama izaziva razlicita osecanja spokoja ili nemira?
Nesto sto nas tera da idemo dalje?
I, da li sve vrste umetnosti imaju isti cilj? Da li na isti nacin deluju slika, opera, arhitektonsko ostvarenje, film, knjizevno delo...

Hiljadu pitanja, odgovora onoliko koliko nas ima na ovoj planeti!

Umetnicka dela (koje smo mi proglasili umetnickima iz ciste potrebe da negde nesto svrstamo) nastala jos u praistoriji ljudske zajednice, svakako nisu nastala iz potrebe za umetnickim izrazajem, ali to svakako ne umanjuje njihovu umetnicku vrednost, zar ne? i, da li je covek koji je oslikavao pecinu razmisljao da na taj nacin ostavlja pokolenjima jedno umetnicko delo?

Jaril 19:19 01.11.2007

Re: bez naslova

Umetnicka dela (koje smo mi proglasili umetnickima iz ciste potrebe da negde nesto svrstamo) nastala jos u praistoriji ljudske zajednice, svakako nisu nastala iz potrebe za umetnickim izrazajem,

Како смо у то сигурни?

Питање шта је уметност је круцијално. Када бисте тражили од критичара (образованих теоретичара) да Вам разврстају савремену људску творевину на уметничку и неуметничку - проценат грешака би био прилично велики. Зато се и не стиже до дефиниције уметности. За сада једини показатељ - шта је уметност - јесте историја.

mariopan 19:22 01.11.2007

Re: bez naslova

Umetnost sluzi da izazove u coveku najdublje pozitivne emocije..divljenje..ushicenje..srecu..tugu..saosecanje..ljubav...itd.Tako umetnost obogati coveka raznim lepim osecanjima da se posle koncerta ili baleta..ili opere..ili dobrog filma..covek oseca kao preporodjen, prezivljava ono sto je vido i cuo i danima razmislja na tu temu. Jos bolje ako je imao i drustvo pritom ,pa moze sa nekim izmeniti utiske i tako pronaci srodnu dusu po osecanjima koja umetnost izaziva.

Nije bas da nicemu ne sluzi..sluzi coveku da obogati svoj duhovni zivot..da ga potrese i takne u najosetljivije mesto ..pravo u dusu.

bravar 19:27 01.11.2007

Re: bez naslova

Како смо у то сигурни?
Naravno da nismo sigurni, zato sto ne znamo sta je tog pecinskog coveka nateralo da oslika svoju kucu:) Cinjenica je da se divimo i uzivamo u istom.

Istorija jeste uciteljica zivota:), ali tako je spora, sa danasnje tacke gledista

Jaril 19:30 01.11.2007

Re: bez naslova

Istorija jeste uciteljica zivota:), ali tako je spora, sa danasnje tacke gledista

Јој, јесте. Ужас благи

)
У историју (уметности) још нису ушле ствари од половине претходног века. Ел' може то некако да се убрза? :)))

da ga potrese i takne u najosetljivije mesto

Ако смем да додам, да су најосетљивија места у право она неосвешћена.

dracena 19:33 01.11.2007

Lako je vama

A ja jadna domaćica, te daj pospremi kuću, te daj sačekaj, te daj isprati te daj izglancaj posudje, te daj posluži kafu:

Ne znam gde mi je glava od posla. :)))

bravar 19:37 01.11.2007

Re: Lako je vama

Sedi, odmori, stize odmena

Jaril 19:37 01.11.2007

Re: Lako je vama

dracena
A ja jadna domaćica, te daj pospremi kuću, te daj sačekaj, te daj isprati te daj izglancaj posudje, te daj posluži kafu:

Ne znam gde mi je glava od posla. :)))

Знате ону народну: сваког госта три дана доста.

)) А Ви још мало, па онда иш.

mariopan 19:44 01.11.2007

Re: Lako je vama

Jaaaooo sto vam je lepo posluzenje ..ima stalno kod vas da dolazimo ..na drugim temama nas plase nekim vesticama..ma ko nema metlu bolje da ne ide tamo..usisivaci se ne racunaju.

)))) Mada im je drustvo sjajno...dzaba ...nista od kafice i mezeta

)))))

dracena 19:49 01.11.2007

Re: Lako je vama

Jeste lepo kad se čovek posluži, ali leteti na metli!!! To je tek zadovoljstvo!!! A tek sa mojom sestrom po metli, Jelicom u društvu!!! Ne stigoh da svratim do nje, ali ću morati. Takve manifestacije ja nikad ne propuštam. :))))

mariopan 17:22 02.11.2007

Re: Lako je vama

Pa Jelicu end drustvo posebno obozavam ali ...nemam metlu i jos nisam ni u pripravnickom stazu...pa to je bila cista zavist sto nisam tamo...eto priznajem..metle su im preslatke a tek drustvo birano ma nema sta da im se zameri..temu sam im gustirala celo vece i uzivala u duhovitim i pametnim komentarima..Cmok vesticama iako nisam tamo ..uvezbacu do DOGODINE valjda i letenje pa eto i mene

)))))

bravar 19:35 01.11.2007

bez naslova

Ako želite pesmu
siđite pod zemlju
ali pripitomite životinju
da vas propusti u povratku.

B. Miljkovic

gorran 19:56 01.11.2007

Čemu umetnost služi?

Traganje je, naravno, pogrešno usmereno.
Umetnost ne služi. Umetnost vlada. Čovek služi.
Služi da izrazi umetnost..
Kad kažemo "slušanje muzike", često nismo ni svesni koliko je ovo korisno dvosmislen izraz. Uvek možemo naravno slušati muziku u smislu biranja i ugađanja individualnom zadovoljstvu, ali suštinski odnos čoveka i muzike je u drugom značenju: Muzika se sluša ne u smislu "to listen to", nego "to obey".

Kazezoze 20:48 01.11.2007

Čemu umetnost služi?

neobichno pitanje... ako gledamo sa strane umetnika, onda bi trebalo da to bude unutrashnja energija umetnika koja kroz odredjenu ideju treba da se oslobodi.
promatrachu ili slushaocu bi trebalo da stvara kontra efekat, znachi on bi trebao tu umetnikovu energiju da dozhivi u sebi.
primer pokushati osetiti energiju muzike Herb Alperta ili vetrovite emocije na chempresima van Gogha.

dracena 20:59 01.11.2007

Re: Čemu umetnost služi?

Kaze, može li se ta energija nazvati emocijom?
Ako može, može li ta emocija biti nesvesna, podsvesna, polusvesna?
Ako može, da li onda umetnost osvešćuje neki čovekov nesvesni deo ili ga samo artikuliše ili do kraja artikuliše? Za mene je umetnost prevashodno komunikacija izmedju ljudi na podsvesnom nivou. Kad umetnik želi da svojim delom saopšti i podeli neku svoju važnu emociju, konzument njegove umetnosti to oseća i uživa u tom deljenju. Ako umetnik želi da razori nešto u konzumentu, to ovaj takodje oseti i pripadne mu muka od tog umetnika tj. dela. Ne znam da li sam u pravu, ali ima dosta dela (nisam sigurna da su umetnička, ali se pojavljuju pod tim nazivom) od kojih je meni muka. Npr. ekspresionizam u književnosti (osim par izuzetnih dela i književnika) i pored svog ogromnog doprinosa razvoju književnosti (jezik, stil, forma itd.) u meni izaziva mučninu i ne vidim mu nikakvu svrhu u mom životu.

Kazezoze 21:22 01.11.2007

Re: Čemu umetnost služi?

nebih ja to nazvao emocijom.
prvo to shto umetnik oseca je mnogo snazhniji dozhivljaj od onog kojeg zovemo emocija... adrenalin je kod umetnika kad stvara mozhda na istom nivou kao kod osobe koja prvi put skache sa padobranom.
emocije su vishe priblizhne kichu i shundu.
i drugo umetnik ne radi zbog konzumenta, nego zbog sebe.
ako recimo slikar radi sliku po narudzbi i ukoliko je kupac zadovoljan, najcheshce on sam nije zadovoljan. ukoliko je on zadovoljan sa slikom po pravilu kupac nije.
primer je nocna strazha od rembranta. slika je radjena po narudzbi, rembrant je svatio da je napravio remek delo, ali naruchioci slike nisu.

dracena 22:52 01.11.2007

Re: Čemu umetnost služi?

Pa Kaze, ja nisam htela da kažem da umetnik na taj način "radi za druge". Htela sam da kažem da on želi, čak ni ne želi, nego ima neizdrživu potrebu, da komunicira sa drugim ljudima, da im se izjada, da podeli svoj bol ili svoju radost. Slikar npr. to može da učini i tako što će se ispričati sa prijateljima, ali se neće osećati potpuno i "oslobodjeno" od te emocije dok je ne naslika. Književnik može malo da prebira po klaviru ili gitari, ali dok svoju emociju ne artikuliše rečima, ništa od posla itd.
Emocija nikad ne može biti šund ili kić. Samo neiskrena emocija, odnosno manipulisanje svojim i tudjim emocijama, a to je nešto sasvim drugo. Strast, ili kako ti to nazivaš, adrenalin je takodje emocija. Naravno, postoje umetnici sa manje ili sa više adrenalina. Umetnici u dubokoj starosti nemaju toliko adrenalina kao dok su bili mladi, ali ako su pravi umetnici, ipak stvaraju veličanstvena dela.
Kič i šund su prenemaganje, cmizdravo i slatkorečivo glumatanje da bi se impresionirali konzumenti. O tome smo dosta pisali kod mene na blogu Kič kao pseudorealnost i čini mi se, složili se u priličnoj meri.

Evo kako ja npr. doživljavam vrhunsku muziku (samo da me Pufna ne uhvati), plačem kao kiša, a srećna sam do neba. Jedan od mojih najlepših muzičkih doživljaja je bio Mocartova opera Tako čine sve. Dva sata nisam mogla da se sastavim. Nisam znala šta ću pre i kud ću sa sobom, da li da se smejem fantastičnom, i danas aktuelnom humoru, ili da plačem od lepote muzike. Majstor Mocart me je iz groba vodio iz iznenadjenja u iznenadjenje. Iz sale sam izašla sa jednom jedinom emocijom, divljenjem i mišlju: šta bih ja da se Mocart nije rodio? Propala bih.
Zar onda to nije komunikacija izmedju kompozitora i izvodjača i publike? Zar oni to nisu stvorili i za mene, mada bez naročite namere i namene?

Još nešto. Mislim da vrhunski umetnik mora imati sledeće osobine:
a) izuzetnu opštu inteligenciju (kome treba interpretacija sveta nekog ko ni o čemu ne razmišlja. Umetnost je po meni mnogo bliža filosofiji nego što se misli.)
b) izuzetni senzibilitet koji se po meni opet sastoji od dve komponente:
- percepcije (sposobnosti da se zapaža i "apsorbuje" zapaženo)
- osetljivost za sebe i druga bića, tzv. emocionalna inteligencija
c) elementarnu dobrotu, jer egoista ili čovek koji mrzi ne može da stvori umetnost
(O vrednoći, motivisanosti i drugim "pratećim osobinama" neću ni da govorim, jer se podrazumeva da su one potrebne za dobro tj. vrhunsko obavljanje svakog posla. )

E sad sam ga dvostruko nagrabusila: prvo od Jarila što sam okačila izvodjenje koje nije baš perfektno (mada meni ne smeta), a drugo od Pufne što sam uopšte pisala o muzici. :))) Ali nema veze, ako treba i život ću dati za umetnost. ))))

G r o f 23:29 01.11.2007

Re: Čemu umetnost služi?

E sad sam ga dvostruko nagrabusila

Nagrabusila si trostruko jer se družiš sa starim i izlapelim Grcima, koji nisu znali ni koliko muva ima nogu...:)
..I mislim da (c) ne važi.

dracena 23:36 01.11.2007

Re: Čemu umetnost služi?

Evo još jedne prelepe arije iz pomenute opere, pa kud ide june, nek' ide i uže. Ako me sutra ne bude na blogu, znači da sam poginula za ideju. Neka niko ne tuguje, samo na mojoj sahrani pustite ovu ariju i znajte da ja u tom trenutku na onom svetu plačem od sreće. :))))

dracena 23:47 01.11.2007

Re: Čemu umetnost služi?

Pa zar i ti, Grofe? Ja mislila da smo mi na istoj strani, "a i ti me izneveeeri". :)))
Stari Grci su moja fascinacija.
Noli turbare circulos meos.

Varaš se i oko C-ea. Šta misliš odakle stvaralačke krize, nedostatak inspiracije? Jer umetnik ne voli nikog, jer ne žele nikom ništa da da. Onaj ko voli, svejedno da li jednu osobu ili celi svet, želi da deli, da daje, a najlepše što umentik može da da je njegovo umetničko delo i on je toga svestan. U to sam sto posto sigurna. Ne pitaj me zašto. Kad bih ti rekla.... :))))

G r o f 00:07 02.11.2007

Re: Čemu umetnost služi?

Ne diraj ti moje kocke..
Ej, draco, podesila si vremeplov na pogrešno vreme.
U tvoje okvire ne može se smestiti ni 30% onoga što se danas smatra umetnost.

Jaril 00:34 02.11.2007

Re: Čemu umetnost služi?

prvo to shto umetnik oseca je mnogo snazhniji dozhivljaj od onog kojeg zovemo emocija...

А да пробамо са - афект?

emocije su vishe priblizhne kichu i shundu.

Ово је чиста терминологија, ја бих то назвао сентиментом - али бисмо мислили на исто.

i drugo umetnik ne radi zbog konzumenta, nego zbog sebe.

Некада су сви радили због Истине. Шта год то значило.

primer je nocna strazha od rembranta. slika je radjena po narudzbi, rembrant je svatio da je napravio remek delo, ali naruchioci slike nisu.

Ово је идеална илустрација текста. Рембрант је "осетио" да је "ухватио" стварност и преточио је у слику - наручиоци ту стварност нису могли да сваре.

Umetnici u dubokoj starosti nemaju toliko adrenalina kao dok su bili mladi, ali ako su pravi umetnici, ipak stvaraju veličanstvena dela.

То није онај адреналин изазван брзином, већ онај који ствара "аха ефекат". Тотална распомама што је стварност "укроћена".

Jaril 00:42 02.11.2007

Re: Čemu umetnost služi?

Evo kako ja npr. doživljavam vrhunsku muziku (samo da me Pufna ne uhvati), plačem kao kiša, a srećna sam do neba. Jedan od mojih najlepših muzičkih doživljaja je bio Mocartova opera Tako čine sve. Dva sata nisam mogla da se sastavim.

Када сам први пут (од)слушао Шниткеову Осму симфонију остао сам закован за столицу. Нисам могао ни да устанем. И уопште не знам колико сам времена остао у таквом стању. Можда и два минута, али је време у мени било тотално ирелевантно. Утрнуо цео. Добро претекох.

)))

c) elementarnu dobrotu, jer egoista ili čovek koji mrzi ne može da stvori umetnost

Зависи шта се под егоистом подразумева. Ја бих се сложио са грофом.

Šta misliš odakle stvaralačke krize, nedostatak inspiracije?

Можда отуд што му је дух мало зарђао, па не може да ухвати стварност и нема шта ни да каже?
Е, сад стварно ко да говорим о роботима. Опомен'те ме

)))

dracena 12:13 02.11.2007

Re: Čemu umetnost služi?

G r o f
Ej, draco, podesila si vremeplov na pogrešno vreme.
U tvoje okvire ne može se smestiti ni 30% onoga što se danas smatra umetnost.

Nemaš pojma šta u moje okvire sve staje, a uopšte nema gužve. Sve sortirano, čak i prašina obrisana. :)))) Samo ne volim da se hvalim. :))))

Stari Grci su moja fascinacija, pre svega zbog toga što su ni iz čega (bez velikih uzora, tehnologije itd.) za relativno kratko vreme "izmislili" evropsku nauku, umetnost, kulturu, pa i civilizaciju. Osećam da smo slični njima, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga što nemamo ništa isto kao oni onomad. :)))

nsarski 21:08 01.11.2007

Milton je negde rekao

nesto slicno ovome: "Pametnom coveku, svaki tekst je koristan. Budali ni Biblija nije dovoljna."

Milan Novković 21:46 01.11.2007

Strast

Dragi Jarile,

Ako vam je umetnost profesija ja mogu samo da vam zavidim. Ja sam inženjer, 50 godina, IT, niti na sunčanoj strani ulice niti u senci - po sredini, laik po pitanju svega što nisu neke uske IT teme.

Čemu ovo smešno pretstavljanje? Učinilo mi se interesantno u kontekstu bloga.

Laik je često good fun i ja to zloupotrebljavam - potrebno je mnogo manje hrabrosti da se iznese mišljenje.

Ja mislim da su strast vrata između malih umetnika u svima nama i umetničkih dela za širu potrošnju. Vrata koja nemamo svi. Ili ne znamo kako da ih otvorimo. Nemamo svi ni podjednako talenta, umetnici imaju više, ili mnogo više. Ne umemo svi ni da sinhronisemo talenat, strast i okruženje.

Meni se sviđa ona Dantova "The Transfiguration of the Commonplace", iako je i on to pozajmio, i iako polazi od banalnosti koje su metamorfozirale u umetnost da bi što uspešnije "ogolio" srž umetničkog stvaranja. Nije mi baš jasno kako da prevedem "commonplace" - jednostavno-zajedničko oko nas. Nije mi jasno ni kako fragmenti koji su nam se zaglavili negde u sećanjima, i ostavljaju mesta za neke nove fragmente, a za neke druge ne, mogu da se izvedu iz "commonplace" metafore. Verovatno nije ni važno, čini mi se da je transfiguration važnija reč.

Ovo vaše o "neosvešćenoj slici" na koju umetnik baca svetlo mi je malo preusko. Ja mislim da da nam umetnici češće samo bacaju novo svetlo, ako hoćete zovimo ga novo osvešćivanje, na davno osvešćeno pa ili zaboravljeno, ili ignorisano, možda bolno, provokativno. Umetnik nas, sigurno, budi na neki specifičan način.

Nije lako reći da nam samo pomaže da "svarimo stvarnost" - stvarnost je ne samo ono što je spolja, nego mešavina, uključujući i ono što je unutra. Niko ne može da nam "svari stvarnost", ja mislim. Samim tim što je stvarnost i u našim glavama mi smo je svarili na neki način našim postojanjem.

Ja se možda prečesto koristim možda jefinim obrascem gde odbacim outliers, bolesne ovako ili onako, bez razuma ili bez empatije, zlonamerne, pa poravnavam ostatak. Tako su meni umetnici i ne-umetnici dosta bliski jedni drugima. Umetnici, "jednostavno" imaju strast kao pumpu za svoj talenat i radoznalost, i kao pumpu za beskraju želju da svoj svet podele sa drugima.

Neumetnici nemaju. Tj imaju sve, ali to nije sinhrono. Kod njih je, iz umetničke perspektive, "commonplace" u stvari asinhrona kolotečina koja vuče u jednu stranu, dok okolnosti vuku u drugu, a strast u treću.

Oni su asinhroni laici (koja slučajnost, asinhrono je big-thing u IT-ju :)

Jaril 00:56 02.11.2007

Re: Strast

Ovo vaše o "neosvešćenoj slici" na koju umetnik baca svetlo mi je malo preusko. Ja mislim da da nam umetnici češće samo bacaju novo svetlo, ako hoćete zovimo ga novo osvešćivanje, na davno osvešćeno pa ili zaboravljeno, ili ignorisano, možda bolno, provokativno. Umetnik nas, sigurno, budi na neki specifičan način.

Стварност човека се стално мења. Уметници класицизма (или неокласицизма у сликарству) нису могли да осветљавају проблем глобалне катастрофе као што то ради експресионизам. Ваша констатација је апсолутно примењива на оно архетипско - непромењиво. Међутим, уметници често дејствују и много уже од тог општег - у складу са својим временом. А дејствују на оба плана и универзалном и партикуларном.

Nije lako reći da nam samo pomaže da "svarimo stvarnost" - stvarnost je ne samo ono što je spolja, nego mešavina, uključujući i ono što je unutra.

А ако је то унутра настало под утацијем споља? Онда је у свему порекло то "споља", чак и када се скроз одвојено развија у нама.

Niko ne može da nam "svari stvarnost", ja mislim.

Апсолутно сте у праву. Уметници нас оспосабљавају да сами сваримо стварност. Да у духу аналогије кажемо да нам они жваћу, а ми варимо.

Samim tim što je stvarnost i u našim glavama mi smo je svarili na neki način našim postojanjem.

Ово је идеална слика. Нажалост, ја срећем људе који и немају главу... а камоли да су сварили своју стварност. И мислим да баш тим људима највише може уметност да помогне - да изграде себе.

Neumetnici nemaju. Tj imaju sve, ali to nije sinhrono. Kod njih je, iz umetničke perspektive, "commonplace" u stvari asinhrona kolotečina koja vuče u jednu stranu, dok okolnosti vuku u drugu, a strast u treću.

Ово Вам је ОДЛИЧНО. Управо не-уметници могу од уметника да усвоје ту синхронизацију. Што су више синхронизовани - то су више оспособљени. Ја написа цео текст, а Ви рекли у пар реченица. Љубоморан сам.

)))

Jaril 00:22 02.11.2007

Слушкиња или служитељка

Морам признати да сам затечен. Међу људима са којима ја комуницирам (иливам у круговима у којима се ја крећем) питање "Чему уметност служи?" се не доводи у питање. Сви некако трагамо за одговором. Овде ме је поприлично изненадила сумња у само питање. Не кажем да је неоправдана, али је нисам очекивао. Употребна вредност уметности или, још боље, употребни начини уметности су нешто што представља готово један нови покрет. Формирању виђења уметности као практичног производа допринело је, наравно, потрошачко друштво, али и музикотерапија, а и неки други фактори (нпр. напредак музичке теорије). Овде одједном бивам затечен проблематизовањем самог питања (што је мој пропуст). И размишљам одакле тај раскорак... Можда је проблем језичке природе: јер глагол "служити" може имати два значења: повиновати или подарити. Ја сам мислио на ово друго.

@bravar

I, da li sve vrste umetnosti imaju isti cilj? Da li na isti nacin deluju slika, opera, arhitektonsko ostvarenje, film, knjizevno delo...

Не делују на исти начин, али имају исти циљ - да делују. (Можда треба размислити о речи "дејствују".)

@gorran

Umetnost ne služi. Umetnost vlada. Čovek služi.

Ово је у ствари истина. Многи уметници су се осећали као очарани. Као да је нешто јаче од њих што их тера да стварају. Па бих у том смислу ја написао "Уметност влада. Уметник служи." Е сад, ја у горњем тексту говорим о неуметницима. Можда је потребно да човек буде уметник, да би уметност њиме владала. Остали, можда, могу само да је користе.

Muzika se sluša ne u smislu "to listen to", nego "to obey".

Ја нисам склон да обожавам нешто што је људска творевина. Признајем, ја сам уметност повиновао себи. Бар у мом свету. Тачно знам када шта слушам и шта хоћу тиме да постигнем у себи. Профи деформација.

@kazezoze

promatrachu ili slushaocu bi trebalo da stvara kontra efekat, znachi on bi trebao tu umetnikovu energiju da dozhivi u sebi.

У тексту сам и мислио на везу: уметност-конзумент. Стварање уметности је процес који, да би се наслутио, захтева дебело искуство. Ја то немам. А такође сам покушао да објасним порекло те уметникове енергије па тиме и шта та перцепција ради са слушаочевом личношћу.

nsarski 01:04 02.11.2007

Re: Слушкиња или служитељка

Mozda ce ovih par zapazanja da olaksa razmisljanje.

Deca obicno na pitanja o tome sta je nesto odgovaraju sa "to sluzi da...". Recimo, ako dete pitate "Sta je to Sunce?", ono ce najcesce odgovoriti: "Sunce sija da nas zagreje i proizvede svetlost", ili nesto u tom stilu. Deca obicno isticu utilitarnu funkciju kao sustinu postojanja necega. To je nesto sto je u psihologiji odavno poznato.
Kad je umetnost u pitanju, i mi rezonujemo kao deca. Umetnost postoji - s tim se slazemo, verujem. Ali, nas dalje zanima i "zasto postoji?" umetnost, kakvu "svrhu" ima? Ocevidno, ovo je sasvim specifican mentalni okvir iz kojeg umetnost moze da se posmatra.
Ja mislim da ove kategorije ne mogu da se na umetnost primene. Na primer, kako bi odgovorili na pitanje "Cemu sluzi zalazak Sunca?". Pitanje ili: 1.)nema odgovora unutar postavljenih kategorija, ili 2) ima neograniceno mnogo tacnih odgovora, kao a) da bi deca znala kada da idu u krevet, b) da bi moglo da dodje do novog jutra, c) da bi priroda bila obasjana posebnim sjajem, ili stagod drugo vam padne na pamet.
Slicno bi se proveli i sa pitanjima kao : "Cemu sluzi belutak?", ili "Cemu sluzi macka na usijanom limenom krovu?"
U yom smislu, instruktivno je da u gornjim raspravama zamenimo rec "umetnost" recju "matematika". I pitamo se: Cemu sluzi matematika? Pa, neke elementarne matematicke radnje su korisne u svakodnevnom zivotu, ali sve te apstraktne strukture koje postoje u matematici, generalizacije pojma prave, ugla, oblika, itd., to nikome u svakodnevnom zivotu nece trebati.
U utilitarnom smislu, 98% matematike ne "sluzi" nicemu. A, opet, postoji. Ona siri granice nase svesti, isto kao to sto radi umetnost.
Ja sam siguran da Mink nije naslikao "Krik" da bi neko imao cime da ukrasi svoju sobu. Ta slika "ne sluzi" tome. Ona je reprezentacija onog dela ljudske svesti koja se ne moze tako nicim drugim prikazati. Ako neko jos uvek zeli da zna cemu sluzi - odgovor je: tome sluzi, toj reprezentaciji.

P.S. Tek sam malocas pazljivije procitao komentar koji je G r o f postavio sasvim na vrhu. Ako sam dobro razumeo, on je rekao isto ovo sto i ja ovde, samo drugim recima. Izvinjavam se G r o f u zbog plagijata:)

vucko 01:13 02.11.2007

Porodične vrednosti

Ja sam siguran da Mink nije naslikao "Krik" da bi neko imao cime da ukrasi svoju sobu. Ta slika "ne sluzi" tome. Ona je reprezentacija onog dela ljudske svesti koja se ne moze tako nicim drugim prikazati. Ako neko jos uvek zeli da zna cemu sluzi - odgovor je: tome sluzi, toj reprezentaciji.

Pa možda bi išla na neki crvenkast zid...

nsarski 01:20 02.11.2007

Re: Porodične vrednosti

Uh, Chupacabra ti jos funkcionises u Halloween modu? :))

vucko 01:32 02.11.2007

Re: Porodične vrednosti

Uh, Chupacabra ti jos funkcionises u Halloween modu? :))

K'o da je juče bilo :-[

Jaril 03:23 02.11.2007

Re: Слушкиња или служитељка

Ја мислим да нисте рекли исто.
Ако сам добро укапирао Грофа: уметност се прави да би постојала.
А Ви кажете: уметност се прави да би била репрезентација неког дела људске свести.

За мене су то два квалитативно различита приступа. Која се, иначе, у уметности вазда смењују и такмиче.

nsarski 03:37 02.11.2007

Re: Слушкиња или служитељка

уметност се прави да би била репрезентација неког дела људске свести.

Pa, to je samo jedan njen aspekt. Ali, opstije, umetnost postoji i predstavlja sebe.
Recimo, jedna slika je reprezentacija onoga sto se na njoj vidi. Zato mnogi slikari daju svojim delima naslov kao "Kompozicija br. 12" - treba ti naziv? Eto ti naziv.
Mislim, to je bolje nego reci "Krave na livadi". U sustini, slika moze da prikazuje krave na livadi, ali ona nije zbog toga napravljena - svakako ne zbog ljudi koji hoce da vide krave na livadi. Ako to hoce, nek idu na livadu da vide krave, sta traze pred nekim platnom?

bravar 16:41 02.11.2007

Re: Слушкиња или служитељка

Recimo, jedna slika je reprezentacija onoga sto se na njoj vidi.

Da, samo reprezentacija, ali umetnicki vrednim cini je sve ono drugo, sto se ne vidi.
Mene, kao konzumenta umetnosti - raznih - cesto interesuje ko je taj koji odredjuje sta je umetnicki vredno? Kad se okrenem proslosti to i nije tako tesko definisati, ali u savremenoj umetnosti merila se toliko pomeraju, da cesto vibriraju na granici zdravopametskoj i ludila:)

cool:) totaly:)

Jaril 17:07 02.11.2007

Re: Слушкиња или служитељка

ali u savremenoj umetnosti merila se toliko pomeraju, da cesto vibriraju na granici zdravopametskoj i ludila:)

Што је можда општа слика друштва у коме је та уметност настала :) чак и у оном површном виду.

G r o f 18:17 02.11.2007

Re: Слушкиња или служитељка

Izvinjavam se G r o f u zbog plagijata:)

Što jes, jes. Preterao si, nsarski..:)
Oprošteno ti je, jer se slažem sa tvojim izlaganjem. haha..

Jaril 01:01 02.11.2007

У салон

Елем, пошто нам се Драцена негде загубила, ја ћу да изигравам домаћицу и да вас све позовем да пређете у салон. :))

Шта ко пије?

Jaril 01:52 02.11.2007

Тон - ИДЕ!!!

Ево, напаковао сам и листу.

За сваког по нешто.
http://www.youtube.com/watch?v=_pY08e_tdtA

[url=http://www.youtube.com/watch?v=O2AEaQJuKDY]
ОВО ВИШЕ НЕГО ПРЕПОРУЧУЈЕМ!!![/url]

Срж Бетовена ухваћена једном за свагда. Амин!!!

[url=http://www.youtube.com/watch?v=cSEqQsAXbJw]
А ево и други део.[/url]

Додуше, цела је симфонија па није за "преслушавање на брзака".

За нас, нежно енергичне. :)

А, ево и нешто сирово.

Кад ово ислушамо, ћу да пакујем даље.

Jaril 02:01 02.11.2007

Re: Тон - ИДЕ!!!

Зашто сад неки линкови не раде. :( Можете ли да се снађете?

bravar 18:04 02.11.2007

Re: Тон - ИДЕ!!!

Зашто сад неки линкови не раде.

Hvala za prvi link. Bah, moj omiljeni:)))

PS Da li se mi to vozimo u autobusu - kuci? Ovaj salon mi lici na salone iz tih ogromnih autobusa-kuca:)))

Hvala na pitanju, moze sok od jabuke.

mariopan 18:06 02.11.2007

Re: Тон - ИДЕ!!!

Evo ja sa UZIVANJEM odslusala, pa za TO sluzi umetnost

))) Ima li jos?

A za mene je vece uzivanje kada u zamracenoj sali..u mrtvoj tisini krene muzika pa me kao talas udari..nekako je stomakom osecam i ja slusam bez daha..ko da ne disem do kraja koncerta ..onda se tesko vracam u stvarnost i nista mi neje isto kada izadjem napolje iz sale..svet je sasvim drugaciji. Pozdrav za divnu temu.

))))

Jaril 18:51 02.11.2007

Re: Тон - ИДЕ!!!

A za mene je vece uzivanje kada u zamracenoj sali..

Замрачивање концертне дворане је први спровео Густав Малер (колико је бар историји и мени познато).
Данас се у Србији ретко кад концертне сале замрачују. Што мене излуди и пропадне ми концерт.

А значи отуд оволико труцкање?!?!?. Ја реко' да није земљотрес навалио на нас. :))
Ево сокић.

А ево и још музике. Кад смо већ код Малера.
Ову тему, која се стално понавља, Малер је упамтио као дечак када су се његови родитељи посвађали, он истрчао из куће, а оближњи вергл свирао мелодију која му се занавек урезала као најстрашнија могућа музика.
A може и овако.

))))
Сада сам ја престрављен. :-:))))

dracena 19:08 02.11.2007

Re: Тон - ИДЕ!!!

Uh, Malera sam potpuno zaboravila. A taj kad ščepa čoveka, ne pušta lako. Drži ga godinama, pa ne pušta.:)))

Dejan Stanković 03:53 02.11.2007

sluzi da

ti bude lepo.

Dejan Stanković 03:54 02.11.2007

Re: sluzi da

a ako bude lepo jos nekom, onda si na konju.

Jaril 04:24 02.11.2007

Re: sluzi da

И ово је уметност. И то вредна.

http://www.youtube.com/watch?v=uwVNoeEIcKc

bravar 18:07 02.11.2007

Re: sluzi da

Jaril 18:53 02.11.2007

Re: sluzi da

Бравар, мислим да ти фали бели квадрат као позадина. Овако ми није баш потпуно дојам.

bravar 19:04 02.11.2007

Re: sluzi da

Бравар, мислим да ти фали бели квадрат

Kako??? Ne vidis ga??? Ah, umetnicko-stvaralacki osecaj i laicko gledanje:(
Kolega po blogu, opustite pogled, tu je sve, nista ne fali:)))

PS Hvala za sokic.

Jaril 19:16 02.11.2007

Re: sluzi da

Kako??? Ne vidis ga??? Ah, umetnicko-stvaralacki osecaj i laicko gledanje:(

Мој је Виндоуз малко далтониста. Тамо где је свима бело. Њему плаво. Тако да ја иза овог црног квадрата видим само пространство плаве боје. А и то ваљда нешто значи?

)

bravar 20:00 02.11.2007

Re: sluzi da

пространство плаве боје. А и то ваљда нешто значи? )

Ta neverovatna, prirodna boja koja nas okruzuje u odbljesku neba, potoka, mora, necijeg oka:)

Plava - boja vernosti, iskrenosti, boja sanjara, ali i stidljivih...

Znaci plava svasta nesto - lepo...

blue moon

Черевићан 13:20 02.11.2007

уметност ,или репродукција видљивог

листам докон до лудила нову ларусову историју уметности коју приреди клод фронтизи и уочавам површно да сем анализе естетског доживљаја покушава да укључи размишљање саме уметности о себи. деценијама навикнут да се у изложбене просторе једино склоним кад закиснем без кишобрана затекох се слуђен већ ома на почетку књиге премисом паула клеа . . уметност не репродукује видљиво, она чини да видимо.
И ту засад стадох. Требаћеми малко времена док ми се не подстакне читалачко инвентивно учествовање , те наставим даље . . .али студиозније.
није лако кад си са села.

dracena 15:06 02.11.2007

Re: уметност ,или репродукција видљивог

није лако кад си са села.

:))))))))))))))))))))))
E, dakle, Čere...

Slažem se da je predmet umetnosti pre svega skrivena strana realnosti.

Realnost neosporno ima svoju "dubinu". Pod tim podrazumevam zbivanja mikrosvetu, makrosvetu, u onim zonama za koje nemamo razvijena čula ili su nam nedovoljno razvijena, psihološke procese itd.
Kad umetnik krene u te različite dubine realnosti, on na svakom nivou nailazi na neistražene odaje. Dokle će ići, zavisi od njegovih sposobnosti i percepcije, a šta će od neistraženih prostora obraditi zavisi od njegovih interesovanja i ukusa.

Ova slika će možda bolje objasniti šta sam htela da kažem nego reči:

Hodnik nas vodi u dubinu realnosti. Umetnik na svakom nivou može da zastane i zaviri levo, desno, gore ili dole i odabere odaje kojom će se baviti.
Oni najbolji obrade najviše nivoa, najbolje ih istraže i osvetle.

Publika prati umetnika na putovanju kroz hodnik i odaje i saznaje o nevidljivoj strani umetnikove i svoje realnosti. I ta kominikacija se često dešava na nesvesnom, podsvesnom ili polusvesnom nivou, pomoću simbola, vezanih asocijacija i raznih drugih umetničkih sredstava. Što veća dubina na koju nas umetnik odvede, to je komunikacija manje svesna.

milosib 16:17 02.11.2007

Umetnost sluzi dusi

Mnogo puta sam ostajao zadivljen umetnickim delima, ali ovaj dogadjaj je bio poseban.
Sedim i spremam ispit iz hidromehanike(dovoljno govori o mojoj prizemnosti), a radio zvrnda po obicaju. U jednom trenutku postajem svestan muzike i prestajem da ucim. Bio sam potpuno obuzet. Vreme stalo i kraj. Kao kroz maglu cujem voditelja da kaze slusali ste snimak koncerta iz Kolarca Liturgije Sv. Jovana Zlatoustog. Sedim jos malo i pravac u crkvu.
Sta umetnik oseca i sta zeli od svog dela ne znam, ali meni je ovaj osecaj ostao trajno i od njega se osecam dobro.

dracena 17:37 02.11.2007

Re: Umetnost sluzi dusi

Ovu liturgiju sam ja jednom prilikom poklonila jednom strancu. Iako njegovo uvo nikad nije čulo ništa slično (ili možda baš zato) on je odlepio kad je odslušao. :)))

Kazezoze 19:40 02.11.2007

klasika:.

Kad smo kod klasichne muzike,evo mog priloga klasichne muzike.

Jaril 20:46 02.11.2007

Re: klasika:.

Kad smo kod klasichne muzike,evo mog priloga klasichne muzike.

Смем ли да те разочарам и да кажем да ово није класична музика, бар не у смислу уметничке музике?

А да је лепа. Јесте. Само није уметност у европској цивилизацији.

Radojicic 20:50 02.11.2007

Re: klasika:.

Jaril
Kad smo kod klasichne muzike,evo mog priloga klasichne muzike.

Смем ли да те разочарам и да кажем да ово није класична музика, бар не у смислу уметничке музике?

А да је лепа. Јесте. Само није уметност.

zasto?

Kazezoze 21:07 02.11.2007

Re: klasika:.

Смем ли да те разочарам и да кажем да ово није класична музика, бар не у смислу уметничке музике?

Pa mogu reci da si me zaista razocharao, ali nepoznavanjem klasichne muzike.
Ta vrsta muzike jeste klasichna muzika koja dolazi iz Indije.Indijska klasichna muzika se donekle razlikuje od Evropske , ali mnogi evropski muzichari sve cheshce studiraju Indijsku klasichnu muziku. Jedan od njih je i multi instrumentalista Joshua Prem, Nemac koji je mnogo popularan u Indiji, a i u Evropi zbog, rekao bih, finog harmonijskog uproshcavanja Rage (melodije).

Jaril 21:11 02.11.2007

Re: klasika:.

zasto?

Одговор на то лежи у оном "европска цивилизација".
Ево да направим поређење. Музика са линка који је дао Казезозе је нпр. пандан нашој Биљи "Бистрик". (Убите ме, не знам како се презива.)
А Биљина музика није уметност. Она припада популарној, забавној (или како год назовете) музици.
Пандан Биљи "Бистрик" у уметничкој музици код нас би, на услован начин, била Љубица Марић. Ако бисте тражили уметнички пандан музици са Казезозеовог линка дошли бисте у проблем јер неевропске цивилизације не познају уметност на начин на који је познаје европска. Зато сам под обавезно додао да није уметност по европским мерилима.

Ако бисте тражили конкретан одговор шта је то популарна, а шта уметничка музика, а нарочито какве су разлике међу њима. Могао бих да напишем бар 50 текстова. И на крају опет, можда, да Вам не одговорим.

Оно што је важно да напоменем је да када кажем за нешто да није уметност то не значи да то исто омаловажавам. Никако.
И никако не омаловажавам оне који ту музику слушају. То је већ криминал.

Jaril 21:16 02.11.2007

Re: klasika:.

Pa mogu reci da si me zaista razocharao, ali nepoznavanjem klasichne muzike.

Да ли си мислио на класичну као "стару" или класичну као "уметничку"? Или на нешто треће?
Сам термин класично има толико значења да сам ја и престао да га употребљавам.

Kazezoze 21:27 02.11.2007

Re: klasika:.

po tome ispada da umetnost pripada samo onome shto ti nazivash "Evropska civilizacija", a sve ostalo je neshto shto mozhe da se svrsta pod "popularno".
mislim da je u tom sluchaju nemoguce sa tobom razgovarati o umetnosti.
Ravi Shankar je najveci majstor na instrumentu koji se zove sitar i ja kao i svi poznavaoci muzike u njemu vidimo umetnika i to u rangu genija jednog Paganinija.

Kazezoze 21:31 02.11.2007

Re: klasika:.

Да ли си мислио на класичну као "стару" или класичну као "уметничку"? Или на нешто треће?
Сам термин класично има толико значења да сам ја и престао да га употребљавам.

Mislio sam na klasichnu muziku kao umetnost, a sviranje nekog instrumenta (ovaj put sitar) je takodje umetnost.
osim toga shankar je i kompozitor.

Jaril 21:42 02.11.2007

Re: klasika:.

sviranje nekog instrumenta (ovaj put sitar) je takodje umetnost.

Слажем се. Само што ја заборавим да сам ја прецизирао значења неких термина онако за себе, па заборавим на општа прихваћена значења. У складу са тим ја бих рекао да је свирање неког инструмента умеће. Другачије називамо, мислимо на исто.
А ја бих Вас питао. Да ли индијска уметничка, класична или како већ, музика може да се компонује?

Kazezoze 22:49 02.11.2007

Re: klasika:.

naravno da se komponuje.
evo da ti ukratko objasnim osnovu indijske klasichne muzike.

Baza Indijske klasichne muzike se zove sanget, a sastoji se od tri umetnichke forme: vokalne, instrumentalne i plesne forme.
Sistem muzichkog nastupa mora da zadovoljava dve vazhne stvari Rag i Tal.
Rag je melodija (skala), a Tal je ritam koji je dosta komplikovan.
Note od Rage (Rag ili raga znachi neshto obojiti ili pasija) se zovu svar, to je kao nash solfedjo otprilike.
Modalna struktura se zove that, a ima josh i jet[/] to je numrichki broj pod kojim se pishe Rag.
Karakteristichno je da se vazhne note naglashavaju pri pisanju. to se naziva [i]vadi ili samavadi.
Tal(udarac) se svira na Tabli i taj ritmichki deo se sastoji od vishe komplikovanih udaraca kao shto su:
Tali, Khali Vibhag, Matra, Bol itd.
bilo bi komplikovano sad objasniti sve te udarce, trebao bi mi chitav blog za to, a postoji i razlika izmedju severno indijske klasichne muzike i one sa juga indije.

Jaril 23:19 02.11.2007

Re: klasika:.

evo da ti ukratko objasnim osnovu indijske klasichne muzike.

Имаш ли неке линкове где могу детаљније о свему?

Када сам питао да ли може да се компонује ту сам мислио на чињеницу да се индијска музика не мења кроз стилска напредовања као што то ради европска. Уопште, источне цивилизације се највише од европске и разликују по својој "конзервацији" наспрам европске "трансформације". Томе је доказ нпр. кинески језик. Елем, како се индијска музика не мења, а све услед строгих правила настајања, питање је да ли је то исти процес који се у Европи подразумева као компоновање, или је стварање индијске музике пре ближе европском "аранжирању".

Е сад, ја технички и терминолошки нисам толико упућен у индијску музику и тренутно је посматрам са појавног, а не техничког аспекта. Што је у ствари више него довољан разлог за сумњу да сам и погрешио у дисквалификацији као уметности. А можда и нисам. Ко ће га знати.

Ако имаш линкове - једва чекам.

bravar 23:23 02.11.2007

Re: klasika:.

довољан разлог за сумњу да сам и погрешио у дисквалификацији као уметности. А можда и нисам.

Citam vas obojicu... pratim... slusam fado... nesto...
Sve iz duse, ali iskreno... to je umetnost:)

hocurecigresisizneznanjaslutim

Jaril 23:29 02.11.2007

Re: klasika:.

hocurecigresisizneznanjaslutim

Немо'те критику овако да ми скривате

. Једва прочитах

.

Из незнања или погрешног знања? Хм?

bravar 23:31 02.11.2007

Re: klasika:.

REKOH (napisah) SLUTIM

Kazezoze 23:43 02.11.2007

Re: klasika:.

Nisam bash puno nashao evo ima neshto ovde i ovde...;-)

Jaril 23:47 02.11.2007

Re: klasika:.

@bravar

REKOH (napisah) SLUTIM

Прочитах и хтедох да из Ваше слутње што више извучем.

@Kazezoze

Хвала

Kazezoze 23:58 02.11.2007

Re: klasika:.

evo za bravarku Jan Garbarek dok je svirao sa Indijskim majstorima;-)

bravar 00:07 03.11.2007

Re: klasika:.

Baza Indijske klasichne muzike se zove sanget, a sastoji se od tri umetnichke forme:
vokalne, instrumentalne i plesne forme.

Moze li covek vise - nego da u umetnickom izrazaju poveze u jedno glas i pokret pa da uz pomoc "prijatelja" (instrument) stvori klasicno delo? I, naravno,sve to pred publikom - vizuelno

zasto je bahova tokataifugaud-molu klasicna, aovo drugo ne?

bravar 00:21 03.11.2007

Re: klasika:.

Hvala Kaze.

Nego blog bez trola ne ide

Kod drage nam Blue jel ti ono Leteci Holandjanin? Gledah ga pre neki dan ispred Bele kuce.

Kazezoze 00:39 03.11.2007

Re: klasika:.

mislish na ovog... ja ga video letos u vondel parku kako levitira, nije losh, mada ja nislim da se radi o triku

Jaril 00:49 03.11.2007

Re: klasika:.

zasto je bahova tokataifugaud-molu klasicna, aovo drugo ne?

Ја лично кад процењујем да ли је нека музика уметност или не ја посматрам техничку страну.
Препоручујем коментар Душана Маљковића на другом блогу.
Посматрам унутрашњу структуру дела + доживљај + услађеност та два.
То је мој алат евалуације. Што не значи да је универзалан.
"Ово друго" (верујем мислите на линк ка индијској музици) ми никако није у рангу са рецимо овим. Али не претендујем да ја будем мерило да ли је нешто уметност или није.

Kazezoze 09:28 03.11.2007

Re: klasika:.

Jaril
zasto je bahova tokataifugaud-molu klasicna, aovo drugo ne?Ја лично кад процењујем да ли је нека музика уметност или не ја посматрам техничку страну. Препоручујем коментар Душана Маљковића на другом блогу. Посматрам унутрашњу структуру дела + доживљај + услађеност та два.То је мој алат евалуације. Што не значи да је универзалан. "Ово друго" (верујем мислите на линк ка индијској музици) ми никако није у рангу са рецимо овим. Али не претендујем да ја будем мерило да ли је нешто уметност или није.

Ja sam negde gore dao primer Rembrantove Nocne Strazhe i neprepoznavanja tog dela kod gradskih mocnika (naruchioca te slike) kao remek delo.Da malo razjasnim.
Naruchioci (gradski mocnici) su bili nezadovoljni jer se likovi koji treba da predstavljaju njih krecu, a oni to nisu naruchili, jer je lice nekog ko ima veci chin, sakriveno rukom nekog sa manjim chinom i shta radi to dete tu, chak je jache naglasheno nego vecina VIP- ovaca...
poenta je da oni nisu gledali sliku kao kompletnu kompoziciju, jer su zheljeli da vide jasno vidljive poredjane portrete, kako su se u to vreme grupni portreti slikali,kao na ovoj Rembrantovoj slici

Zbog slichnih predrasuda je Teo van Gogh (poznati vlasnik i preprodavach umetnichkih dela u Parizu) uspeo da proda samo jednu bratovu sliku. Ljudi (kritichari,kupci) jednostavno nisu prepoznali umetnost u tome shto je Vincent slikao.
Otprilike je takav i tvoj stav prema Indijskoj klasichnoj muzici.
Iz jednostavnog razloga shto ne mozhesh da osetish energiju koja dolazi iz tebi nepoznatog nachina muziciranja, kao i zbog predrasuda koje si sebi nametnuo stavljajuci muzichku umetnost u okvire "Evropske civilizacije", sklon si da ocenish kako to nije umetnost.

dracena 10:03 03.11.2007

Re: klasika:.

Pa Kaze, nije ni potrebno da sve izloži jedan čovek. Jaril će o evropskoj, a ti izvoli o indijskoj klasičnoj muzici. Važno je samo da nije o turbo folku. Svi smo na istoj strani, koliko mi se čini.

Mislim da je ovde problem samo pojmovne, a ne suštinske prirode. Koliko vidim, Jaril ne negira vrednost drugih vrsta muzike, nego samo pokušava da razjasni šta gde spada. Ako nešto nije evropska umetnička muzika, ne znači da nema umetničke vrednosti, nego samo da se ne zove evropska umetnička muzika. I još nešto: ako se nešto ne zove umetničkom muzikom, još uvek ne znači da je kič, nego može biti npr. neka alternativna muzika, koja još uvek nije prošla kroz selekciju vremena. To je moje mišljenje, a čini mi se da ni Jarilovo izlaganje nije mnogo daleko od toga. Ovakvi nesporazumi su čest slučaj i javljaju se uvek kad jedan diskutant govori sa aspekta nauke o nečemu, a drugi o tom nečemu.

bravar 10:22 03.11.2007

Re: klasika:.

O, dobro jutro Kaze. Nije bas klasika, ali je good dance;-)

Eto, preduhitrila me Dracena;-)
Mucim se sa netom od 15 do 10:(
Sad je ona sve rekla.
Nema veze...

Dobro jutro i Jarilu i Draceni;-)

bravar 10:39 03.11.2007

Re: klasika:.

Eh, da. Mozda je kafa kriva za sve.
Izvolite

bravar 10:41 03.11.2007

Re: klasika:.

Važno je samo da nije o turbo folku.

E, a kakvih bravuroza imate u tom muzickom pravcu:)))

)) ')))

bravar 10:43 03.11.2007

Re: klasika:.

Hundred

dracena 10:50 03.11.2007

Re: klasika:.

Hvala, Bravarice, srce si za ovu kaficu. Zamisli koincidenciju: ja upravo donosim kafu, sednem za računar, učitam blog, kad i na blogu se puši kafa. Sad imam dve. Uh, neću moći da zaspim. :)))

bravar 10:53 03.11.2007

Re: klasika:.

Uh, neću moći da zaspim. :)))

klasika:)

Jaril 12:54 03.11.2007

Re: klasika:.

Што је ово дивно. Пробуди се човек ујутру у одма' га дочека кафа. ммммммммм

Ја ћу ону без шећера.

Грку, најгрчу. Него, каква је то кафа без чоколадних бомбона?

Служ'те се.

Казезозе, сасвим си у праву. Ја сам оно што не знам дисквалификовао из оне категорије коју знам. Заправо је ствар номинализма и етикета. А не питање квалитета и суштине. Ево Драцена се великодушно понудила да Вас угости. А ја бих јако волео да приближите и мени и другима оно што ми је измакло.

Чоколадицу?

П.С.: С овим персирањем-неперсирањем сам се тотално загубио. Више не знам шта радим.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

dracena

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi