Istorija| Kultura| Reč i slika| Umetnost

Slavljena i prezrena

alexlambros RSS / 01.10.2009. u 21:22

AleXandar Lambros

Vizantijska civilizacija je, kako je to odavno primećeno, istovremeno i jedna od najslavljenijih i jedna od najprezrenijih. Često optuživana za nazadnjaštvo, mračnjaštvo i besprizorni autokratizam na vizantijsku kulturnu baštinu gledalo se s karakterističnim evropskim prosvetiteljskim nipodaštavanjem. U francuskom jeziku se i danas pridev "vizantijski" koristi za svaku nerazumljivu, formalnu i jalovu raspravu. S druge strane, suočena s materijalnim ostacima vizantijske kulture (onim koji su uspeli da prežive bezmalo sistematsko osmanlijsko uništavanje), čija je neklasična (tačnije nenaturalistička) i apstraktna estetika tako privlačna duhu modernog posmatrača zamorenog brojnim neoklasicizmima, iznova skreće pažnju na svu raskoš i bogatstvo vizantijske umetnosti koja pak na najrečitiji način svedoči o kulturi koja ju je iznedrila.

Од Константина до Јустинијана

глава цара Константина
глава цара Константина
У већини прегледа византијске историје Константинова владавина и посебно, његове инаугурације „новог Рима", Константинопоља, 330. године, представља полазну тачку византијске историје. Исто као што се датум коначног пада Цариграда у руке турских освајача, 29. мај 1453. узима као датум коначног краја Византијског царства. Заиста, инаугурација нове престонице Римског царства, као и њено заузеће од стране Турака 1123 године касније, могу се узети као гранични датуми политичке историје Византије. Међутим, нити је Константин себе видео као оснивача новог царства нити су се сами њени становници доживљавали као Византинци чак и дуго пошто је латински као језик администрације заборављен и у најобразованијим круговима а царство са својом римском прошлошћу заједнички имало само пар преживелих традиција. Све до самог краја (иако су византијске империјалне претензије изгубиле сваку тежину и значај још 1204. године падом Цариграда у крсташке руке, па можда и коју деценију раније), византијски цареви сматрали су себе наследницима римских царева а његови поданици Ромејима. Термин Византија први се пут јавља средином 16. века када је један немачки историчар објавио збирку византијских списа. Тек у 19. веку, од времена борбе Грчке за независност овај се термин сасвим одомаћио у западној Европи. Византион је, иначе, име грчке колоније чију је изузетну стратешку позицију Константин одабрао за место нове римске престонице. Мало је градова чије је оснивање имало тако далекосежан значај за светску историју. Као политичко, војно и привредно, а врло брзо и црквено и културно средиште Византијског царства, Цариград је у току хиљаду година вршио јединствени утицај на светска политичка збивања и културни развитак човечанства.

Максенцијева базилика у Риму
Максенцијева базилика у Риму
Ипак, прва три века „византијске", заправо су последња три века „римске" историје. Тек од времена после Јустинијана, кога историчари често називају последњим правим римским царем, може се говорити о историји Византије као грчког средњевековног царства.
Три су фактора, како је то чувени византолог Георгије Острогорски истакао, утицала на формирање Византије и њеног културног идентитета: римско државно уређење, грчка култура и хришћанска вера. Око тога да ли је Константинова одлука да хришћанству у Римском царству да повлашћени статус (Милански едикт из 313. године), била мотивисана његовим личним убеђењима или политичким разлозима, мишљења су различита мада је најразумније претпоставити да су оба ова фактора имала одређеног удела у политици коју је Константин водио а која је врло брзо, већ за владе Теодосија I 381. довела до тога да је хришћанство задобило екслузиван положај једино признате вере у царству чиме се ова јеврејска секта за мање од једног века претворила из прогањане у прогонитељску.

базилика у Витлејему
базилика у Витлејему
Константинова одлука да хришћанство узме за државну веру царства имала је неизмеран утицај на развој уметности. Свакако да скромна уметност хришћанских катакомби више није погодовала њеном новом царском статусу. Као најпреча наметнула се потреба да се осмисли богомоља за нову државну веру. И док су у другим случајевима многи уметнички облици римске антике преображени и искоришћени за потребе хришћанства, то није могао бити случај са старим паганским римским храмовима. Пагански храмови су били земаљске куће божанстава којима су посвећени а не место окупљања верника. Хришћански верски ритуал захтевао је, пре свега, пространу унутрашњост за окупљање верника. Решење је пронађено у адаптацији римске цивилне базилике. Одлука да се цивилна римска базилика преобрази у прву хришћанску богомољу показала се као изузетно погодном - унутрашњост базилика била је пространа у складу са захтевом хришћанског ритуала а оне су истовремено будиле и асоцијације на царство у складу са новим привилегованим положајем хришћанства. Сам Константин је снагом своје царске воље допринео настанку ранохришћанског архитектонског програма. Лично је покренуо интензивну градитељску делатност широм пространог царства чији је циљ био да сви градови добију репрезентативну хришћанску богомољу. Његови напори били су посебно усредсређени на политичке и симболично најважније центре нове вере - Рим, Цариград и Палестину. У Риму је подигао базилике светог Петра и светог Јована, у Цариграду свете Софије и светих Апостола, и у Палестини базилике на месту Христовог рођења, Христовог гроба и на Маслиновој гори. Иако ни једна од тих првобитних хришћанских базилика није сачувана ми знамо како су оне изгледале. Улаз на дужим странама паганских базилика код хришћанских је пребачен на западну страну, чиме је хришћанској базилици дата осовина запад-исток где је западном улазу додељено симболично значење таме и мрака (залазеће сунце) из којих верник корача у правцу истока, ка светлости вере (Исус као sol invictus, непобедиво Сунце). Пре уласка у саму цркву пролазило се кроз двориште с колонадом, атријум, чија је супротна страна образовала нартекс или улазни трем. Када би из тог атријума закорачио у цркву, кретање верника било је усмерено ка главном олтару ка којем су водили бродови, подупирани низом класичн
mозаици из Равене
mозаици из Равене
их стубова. Сам олтар био је смештен испред апсиде. Приступ апсидалном (олтарском) простору био је могућ само кроз славолук који је на симболичан начин представљао прелаз од смрти ка вечном животу а који је уоквиривао олтар и засвођену апсиду иза њега. Оваква просторна шема првих хришћанских базилика имаће велику будућност за каснију црквену архитектуру западне Европе. Парадоксално је, међутим, да ју је каснија византијска архитектура у потпуности напустила. Оно што ћемо касније препознавати као типичну византијску архитектуру развило се из једне друге, могло би се рећи пратеће aрхитектонске традиције Константиновог доба. Реч је о грађевинама с кружном или полигоналном основом засвођене куполом које су у то време служиле као гробне грађевине (мартиријуми, спомен гробови хришћанских мученика) и крстионице (баптистеријуми). Један од најлепших очуваних примера овог типа грађевина јесте маузолеј Конастантинове ћерке Констанце у Риму.

Сан Аполинаре, Равена
Сан Аполинаре, Равена
Нов архитектонски оквир за нову државну веру захтевао је нову репрезентативну декорацију и презентацију њених тема. Скромно и неуко сликарство катакомби са својим ограниченим репертоаром тема сведених на симболичне представе спасења, ни у једном погледу није било погодно за украшавање првих хришћанских базилика. За то није била погодна ни пуна пластика паганских храмова јер је, својом "телесношћу" била потпуно супротна идеологији хришћанства које је одбацивало све што је чулно, а сем тога, чинило се да су кипови представљали изравно кршење божије заповести о "нечињењу идола". И, мада ће цареви, све до Јустинијана, дизати своје портретне статуе на јавним местима, монументална скулптура је, од почетка званичног живота нове вере, била прогнана из црквене уметности и кругова њених достојанственика.

 

Сан Аполинаре базилика, Равена
Сан Аполинаре базилика, Равена
Одговарајуће решење пронађено је у мозаичкој декорацији. Мозаик, техника слагања ситних комада обојеног материјала у гипсани малтер, није био хришћански изум - Грци и Римљани су технику мозаика од ситних коцкица разнобојног мермера развили до врхунца у хеленистичкој ери. Међутим, оно што су ранохришћански уметници, регрутовани свакако из дворских кругова, о чему сведочи квалитет њихових дела, увели као новину која ће се показати пресудном за нову естетику јесте употреба коцкица бојеног стакла и злата. Сјајне и често неравне површине стаклених коцкица не само да су и саме светлуцале у полутами базилика већ су и одбијале светлост, чиме је унутрашњост добијала атмосферу мистичности а масивне зидне површине су на тај начин дематеријализоване. Та мистична а опет раскошна атмосфера златних одсјаја, требало је да код верника изазове асоцијације на оноземаљско и библијски небески Јерусалим, обећан свакоме ко живи животом узорног хришћанина. Мозаик са великим златним површинама ће, у будућности, остати карактеристично византијска уметничка форма. Неки од лепших преживелих примера из те најраније фазе су мозаици у куполи цркве светог Ђорђа у Солуну из четвртог века и цркве Сан Аполинаре у Равени.

2. Rađanje nove estetike

3. Tajna ikone

4. Drugo zlatno doba

5. Kad je Srbija bila Evropa

 



Komentari (35)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

spartanka_afrodita spartanka_afrodita 21:43 01.10.2009

sjajan tekst!

Hvala za ovaj tekst! Pravo osvezenje! Iskreno sam uzivala...
alexlambros alexlambros 21:46 01.10.2009

Re: sjajan tekst!

Iskreno sam uzivala...


bas mi drago, bice jos par nastavaka
spartanka_afrodita spartanka_afrodita 21:50 01.10.2009

Re: sjajan tekst!

bice jos par nastavaka


Vec se radujem!
Ja sam veliki zaljubljenik u istoriju i kulturu Starog Rima i Vinzantije a posebno mi je interesantno kako su se ti uticaji preplitali i ukrstali na Balkanu.
wukadin wukadin 10:06 02.10.2009

Re: sjajan tekst!

Слажем се, одлично.
Даћу неколико коментара што се тиче оцене Византије, у уметности сам посматрач

Često optuživana za nazadnjaštvo, mračnjaštvo i besprizorni autokratizam na vizantijsku kulturnu baštinu gledalo se s karakterističnim evropskim prosvetiteljskim nipodaštavanjem.


То је онај типичан поглед на Византију као "азијатску", тако типичан за еуропејске стереотипе о Другима, где православни обично спадају. Тако се сада гледа на Русију (сада и кроз векове, посебно кад је ова била јака).
Мени је, међутим, занимљивије како су онда гледали на Византију, посебно крсташи. Постојало је велико неповерење између савезника у борби против муслимана. Шпенглер то описује као разлаз између старе и нове културе. За Византију су крсташи (Франци) били обични варвари. Францима су Византинци деловали као феминизиране појаве које имају исувише богатства. Резултат смо видели 1204.

U francuskom jeziku se i danas pridev "vizantijski" koristi za svaku nerazumljivu, formalnu i jalovu raspravu.


У рачунарству постоји проблем "византијског генерала". Колико се сећам, реч је о размени информација где се сумња да је неки канал размене "покварен". Односно, унапред се сумња на издају. Византијска дворска (и друга) историја обиловала је таквим детаљима. То је довело до њиховог краха, на крају. Ако су они допустили, чак позвали крсташе да решавају њихове међусобне спорове, онда не чуди шта им се догодило.
Што се тиче јалових рсправа, треба имати у виду да је реч о једној глобалној култури која је имала другачије вредности. Истина је ту била на првом месту, тачније речено "истина" (сетимо се Пилатовог питања). То се показивало у безбројним расправама око "праве природе Исуса Христа". Монофизити, несторијанци, православни, католици - а пре тога гностици... било је много прогона око неколико речи у светим текстовима . Последња велика шизма је била 1054. на ортодоксију и католике. Грчком истоку је истицало време, фаустовска (западна) култура се дефинисала на тој разлици.
cult cult 00:09 02.10.2009

Grejt.

cekamo nastavak.
alexlambros alexlambros 00:11 02.10.2009

Re: Grejt.

cekamo nastavak.


a mislio si da samo o Madonni znam da pisem, priznaj!
cult cult 00:12 02.10.2009

Re: Grejt.

priznajem da sa strahom pogledam naslov.
Pratice me ta frustracija neko vreme.
AlexDunja AlexDunja 00:13 02.10.2009

Re: Grejt.

a mislio si da samo o Madonni znam da pisem, priznaj!

uzelate za bojtoja, dabogda:)
cult cult 00:15 02.10.2009

Re: Grejt.

a i ko zna sta nose nastavci...
neka misaona parada i
hop!
madonna se ledeno osmehuje utkana negde medj kasnovizantijskim freskama.
alexlambros alexlambros 00:24 02.10.2009

Re: Grejt.

uzelate za bojtoja, dabogda:)


iz tvoje tastature u bozije usi!
alexlambros alexlambros 00:37 02.10.2009

hop! evo je :)

madonna se ledeno osmehuje utkana negde medj kasnovizantijskim freskama.


cult cult 08:54 02.10.2009

Re: hop! evo je :)

haahahahahaahhah
Ti si, covece, vernik : )
konacno i definitivno.
Cuvaj se jeresi i stranputica, sta da ti kazem. Razdiru dusu.

Nego, priznajem, ova sto je u centru tvog panteona je prilicno zgodnjikava. Mada, isuvise plasticna za moj ukus. Al to je licni utisak.
wukadin wukadin 10:15 02.10.2009

Re: Grejt.

madonna se ledeno osmehuje utkana negde medj kasnovizantijskim freskama.


хе хе хе
битно је оно касно - да је декадентно и да сублимира све што је било пре

Cuvaj se jeresi i stranputica, sta da ti kazem. Razdiru dusu.


А јерес би била Кајли?
albireo albireo 17:59 02.10.2009

Re: Grejt.

A meni su bile isključene slike kad sam video naslov...i samo pomislio: zar ima još nešto o njoj?!!!
Super ti je tema, a jel postoji mogućnost da posle ove serije tekstova napišeš nešto o antičkoj Grčkoj?
alexlambros alexlambros 18:21 02.10.2009

Re: Grejt.

Super ti je tema, a jel postoji mogućnost da posle ove serije tekstova napišeš nešto o antičkoj Grčkoj?


postoji. ako budem bio dovoljno dokon. to mi je inace najomiljenije iz citave istorije umetnosti.
albireo albireo 18:34 02.10.2009

Re: Grejt.

I meni.
Nego u vezi sa "slavljenom i prezrenom", imam jedan singl da ti dam ako ga nemaš u kolekciji. Limited edition
alexlambros alexlambros 21:24 02.10.2009

Re: Grejt.

Nego u vezi sa "slavljenom i prezrenom", imam jedan singl da ti dam ako ga nemaš u kolekciji.


what kind of question is that?!?! davajte, davajte ...
nicolaus_liesinich nicolaus_liesinich 04:00 02.10.2009

Klimt

Klimtova zlatna faza je inspirisana vizantijskom umetnoscu, zapravo bas mozaicima iz Ravene.









alexlambros alexlambros 10:28 02.10.2009

Re: Klimt

Klimtova zlatna faza je inspirisana vizantijskom umetnoscu


Klimt je naprosto fantastican.... genijalno kako je preneo vizantijsku estetiku na teren moderne umetnosti ...
debelica debelica 08:43 02.10.2009

molba za autora

Da li biste mogli da napisete nesto o vizantijskoj muzici? To je jedna fascinantna tema koja bi, verujem mnoge interesovala. Puno hvala.
alexlambros alexlambros 10:29 02.10.2009

Re: molba za autora

Da li biste mogli da napisete nesto o vizantijskoj muzici?


rado, ali uopste nisam upucen u tu oblast .... moje polje su samo vizuelne umetnosti ...
AlexDunja AlexDunja 11:16 02.10.2009

Re: molba za autora


rado, ali uopste nisam upucen u tu oblast .... moje polje su samo vizuelne umetnosti ...

:))
pa znali smo to....
iz prethodne serije tekstova
badaboom badaboom 09:14 02.10.2009

C'est Byzance

U francuskom jeziku se i danas pridev "vizantijski" koristi za svaku nerazumljivu, formalnu i jalovu raspravu.


U francuskom jeziku se taj pridev koristi za opis bogatstva i luksuza...
medjutim92 medjutim92 09:19 02.10.2009

/

Odlicno.

Priznaj da staklene kockice i listice zlata vidis kao vezu s Madonom
alexlambros alexlambros 10:27 02.10.2009

Re: /

Priznaj da staklene kockice i listice zlata vidis kao vezu s Madonom


mai oui, mais oui!
miloradkakmar miloradkakmar 16:50 02.10.2009

I

ovaj tekst je kao i o Madoni " otišao " u " Moje favorite ".
alexlambros alexlambros 17:08 02.10.2009

Re: I

ovaj tekst je kao i o Madoni " otišao " u " Moje favorite "


pocastvovan!
paulbojmer paulbojmer 19:19 02.10.2009

Slavljena i prezrena

Alal vera za text.

Inace "Istorija Vizantije" od Ostrogorskog je neophodan skelet za svakog ko ozbiljnije zeli da se bavi ovom temom.

Preporucujem tajnu istoriju Prokopija iz Cezareje, inace Justinijanovog dvorskog biografa. Naime njegova zvanicana dela su se sastojala od hvalospeva Justinijanu, naravno. Medjutim u tajnoj istoriji je dao sebi toliko oduska da je otisao u drugu krajnost, fokusirajuci se na odsustvo morala i detalje iz sex. zivota carice Teodore. U svakom slucaju, kada odbacimo trivijalnosti sirotog Prokopija, pruza nam se jedinstvena prilika da citamo zapazanja profesionalnog istoricara, koji je bez sumnje imao neposredni pristup vazim desavanjima tog doba, nesputana obzirom prema njegovom purpurnom visocanstvu.
background noise background noise 20:48 02.10.2009

Auuuu!

Što je ovo dobro!

Jel' može još, kao on o Madoni u hiljadu nastavaka?
alexlambros alexlambros 21:25 02.10.2009

Re: Auuuu!

Jel' može još, kao on o Madoni u hiljadu nastavaka?


moze. bice jos nekoliko nastavaka.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 21:02 02.10.2009

bravissimo

odlično, aleksio...

vrlo naučno, bez greške takoreći.

imam samo jednu zamerku. ne slažem se da se hrišćanstvo iz konstantinovog veka može nazvati jevrejskom sektom.

i hrišćanstvo i judaizam su dotle već prošli uzajamnu dejudeizaciju-dehristifikaciju. tačnije, judaizam je u celosti dehristifikovan već negde oko 200-te godine nove ere. sa hrišćanstvom se ne zna tačno šta se dešavalo, pošto od jevanđelja čije autorstvo se tradicionalno smešta pred kraj prvog veka do prvih očuvanih kodeksa sa hrišćanskim spisima prolaze gotovo cela dva veka, i do kanonizacije hrišćanskih zapisa dolazi tek s rađanjem nove imperije. bog zna šta je sa hrišćanstvo bilo u međuvremenu. međutim, jevrejska mišna (pramajka talmuda) je već formirana oko 200-te godine i imamo pisane dokaze o nastanku mišne, i znamo da je mišna otpočetka vrlo neprijateljski nastrojena prema jevrejima koji zastranjuju u nazarenizam, i smatra ih gorim izrodima od pagana (pagani ne znaju za boga, dok ga hrišćani svesno unakažuju i unižavaju u idolatrijsko). zato je jevrejin-hrišćanin gori odstupnik od jevrejina-ateiste. iz anala poslednjeg romejskog cara paganina (julijan apostata, 370. g), znamo da julijan i jevreji sklapaju savez protiv hrišćana. konstantinovo hrišćanstvo (konsantinizam) je veoma anti-jevrejski nastrojeno, posebno nakon pomenute alijanse sa anti-hrišćaninom julijanom - u konstantinovo vreme, a potom i kod svih većih vizantijskih vladara (izuzev kod vizantijskih velikih žena: kod teodore, evdokime, pa čak i kod konstantinove keve helene odnos prema jevrejima je oke), jevrejima je zabranjen ulazak u jerusalim, između ostalog.

kada bi u 4. veku nazvao hrišćanstvo jevrejskim bilo čime, hrišćani bi ti odsekli ruku ili glavu, dok bi te jevreji zasuli kamenicama.

ps. zanimljiv spoj u vitlejemu oktagonalnog monumenta i bazilike. nisam znao da je prvobitna crkva tako izgledala! :)
bjes bjes 21:24 02.10.2009

ево једног руског филма о паду Византије

па ко разуме, може да погледа:

Пад Византије
matityahu matityahu 22:29 02.10.2009

Dobar tekst i

jedva cekam nastavak.
Drago mi sto volis da podelis znanje (i to vrlo pedagoski )
pozi i preporuka k'o Galata toranj
Черевићан Черевићан 13:53 03.10.2009

увекове загледан протекле

историјом пребирајућ докон
(Византију нeмош мимоићи)
у дилеми почесто се нађем
шта читати и како том прићи

грађе има - скупило се вазда
вековима што нам претходили
тема разних знатижељан нађох
а записи баш ме просветили

елем, овај, сврсто би у такве
па наставак немош дочекати
а да маам му на висини буде
alexlambros несумњам ће знати
Ivana Knežević Ivana Knežević 21:06 03.10.2009

Ovo

je bilo pravo uzivanje citati. Cekaju se nastavci!

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana