I loved Ophelia:

Eeeeee, vidiš.
Niko ne kaže da treba savladati zlo.
Sa tačke gledišta tragedije, sve se vrti oko tragične mane.
Tragičan lik poseduje tragičnu manu, koja se, u opštem smislu, može definisati, kao "zlo" u inače impresivnom liku.
On zbog te mane mora da strada, po principu moralnog reda koji stoji iza svega što se dešava.
Uzmi Makbeta kao primer. On ima veličinu, ima lojalnost, ima plemenitost, ali ima i iracionalnu ambiciju, koja, kad ga obuzme, stavi sve "dobro" u njemu u 2. plan. On zbog te abmicije strada, jer svet mora da se očisti od "zla", opet po principu moralnog reda.
Tragični outlook ne kaže da treba savladati zlo, nego da će ono čistom inercijom sistema biti uništeno.
Ali to čovek razume, ili ne razume. Mislim da tragediju ili osećaš, ili ne.

E izvini ako sam smorila

Drago mi je da se interesuješ u svakom slučaju.

Pa, da. Konformiši se ili umri.
Mada je to više tema starogrčke tragedije, koju takodje neizmerno cenim. Likovi veći od života, vodjeni mračnim, iracionalnim silama. Stihija. Fatalnost. Iliti kao što kaže Šekspir u Hamletu:
Our thoughts are ours, their ends none of our own...

Nekad je u JDP-u bio dobar Hamlet, i ne tako dobar na sceni Raša Plaović u Narodnom Pozorištu.
Mislim, al nisam sigurna, da u Narodnom i dalje ima Ifigenija na Aulidi. Onako, nije loše uradjena.